Župna slava Svetog Juraja u Zaječaru

Beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar je u nedelju 22. aprila povodom župne slave boravio u Zaječaru. Predvodio je svečano liturgijsko slavlje uz koncelebraciju domačeg župnika vlč. Marijana Lindića i kragujevačkog župnika prečasnog Stjepana Vinojčića. U Zaječaru ih je dočekala televizijska i novinarska ekipa “TV fira” i “Glas Zaječara”. U nastavku sledi razgovor novinarke Anđele Risantijević sa nadbiskupom Hočevarom.

 

Vaša ekselencijo, koji je povod vašeg današnjeg dolaska u Zaječar?

Danas sam tu u Zaječaru iz više razloga, ali prvenstveni je taj da mi sutra, 23. aprila, slavimo Svetog Juraja, odnosno Svetog Đorđa, a ova crkva u Zaječaru posvećena je njemu. Kako bi se vernici mogli okupiti u što većem broju, danas na vigiliju tog praznika slavimo župnu slavu. On je zaštitnik ove župe, svih vernika i zato obično u takve dane dolazim.

Ali, to nije jedini povod mog dolaska danas. Danas je u našoj crkvi tzv. četvrta nedelja Uskrsa. Na taj dan uvek čitamo Jevanđelje o Isusu kao dobrom pastiru i danas se na poseban način molimo za sve sveštenike, za nova zvanja. Pored toga, danas će troje mladih primiti svetu tajnu miropomazanja.

Dakle, prvenstveno župna slava, a potom i ovi ostali događaji, razlog su mog današnjeg dolaska u Zaječar.

 

Ove godine navršilo se 45 godina od momenta kada ste Vi postali sveštenik. Puno toga se desilo u tom vremenskom periodu. Često slušamo da su prošla vremena bila bolja, da su se vremena promenila. Da li su se promenila vremena, ili smo se promenili mi kao ljudi?

Mi kao ljudi utičemo pozitivno ili negativno na promenu vremena, ali znamo isto tako da mi ne živimo u jednoj izolovanoj atmosferi. Mnogo toga smo primili od onih koji su živeli pre nas. Sada je pitanje da li smo sposobni da ono što smo primili razvijamo pozitivno dalje ili razvijamo negativno.

Jasno je isto tako da mi, niko od nas, nijedna država, ne živimo izolovano, da smo jako povezani sa čitavim svetom. Evropska unija je nešto veliko, jer je nastala od onih država koje su se nekad najviše mrzele, a to su Nemačka i Francuska. To je nešto pozitivno, jer svi moramo znati da od onda kada se rodila Evropska unija u državama Evropske unije nije bilo rata. To je u istinu najduži period bez rata.

Dakle, ova je činjenica nešto veliko, zato je važno da mi to pravilno shvatimo, jer ova unija je nastala na hrišćanskim vrednostima. Oni političari su upravo zbog hrišćanskih vrednosti stvorili taj savez. Danas se nažalost, previše i ponovo širi egoizam. Svaka država samo gleda na sebe i samo za sebe, ne gleda dovoljno na zajednicu i zato je danas mnogo problema.

Moramo reći da se u današnje vreme jako naglašava pojedinac, a ne zajednica. Samo moja prava, a ne odgovornosti – i čitava današnja kultura ide tim putem.

Zato upravo Crkve i vera imaju odgovornost da ljudima pomognu da bi jače radili za opšte dobro.

 

Ovo Vaše izlaganje podseća nas na priču o štapu i snopu štapova. Da li smo zbog te razdvojenosti i egoizma postali podložniji iskušenjima koja nas okružuju?

Jesmo postali, a sa druge strane moramo isto tako znati da mi svi na čitavom svom životnom putu, pojedinačnom i zajedničkom, nikada ne nailazimo samo na uspone, već uvek ulazimo u nova iskušenja.

Toliko više jer nikada do sada svet nije bio toliko povezan kao danas. Govorim o globalizaciji, mediji tome u velikoj meri doprinose. Evo zato danas dolaze nova iskušenja, jer Afrika i Azija su nekada bile daleko, a danas smo svi pod istim krovom, da tako kažemo.

Tu otkrivamo mnogo različitosti, pa čak i mnogi hrišćani su odjednom zbunjeni, jer se susreću sa novim religijama, sa novim izazovima. U vreme globalizacije se naglašavaju samo jedne vrednosti, a ne integralni život. To unosi u današnje vreme mnoge izazove, mnoge poteškoće. Upravo otkriveno svaki put toliko novih elemenata da nismo sposobni gledati na celinu, na zajedništvo. Zato je danas toliko iskušenja, ali ne smemo posustati, nego moramo naprotiv ići dalje.

 

Zaista je puno problema kojima smo okruženi. Teška je finansijska i materijalna situacija u mnogim porodicama. Ranije je bilo pravilo da kada su vremena teška da se ljudi više okreću ka Bogu. Da li ste primetili da je veći broj ljudi koji utehu traže u crkvi, odnosno u Bogu?

Nekada je zaista bilo tako kao što ste rekli. Današnji život je takav da je svako od nas svakog momenta suočen sa bezbroj izazova. Nekada nije bilo telefona, radija, televizije, novina, e-mailova, interneta itd. Danas imate toliko stručnjaka na svim područijima, lekara za ovo i ono, trgovina za ovo i ono. Ljudi danas sami sebe doživljavaju kao spasitelja, kao da im nije potreban Bog.

Videćete da će mnoga razočarenja doći i da će sve te nove religije i ideologije dovesti, ako čovečanstvo ne bude dovoljno pametno, do njegovog ponovnog urušenja i da če morati sve ispočetka.

Zato je u ovo vreme toliko važnije, da svi vernici imaju snagu svedočenja istine.

Ujedno ovo je poziv da se sve hrišćanske crkve i religije jače povežu. Samo zajedničkim snagama možemo odoleti tolikim izazovima. Imamo u sebi dovoljno snage da odgovorimo na izazove.

Kada snage nisu ujedinjene, bilo čisto razumskom smislu, bilo duhovno ili fizički, mi ne možemo odgovoriti na izazove. Zajedno možemo. Zato je ovo veliki izazov za sve hrišćanske crkve da otkriju taj momenat i da načine odlučujuće, proročke korake za budućnost.

(Anđela Risantijević/kmc)

Foto: Saša Stamenković