Intervju sa narodnom poslanicom u parlamentu Republike Srbije Vesnom Marković

O hrišćanskoj demokratiji, evropskim integracijama i parlamentarnoj diplomatiji sa Vesnom Marković, narodnom poslanicom u parlamentu Republike Srbije i zamenicom predsednika Odbora za spoljne poslove, članicom Odbora za evropske integracije i šeficom parlamentarne delegacije OEBS-a, razgovarao je Miloš Vulić.

Poštovana g. Marković, poznato je da ste ideološki veoma bliski evropskim hrišćanskim demokratama i da dolazite iz političke partije koja pripada evroparlamentarnoj grupaciji EPP (Evropskoj narodnoj partiji). Kako biste danas definisali hrišćansku demokratiju?

Hrišćanska demokratija je ideologija koja se zalaže za ostvarenje hrišćanskih vrednosti u političkom životu i teži usklađivanju verskih i etičkih društvenih načela sa savremenom demokratijom. Značajan je doprinos koji su ove partije i pokreti dali formiranju Evropske unije – najrazvijenije zajednice današnjice.

Evropska narodna partija okuplja političke partije desnog centra. To je najveća i najuticajnija politička grupacija u Evropskom parlamentu, a samim tim i u Evropskoj uniji. Srpska napredna stranka je pridruženi član. Imamo veoma razvijenu saradnju koja se odvija kroz učešće u brojnim aktivnostima i to ne samo u okviru EPP gupacije, već i pojedinačno sa partijama koje su članice, poput nemačkog CDU (Hrišćansko demokratke unije), austrijskog OFP i mnogih drugih. Osnovna načela EPP su mir, stabilnost, prosperitet i sigurnost. Cilj svih nas je da Evropa bude sigurno mesto za život, da se zajedno izborimo sa svim pretnjama po njenu stabilnost kao što su borba protiv terorizma, kriminala i korupcije. Kako bismo ostvarili taj cilj, neophodno je razvijati međusobnu saradnju.

Odlazak nemačke kancelarke Angele Merkel označava kraj jedne političke ere. Šta je po Vama obeležilo tu eru i da li će nakon nje i dalje postojati autentičnih demohrišćana?

Šesnaestogodišnju vladavinu Angele Merkel obeležilo je na prvom mestu čvrsto zalaganje za stabilnu i jaku Evropsku uniju, ali i za proširenje unije na Zapadni Balkan. Pokazala je mnogo veće interesovanje od svojih prethodnika za naš region, a tome u prilog ide i činjenice da je na kraju svog kancelarskog mandata posetila Beograd, ali i da je pokrenula Berlinski proces.

Saradnja sa Srbijom poslednjih deset godina odvija se uzlaznom putanjom na svim nivoima, kako vlada, tako i parlamenata obe države. Kao najznačajniji rezultat je preko 72 000 radnika zaposlenih u nemačkim preduzećima u Srbiji, ali i to da je Nemačka jedan od najznačajnihih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Pored toga Nemačka je najveći bilateralni donator Srbiji sa ciljem jačanja efikasnosti privrede, životne sredine, energetske efikasnosti i brojnih drugih projekata. Zalaganje Angele Merkel za proširenje Evrpske unije na Zapadni Balkan je izuzetno značajno za Srbiju, ako uzmemo u obzir činjenicu da je Nemačka ključna zemlja Evropske unije i najjača ekonomija. Očekujem da ćemo nastaviti i razvijati privrednu saradnju.

Na unutrašnjem planu vladavinu Angele Merkel obležili su brojne krize počev od svetske ekonomske krize, krize u Ukrajini, migrantske krize, Bregzita, i na kraju pandemije korona virusa. U toku prvog velikog migrantskog talasa samo u toku 2015. godine u Nemačku je stiglo skoro milion izbeglica. Iako je kritikovana od strane svojih političkih protivnika, Merkelova je uspela da se izbori za „politiku otvorenih vrata“. Međutim, neke zemlje članice EU srednje i istočne Evrope nisu se složile sa idejom da se donese zajednička strategija na nivou EU i odrede kvote za prijem migranata.

Teško je odgovoriti na pitanje o budućnosi demohrišćana u Evropi, iako su u ovom trenutku najbrojnija politička grupacija. Nadam se da će Evropljani prepoznati ideju koja je ugrađena u temelje Evropske unije.

Članica ste dva najvažnija odbora u Skupštini Srbije, odbora za spoljnu politiku i za evropske integracije, šef Parlamentarne delegacije OEBS-a, što potvrđuje da ste veoma aktivni u parlamentarnoj diplomatiji. Kako biste nam opisali parlamentarnu diplomatiju u Srbiji?

Parlament je najviši zakonodavni organ u svim demokratijama. Pod parlamentarnom diplomatijom podrazumevamo aktivnosti narodnih poslanika u okviru bilateralne i multilateralne saradnje. Susreti sa kolegama iz drugih zemalja su prilika za razmenu mišljenja.

