Kardinal Nemet na konferenciji za novinare predstavio božićnu poruku

Kardinal Ladislav Nemet, SVD, beogradski nadbiskup i metropolit u petak 19. decembra 2025. godine održao je konferenciju za novinare na kojoj je predstavio božićnu poruku.

Poruku prenosimo u celosti.

Božić, 2025

Bog je toliko ljubio ovaj svet da je poslao Sina svoga jedinoga koji je uzeo telo čoveka i koji je živeo među nama, da bismo mi imali život u punini.

Ovo je centralna istina božićnih praznika. Prvi korak u božićnim događanjima povukao je Bog: poslao je svoga Sina. U ovaj stvoreni svet. U materijalni svet svega vidljivoga. Ovim potezom je Bog svima nama dao do znanja da On voli svako stvorenje koje se nalazi na ovoj zemlji.

Ali Bog posebno voli čoveka, i to svakoga čoveka. Od svih stvorenja samo čoveku je Bog dao sposobnost razumnog odnosa prema njemu, prema drugim ljudima i odgovornost za stvoreni svet. A znamo i zašto: Isus, Sin Božji postao je čovek kada je na vidljiv način došao k nama. Ovom svojom pojavom u ljudskom, vidljivom telu, uzdigao je naš stvoreni svet u svoj božanski život, nas sve učinio udeonicima božanske stvarnosti.

Ove godine slavimo 1700 godina od prvog vaseljenskog Sabora u Nikeji, gde su crkveni oci onog vremena, pod vođstvom cara Konstantina Velikog izradili i prihvatili temeljne istine o Bogu Ocu, Isusu Sinu Božjem i Duhu Svetom.

Ovaj je Sabor potvrdio centralnu istinu hrišćanstva: da je Isus pravi čovek i pravi Bog.

Ali sabor u Nikeji nije samo definisao teološke istine; on je pokazao da je moguće jedinstvo na zajedničkom temelju centralnih istina naše vere i onda kada se razlikujemo po kulturi i običajima. Nikejsko verovanje do danas je dragoceno zajedničko blago svih hrišćanskih Crkava i izražava duboko uverenje, da nezavisno od naših razlika, postoji zajedništvo u traganju za istinom. U Srbiji katolici žive kao manjina zajedno s pravoslavnom većinom, ali i jedni i drugi ispovedaju taj isti nikejski Simbol vere. Tu leži temelj istinskog bratstva koje se gradi ne na uniformnosti ili jednakosti, nego na zajedničkoj dimenziji vere.

Ljubav prema sopstvenoj kulturi, tradiciji i konfesiji ne vodi do isključivanja drugih, nego upravo omogućava istinsku razmenu različitosti. Samo onaj ko je veran sopstvenom identitetu i bogatstvu može s drugima da podeli ono što je za njega važno i od temeljnog značaja. Površno izjednačavanje ne stvara jedinstvo, nego guši i prisvaja. Jedinstvo raste tamo gde se razlike ozbiljno shvataju i prihvataju kao dar. Pravoslavna i zapadna tradicija imaju različite liturgijske oblike i duhovne naglaske, pa čak i neke disciplinske karakteristike; međutim upravo u tome je prilika da jedni od drugih učimo!

Različitost u našem društvu ne bi trebalo da dovodi do mržnje, do dubokih podela, koje vidimo na svakom koraku, nego baš do stvaranja jednog boljeg društva gde će svaka dobra stvar i vrednost naći svoje mesto u jedinstvu države Srbije. Srbija je jedna od najhrišćanskijih zemalja u Evropi, sa preko 85% stanovništva koje se javno izjašnjava da je hrišćansko. Kolika bi to bila snaga kada bismo živeli prema učenju Isusa Hrista, koji je došao među nas da nam pokloni puninu života!

Isus se sjedinio sa svakim čovekom i tako je obdario svakoga od nas posebnom sposobnošću da se volimo, da živimo u miru i ljubavi. Ova činjenica međutim nosi sa sobom i jednu drugu istinu: svaka nepravda naneta čoveku je nepravda naneta Isusu, Bogočoveku.

Kao što sam već ranije spomenuo, kad je Isus došao na ovaj svet, on je prigrlio i sva stvorena bića, ceo vidljivi svet. Deo vidljivoga sveta je naša zemlja, naš zajednički dom, kako je papa Franja znao zvati našu planetu. Pre deset godina on je u dokumentu Laudato si (Neka bude proslavljen) objavio svoje misli o ljubavi prema stvorenom svetu, ali i prema zadacima i obavezama, koje čovek mora uzeti ozbiljno, kao neko ko je odgovoran za sve to.

Ljubav prema stvorenom svetu možemo sigurno praktikovati, ako učinimo sve ono što je moguće sa naše strane da sačuvamo Srbiju čistu i spremnu za buduće naraštaje. Jako me je pogodila činjenica da je prema jednoj međunarodnoj organizaciji, koja prati stepen zagađenosti sveta, Srbija na desetom mestu na lestvici najzagađenijih država. Među tih prvih deset država Srbija je jedina evropska zemlja.

Nekoliko puta sam već govorio o ovom problemu, ali govoriću i dalje dok treba: nije istina da mi, mali ljudi, ne možemo ništa učiniti da se ta situacija promeni. Možemo, itekako! Zagađivanje počinje od svakog neodgovornog bacanja otpada, od trovanja vode hemijskim sredstvima, od nepotrebnog luksuza, od bacanja hrane.

Svakog Božića čujemo krik ljudi, krik ranjenog čoveka, a posebno siromaha, koji najviše trpe zbog klimatskih promena, kojima se oduzima dostojanstvo i pravo na normalan život. Svaki Božić je krik ranjene zemlje koja očekuje brižno delovanje nas, ljudi, u borbi za spas svega stvorenoga.

Ove godine imao sam priliku posetiti Afriku. Afrika je kontinent nade. Religija u Africi, u gotovo svim svojim oblicima, definiše svakodnevni život. Hrišćanska vera, sa svojim zajedničarskim karakterom, društvenim, humanitarnim i obrazovnim inicijativama, nalazi vrlo plodno tlo u tom okruženju. Život, verska praksa i dinamika afričkih hrišćana trebali bi biti primer i izazov za sve obeshrabrene, melanholične i ogorčene evropske katolike i hrišćane (pa i naše u Srbiji): hrišćanska vera može i trebala bi biti izvor radosti, snage i nade u bolji život.

Za nadolazeće božićne blagdane, ovo je upravo ono što želim svima vama, dragi katolici, hrišćani i svi ljudi dobre volje: pronađite radost, pravu radost i nadu u životu, u svakom trenutku svog života. Ljubimo i poštujmo sve ljude, cenimo i brinimo se za naš zajedniči dom: ovaj stvoreni svet u kojem živimo.

Srećan Božić i čestitu Novu Godinu želim svima vama.

 

Kardinal Ladislav Nemet, SVD