„Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi.” (Mt 5,6)

Vernici i prijatelji iz Beograda ispratili pokojnog patera fra Leopolda Rohmesa

U utorak 15. juna 2021, vernici iz Beograda i mnogi koji su poznavali pokojnog fra Leopolda Rohmesa oprostili su se od njega na svetoj misi zadušnici u Crkvi Sv. Ante, koju je u 18 sati predvodio beogradski nadbiskup i metropolit mons. Stanislav Hočevar. Uz nadbiskupa koncelebrirali su subotički biskup mons. Slavko Večerin, apostolski nuncije u Republici Srbiji mons. Lučano Surijani, župnik i dekan fra Ilija Alandžak kao i sabrat fra Benedikt Vujica, sveštenici iz Beograda, uz sveštenike predstavnike Sremske, Subotičke i Zrenjaninske biskupije. Pored mnogobrojnih vernika i prijatelja, misi zadušnici priključila su se dvojica pravoslavnih sveštenika, predstavnik republičke Uprave za saradnju s Crkvama i verskim zajednicama, predstavnica ambasade Republike Hrvatske i predstavnik Vojske Srbije.

Nadbiskup Hočevar održao je prigodnu homiliju u kojoj se ukratko setio glavnih momenata iz života pokojnika. Evo nekoliko njegovih misli:

»Božja dobrota okupila nas je na ovoj najvišoj Gori Ljubavi, za euharistijskim žrtvenikom. Čuvši ovaj glas proroka u čitanjima, i mi u nadi očekujemo da ćemo se s našim pokojnima zajedno s Uskrslim pridružiti toj velikoj gozbi…

Uskrsna sveća koja stoji tu pred nama prosvetljuje naš život; zato hodamo u veri, kao što je hodao naš brat, pater i sveštenik fra Leopold. I on je gledao na tu Goru. Odatle njegovo oduševljenje za sveštenički poziv i liturgiju. U sebi je osetio čar i privlačnost evanđeoskih blaženstava, a posebno jednog: ʼBlago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititiʼ (Matej 5, 6). Bog mu je položio u srce tu posebnu glad i žeđ. Tu glad i žeđ pokazao je još kao dete od tri godine, kada je klečeći molio da mu u Drugom svetskom ratu uz oca ne oduzmu i majku. A kad je video da ne prevladava zakon ljubavi, ushteo je da postane sveštenik i redovnik.

U semeništu nije bilo mesta, ali on ja istrajavao da bi jače mogao da zaživi tu glad i žeđ. Rado se prihvatio služenja, pogotovo Crkvi i ljudima. Odlazi u Skoplje, gde se našlo njegovo gladno i žedno srce i gde je iskusio majčinsku ljubav Djevice Marije. U Olovu, gradu u Bosni, izgradio je kasnije crkvu u čast Majci Božjoj. I tu je svoju glad i žeđ delio zajedno s pravoslavnom i muslimanskom braćom. U ono vreme tegobne ideologije, svi zajedno gladovali su i žeđali za ovom pravdom za zajedničkim euharistijskim stolom…

Glad i žeđ pozvale su ga pre 39 godina ovamo u Beograd, uz ovo predivno Ušće. Zašto je fra Leopold s takvom ljubavlju služio našoj lokalnoj Crkvi? Bio je prvi na raspolaganju da služi kada se rađala Biskupska konferencija, na raspolaganje je bio Nadbiskupiji, svim biskupijama i redovničkim zajednicama u Srbiji… Ono što je u njemu posebno probudilo glad i žeđ ‒ bio je Drugi vatikanski crkveni sabor sa svojim duhom obnove. A srce mu se ispunilo posebnom radošću kada je na dan Bezgrešne i u Rimu i u Carigradu bila ukinuta uzajamna anatema. Tako je neposrednije osećao da treba gladovati i žeđati za jedinstvom svih hrišćana i razumevanjem svih konfesija. Njegovo srce otvorilo se i istočnoj liturgiji. Bio je posebno prijatelj katolicima istočnog obreda.

Time je pokazao da kada gledamo na tu Goru Euharistije, ne možemo da živimo drugačije nego da gladujemo i žeđamo za onom ljubavi kojom je Hrist Gospod za nas prikazao svoj život da bi sve nas njome nahranio.

Danas kada se pozdravljamo od našeg dragog fra Leopolda, kada zahvaljujemo Franjevačkoj provinciji Bosne Srebrene što ga je poklonila Beogradskoj nadbiskupiji i kada razmišljamo o njegovom svedočenju i njegovom gladovanju i žeđanju, moramo i u sebi da probudimo tu glad i žeđ i da znamo – kako smo čuli i u drugom čitanju ‒ da ʼdok smo u telu nismo još na ciljuʼ. I što naše srce više gladuje i žeđa za tom Božjom pravdom i ljubavi, tim više možemo da preobražavamo ovaj svet i postajemo mirotvorci. Tako svima otvaramo nadu u večnu život.

Danas u znak zahvalnosti želimo da obećamo pokojnom patru da ćemo i mi gladovati i žeđati za Božjim Kraljevstvom…«

Na kraju mise zadušnice fra Benedikt Vujica pročitao je detaljnu biografiju pokojnog fra Leopolda Rohmesa.

R.Z.