Deseti utorak pobožnosti sv. Antunu u Beogradu
U okviru pobožnosti „ 13 utoraka“ u čast sv. Antunu Padovanskom, svečano misno slavlje ovog desetog utorka, 16 . maja u crkvi sv. Antuna u Beogradu predvodio je gvardijan samostana Svetog Duha u Zagrebu fra Josip Petonjić.
Na samom uvodu u misno slavlje prisutnim vernicima obratio se gvardijan samostana Sv. Antuna u Beogradu i župnik istoimene župe, fra Ilija Alandžak, koji je pozdravio sve prisutne sveštenike kao i vernike, a na poseban način i „ prijatelja ovog samostana“, kako ga je fra Ilija nazvao; pravoslavnog sveštenika oca Kleopu koji je na službi u Sremskim Karlovcima a koji je došao ne bi li u zajedništvu sa vernicima ove župe kao i hodočasnicima pozdravio sveca celoga sveta.
Fra Ilija je ujedno izrazio i veliku radost na prilici i mogućnosti zajedništva kojim su gosti fra Josip Petonjić i fra Zvonimir Pervan, obogatili ovu zajednicu i samostan.
Na početku svoje homilije, fra Josip je podsetio sve vernike na praznik koji će obeležiti ovu nedelju a to je upravo Uzašašće. Nastavivši dalje pričom o svetom Antunu koji je „ verni Isusov svedok koji ozbiljno shvata reči Svetoga Pisma“, istakao je propovednik, još jednom predstavivši sliku sv. Ante kao sveca koji iako ima brojne nazive u svim lepotama i bogatstvima različitosti jezika, ipak ljude okuplja na svim krajevima sveta oko jednog izvora nade i spasenja. Različitim izvedenim imenima ovog sveca ljudi prikazuju upravo tu neraskidivu povezanost sa njim jer ga svaki narod na taj način prisvaja i ubraja kao nešto svoje, „on je toliko ušao u pore naše vere i toliko je svima postao blizak da nas sve okuplja“, rekao je fra Josip.
U vremenu kada „ svi znaju sve“ i kada je sve postalo dostupno ljudskom oku, kada svako ima pravo na svoje mišljenje koje nesebično iskazuje i zalaže se za njega smatrajući da je bolje od mišljenja druge osobe, svetio Antun ostao je živi svetac iako on fizički nije prisutan među ljudima on je i danas živ i nastavlja da podučava svakog čoveka i da okuplja sve ljude bez razlike oko zajedničkog stola Euharistije, uprkos izazovima koje današnjica sa sobom nosi. „ Mi sami postajemo autoritet procene svega oko nas, gubi se vrednost onog autoriteta za koji se zalagao sveti Anto. Ali on nas i danas potiče da postoje autoriteti koji su važniji i vredniji i od našega mišljenja i našeg iskustva“ naglasio je propovednik ističući da upravo autoritet Boga, kome je i sveti Anto otvorio svoje srce nikada ne mogu da budu prevaziđeni ali se čini da u današnjem vremenu sve više i više ljudi na to zaboravljaju okrećući se svojim ličnim autoritetima, samima sebi. Zaključivši svoju homiliju porukom „ vrediš onoliko koliko vrediš u Božijim očima“.
Marija Antonela Kanelić