U Narodnoj skupštini postoji veliki broj delegacija od kojih bih izdvojila Parlamentarnu delegaciju OEBS-a, jer aktivno učestvujem u njenom radu, i na primeru nedavne konferencije Komiteta za migracije najjednostavnije mogu da objasnim kako u praksi izgleda naš rad.

OEBS, sa 57 država članica u Evropi, Severnoj Americi, Evropi i Aziji, je najveća svetska bezbednosna organizacija posvećena radu na stabilnosti, miru i demokratiju kroz politički dijalog i praktični rad na zajedničkim vrednostima.

Prošle nedelje učestvovala sam na sastanku Komiteta za migracije OEBS, upoznala sam kolege iz drugih zemalja sa povećanim brojem migranata koji prolaze kroz Srbiju. U odnosu na prošlu godinu taj broj se duplirao, posebno mislim na migrante iz Avganistana. Razgovarali smo o rizicima koji se pojavljuju duž migracijskih puteva poput otmica, seksualnoj i radnoj eksploataciji. Granica između krijumčarenja migranata i trgovine migrantima veoma je tanka. Najranjivije kategorije su deca bez pratnje i žene i jedan od osnovih zadataka je kako da rešimo pitanje ranjivosti. Potrebna je efikasnija saradnja između država kako bi u potpunosti bila ispoštovana sva ljudska prava, pre svega sloboda kretanja, garantovana Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.

Naš komitet prati razvoj situacije na terenu, razgovaramo sa organizacijama koje su zadužene za migrantske kampove u različitim zemljama. Naredne godine planirano je, ukoliko to dozvole novonastale okolnosti, da posetimo migrantske kampove na mediteranskoj ruti.

Parlamentarna diplomatija je našim građanima manje vidljiva aktivnost narodnih poslanika u odnosu na direktne prenose sednica na kojima predstavljamo zakone koji su na dnevnom redu, ali to ne umanjuje njen značaj.

Nadam se da sam na ovom primeru uspela da približim parlamentarnu diplomatiju, ali i značaj koji ona ima.

Evropska perspektiva Republike Srbije, ali i Zapadnog Balkana, se razvija promenljivim tokovima. Kakvo je Vaše mišljenje i iskustvo, ima li dovoljno interesovanja u Briselu za Zapadni Balkan?

Poslednjih nekoliko godina, posebno od 2015. godine, od velikog migrantskog talasa, Bregzita, terorističkih napada, EU se suočava za najvećim izazovima od svog osnivanja. To su razlozi zašto Francuska predlaže najpre unutrašnje reforme, a tek nakon toga proširenje. Jedan deo zemalja članica se protivi proširenju, dok drugi smatra da je proširenje EU važno za stabilnost. U drugu grupu spadaju, pre svega, zemlje Višegradske grupe (Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka), Austrija, Slovenija, Italija. Izborna kampanja za Evropski parlament je pokazala da proširenje nije bilo popularna tema u svim zemljama članicama.

Bez obzira na sva dešavanja koja sam pomenula, poseta i poruke predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Zapadnom Balkanu deluju ohrabrujuće. Tom prilikom najavljeno je finansiranje delom iz fondova EU pruge Beograd – Niš, kao deo panevropskog koridora.

Kada su u pitanju pregovori sa Srbijom, tačno je da se dinamika pregovora menjala od 2013. godine, kada je stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali ne samo dinamika, već od prošle godine Srbija primenjuje novu metodologiju u pregovorima za koju se nadam da će ubrzati ovaj proces.

Pregovori znače da Srbija treba da uskladi i implementira svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU. To je proces koji traje, ali na tom putu kao podršku za sprovođenje reformi Srbija koristi sredstva iz fondova Evropske unije. Podrška iz EU fondova namenjena je neophodnim pravnim, institucionalnim, administrativnim, ekonomskim i društvenim reformama na putu ka EU u različitim oblastima – od pravosuđa, javne uprave, javnih finansija do obrazovanja, zapošljavanja, saobraćaja, poljoprivrede i zaštite životne sredine. Podrška doprinosi i razvoju lokalnih ekonomija, smanjenju razlika u razvijenosti različitih oblasti, pružanju mogućnosti za zapošljavanje, obrazovanje i rešavanje ključnih izazova u društvu.

Kolika je važnost regionalnih inicijativa koje su poslednjih godina sve aktuelnije. Kako ocenjujete najnoviju inicijativu Open Balkan i da li se ona na neki način nadovezuje na Berlinski proces?

Berlinski proces je 2014. godine u Berlinu, po prvi put, okupio sve lidere iz našeg regiona za istim stolom sa ciljem da politički i ekonomski poveže naš region i pripremi ga za članstvo u Evopskoj uniji. Jednom godišnje održavaju se sastanci, a rezultat su sporazumi o transportnoj zajednici, fondu za Zapadni Balkan, osnivanju regionalne kancelarije za mlade i brojni drugi. Na primer autoput Beograd- Priština je takođe deo ove inicijative. Na neki način Berlinski proces je doprineo pokretanju inicijative Otvoreni Balkan.

