Kardinal Nemet predvodio proslavu Sv. Ćirila i Metodija u Beogradu

U nedelju, 6. jula u crkvi Sv. Ćirila i Metodija na Banovom Brdu, svečano euharistijsko slavlje povodom proslave svetih Ćirila i Metodija predvodio je kardinal Ladislav Nemet SVD, beogradski nadbiskup i metropolit uz koncelebraciju o. Lojza Letonje, župnika župe svetih Ćirila i Metodija, o. Roberta Petkovšeka, Generalnog vizitatora Misijske družbe Svetog Vinka Paulskog, o. Jožeta Planinška i sveštenika grada Beograda.

Na početku misnog slavlja, župnik o. Lojze pozdravio je sve prisutne sveštenike i vernike ove župe, kao i hodočasnike iz drugih beogradskih župa. Posebne reči pozdrava uputio je predsedatelju misnog slavlja, kardinalu Nemetu, kao i generalnom vizitatoru Lazarista, o. Robertu.

Kardnal Nemet se na početku osvrnuo na prisutnost Lazarista na ovim područjima, podsećajući da će se 2029. godine navršiti sto godina njihove prisutnosti, od kada je u Beogradu ustanovljena zajednica Misijske družbe sv. Vinka.

Osvrnuvši se na istoriju i poslanje ove svete braće, kardinal je svoju propoved započeo razmišljanjem o različitim datumima na koje ih katolička crkva spominje. “U okviru ovog svečanog liturgijskog slavlja spominjemo se i naših zaštitnika, svetih Ćirila Metodija. Neki slavenski narodi ovaj blagdan slave 5. jula, a većina katolika 14 februara. Ovo je posebna milost dana po papi Leonu XIII da bi se podvukao značaj svete braće za razvoj misijskog rada među slavenima“, rekao je. Naime, ovo proizilazi iz istorijskog podatka da je sveti Ćiril preminuo 14. februara 869. godine, nakon što se zamonašio i uzeo ime po kojem ga danas slavimo.

„Prevođenjem liturgije na slavenski jezik dvojica braće stekla su velike simpatije među narodom. To je, međutim, izazvalo neprijateljstvo franačkog sveštenstva, koje je stiglo u Moravsku ranije i smatrao da teritorija pripada njihovoj crkvenoj nadležnosti. Kako bi se opravdali, dvojica braće su 867. otišla u Rim. Vodili su borbu protiv “trojezičnog krivoverja”: verovali su da postoje samo tri jezika na kojima se Bog može dopušteno hvaliti: hebrejski, grčki i latinski. Istorijsku ulogu koju su odigrali tada je službeno proglasio papa Ivan Pavao II. koji ih je apostolskim pismom Egregiae virtutis viri, proglasio suzaštitnicima Evrope zajedno sa svetim Benediktom. Naime, Ćiril i Metod su klasičan primer onoga što bi se danas opisalo izrazom “inkulturacija”: svaki narod mora uteloviti objavljenu poruku u svoju kulturu i izraziti je na vlastitom jeziku“, zaključio je kardinal svoj omaž na istorijsko poslanje svetih Ćirila i Metodija.

Na kraju misnog slavlja, usledio je oproštaj od svećenika Misijske družbe sv. Vinka, o. Lojzea i o. Petra. Vernici su im, uz prigodne reči zahvalnosti za dosadašnji rad u župnoj zajednici, uručili ikone Krista Spasitelja.

„Najpre Bogu hvala za sve ono što sam u ovoj župi od 1963. godine radio. Puno ljudi među vama sam krstio, zatim veronauk sa vama imao, venčavao, pa i vašu decu krsio i tako. Hvala vam za sve, ukoliko sam koga uvredio rečima ili delima, ovom zgodom molim za oproštenje. Ljudi smo, svako od nas ima svoje mane, nedostatke i slaboće, ali zato Bog nas je naučio praštati. Zato se naučimo živeti u ljubavi, u razumevanju, u praštanju, kako da budemo uvek sretni, a tu smo na ovom svetu kratkoga veka, stvoreni smo za večnost, naša domovina je nebo, nadam se da ćemo se svi sresti tamo, za tu nakanu ja ću se moliti“ rekao je u svom oproštajnom govoru od ove župne zajednice o. Petar Tašev.

 

„ Sabrala su nas naša sveta braća Čiril i Metodije, da budemo i ostanemo svi jedno. Svima srdačno zahvaljujem za svaku vašu saradnju, pokoru, za vaša dela i pomoć, za vaše molitve na svim područjima našeg truda za Kraljevstvo Božije. Hvala vam svima, da vam Bog udeli obilje blagoslovai svega dobroga u vašem nastovanju i svemu. Iako se rastajemo, ostaćemo povezani u Gospodinu, u kome ostajemo zauvek zajedno“, reči su kojima se župnik o. Lojze Letonja zahvalio svojoj župnoj zajednici, među svima, posebno se zahvalio pojedincima koji su na sebi svojstven način doprinosili ovoj župnoj zajednici.

Prisutnim vernicima obratio se i generalni vizitator Družbe lazarista, o. Robert, ispred slovenačke misije Družbe lazarista. Tom prilikom, pored zahvalnosti o. Petru i o. Lojzeu, ukratko je govorio o istoriji samostana i župe, kao i o lazaristima u Beogradu, spomenuvši i kip svetih braće koji se nalazi kod oltara, a koji je u Beograd doneo „ prvi superior kuće a kojeg je blagoslovio tada blaženi biskup Anton Martin Slomšek koji je bio pokretač postolja svetih Ćirila i Metodija, koje znači rad za jedinstvo između Zapada i Istoka kao i za jedinstvo među kršćanima. Nikada to jedinstvo nije bilo potrebnije nego danas kada svet može u trenutku da se raspadne i ne postoji snažnije sredstvo koje može da obezbedi jedinstvo od molitve.“ Vizitator se ovom prilikom osvrnuo i na još jedno područje delovanja lazarista — molitvu za jedinstvo.

Završnu reč ovom prilikom imao je kardinal Nemet, koji je uputio zahvalnost lazaristima i predstavio vernicima novu pastoralnu postavku ove župe, koju čine vlč. Robert Pastyik, vlč. Andrej Đuriček i vlč. Lambert Kwashie Adzah.

U nastavku možete pročitati šta su vernici ove župe ovom prilikom rekli za Katolički medija centar.

„Sada, kada pogledam unazad, sećanja me vode u trenutak kada je pre skoro 16. godina o. Lojze, koji je inače boravio ovde u novicijatu, došao u našu župu kao župnik. S obzirom da je on misionar i da je često menjao mesta na kojima je ljudima naveštao Božiju reč, vrlo brzo se prilagodio i ovoj sredini i nastavio tamo gde su njegovi prethodnici stali. Ne mogu a da se ne setim putovanja na koja nas je vodio, organizacije hodočašća na Tekije, druženja tokom putovanja, sve su to trenuci kojih ćemo se mi kao župljani ali i vernici grada Beograda vrlo rado sećati“ – Toma Jakoš.

„ Svi smo mi već bili jako dugo navikli na njih i oni na nas, malo je sada situacija ta verovatno materijalna uzrokovala da se lazaristi povuku jer nažalost od vernika i njihovih prihoda potrebe za crkvu ne mogu da se nadomeste. Tako da u jednu ruku tužno u drugu ruku dolaze mlađi i drugi kao i u životu, jedni odlaze a drugi dolaze“- Miroslav Jovanović

 

Marija Antonela Kanelić