Otvoreni Balkan predviđa slobodan protok ljudi (jedinstveno tržište rada), roba, kapitala i usluga. Iako su se sa ovom inicijativom saglasile Srbija, Severna Makedonija i Albanija, verujem da će i ostali u našem regionu shvatiti sve prednosti ove inicijative u odnosu na neke druge oko kojih smo postizali dogovore poput CEFTE ili Berlinskog procesa, a koji su dali određene rezultate. Ako jedinstveno nastupamo na trećim tržištima, naša roba je konkurentnija. Krajnje je vreme da sagledamo prednosti udruživanja, posebno kada je u pitanju plasman robe na trećim tržištima, ili u ovom trenutku borba protiv korona virusa.

Postignut je dogovor o radnim dozvolama, pomoći u elementarnim nepogodama i o bržem carinskom radu kako bi kamioni i građani što kraće čekali na granicama. Dogovoreno je i formiranje stalnog sekretarijata inicijative. Napravićemo zajednički spisak infrastrukturnih projekata koji dodatno treba da doprinesu unapređenju kvaliteteta infrastrukture i ekonomskom razvoju regiona.

Danas se često govori da je potrebno integrisati se u evropski vrednosni sistem, a ne samo u političko-ekonomsku zajednicu, odnosno uniju. Koje su to fundamentalne vrednosti koje ujedinjena Evropa baštini i da li su to one vrednosti koje su joj usadili očevi osnivači?

Iako se od svog osnivanja EU suočavala sa stalnim izazovima izvorna ideja je ostala da živi. Podsetiću da se u Preambuli Povelje o osnovnim pravima Evropske unije navodi da su zajedničke vrednosti: dostojanstvo ljudske ličnosti, sloboda, ravnopravnost i solidarnost, demokratije i vladavina prava. Član 9 Evropske Konvencije o ljudskim pravima Sloboda misli, savesti i veroispovesti: Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti, ovo pravo uključuje slobodu promene vere ili uverenja i slobodu svakog pojedinca da sam ili zajedno sa drugima javno ili privatno ispoljava veru ili uverenje molitvom, podučavanjem, običajima i obredom.

Hrišćanstvo i njegove vrednosti čine temelj postojanja Evrope poput socijalne odgovornosti prema drugom čoveku, poštovanje dostojanstva svakog pojedinca. Kroz istoriju hrišćanstvo je oblikovalo mnoge kulture i društva.

Koliko je značaj crkava i verskih zajednica i njihovog internog dijaloga, međureligijskog i ekumenskog za međunarodne odnose?

Kao član međunarodnog Panela parlamentaraca za slobodu veroispovesti ili uverenja (IPPFoRB) koga čini skoro 300 parlamentaraca iz 90 zemalja širom sveta, uvidela sam značaj dijaloga kao jedinog mogućeg načina da se prevaziđu predrasude koje postoje između različitih veroispovesti. Nedovoljno poznavanje između pripadnika različitih verosipovesti stvara predrasude protiv kojih je veoma teško izboriti se.

Prema podacima IPPFoRB 75% svetske populacije živi u zemljama koje ograničavaju slobodnu i mirnu veroispovest. Ekstremističke grupe sve više sprečavaju pojedince da ispoljavaju svoju veru nasiljem ili represijom. Situacije verske represije izazivaju nestabilnost i podstiču ekstremizam, stvaraju izbegličke tokove i masovne migracije i ugrožavaju druga osnovna prava, uključujući slobodu izražavanja, udruživanja i okupljanja. Ova dešavanja nisu samo problem ljudskih prava – ona ​​utiču na nacionalnu i međunarodnu bezbednost, kao i na šire humanitarne probleme.

Iz svega što sam navela potpuno je jasno koliko je značajan međureligijski dijalog, pre svega, za rešavanje, u nekim delovima sveta, veoma dramatičnih situacija, ali i za slanje poruka mira, pomirenja, ljubavi i solidarnosti. To je jedini način da zaustavimo ovakvu vrstu podela i sprečimo manipulacije svake vrste koje često dovode do eskalacije.

Za kraj ćemo iskoristiti priliku da Vam postavimo jedno lično pitanje. Poznato je da se bavite ikonopisom i da ste religiozna osoba. Koliko Vam religioznost pomaže i da li pomaže u Vašim profesonalnim političkim aktivnostima?

Naravno da pomaže, jer baveći se politikom više od dve decenije pružila mi se mogućnost da se vodim osnovnim hrišćanskim vredostima i da ih primenim u svom političkom delovanju. Politika je neprestan rad, borba za stvaranjem boljeg mesta za život svih nas koji živimo u Srbiji.  To je jednom rečju – briga o čoveku. Shvatila sam da iz razumevanja, prihvatanja i poštovanja različitih veroispovesti proizilazi samo jedan zaključak – da se ophodimo prema drugim ljudima, onako kako želimo da se oni ophode prema nama. Na kraju, ikonopisanje mi pruža neku vrstu balansa u odnosu na veoma užurban način rada  koji donose političke aktivnosti.

Miloš Vulić