Kardinal Nemet predvodio Vazmeno bdenje u beogradskoj katedrali
Kardinal Ladislav Nemet, SVD, beogradski nadbiskup i metropolit predvodio je Vazmeno bdenje u svetoj noći Velike subote, 19. aprila, u beogradskoj katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije uz koncelebraciju vlč. Andreja Đuričeka, vlč. Pascala Innocent Selormey i vlč. Lamberta Kwashie Adzah, dok je ceremonijar bio vlč. Mihael Sokol, župnik katedrale.
Vazmeno bdenje započelo je Službom svetla, u kojoj je kardinal Nemet nakon blagoslova ognja zapalio Uskrsnu sveću, svetlo Kristovo. Uskrsna sveća je zatim u procesiji uneta u katedralu, u potpuni mrak, simbolični prikaz Isusove pobede nad smrću, kojom je uneo večno svetlo u ljudski život. Nakon tri radosna poklika Svetlo Kristovo! – Bogu hvala!, iz potpunog mraka noći, vernici su sa upaljenim svećama ušli u svetlo novoga jutra, Isusovog uskrsnuća. Usledio je svečani hvalospev uskrsnoj sveći – Exultet, nakon čega je usledila Služba reči.
Na početku svoje propovedi kardinal se osvrnuo na istorijski značaj momenta kada nakon dužeg vremenskog perioda kršćanske crkve slave praznik Kristovog Uskrsnuća istog dana, osvrnuvši se i na istorijski kontekst i momente u istoriji Crkve koji su bili od ključnog značenja da se ovi datumi proslave razlikuju, kao i ekumenski aspekst i korak ka uspostavljanju zajedničkog datuma:“Ove godine sve kršćanske zajednice slave Uskrs istoga dana, poslednji put to se dogodilo pre 24 godine, tačnije 2001. godine. S prvom se pitaju vernici zašto je to tako da se svake godine pomera datum proslave najvažnije svetkovine naše vere, zašto se kršćanske zajednice ne znaju dogovoriti oko jedinstvenog datuma za tako veliku svetkovinu. Puno se razloga može naći za tumačenje tog stanja stvari. Većina onih razloga su danas za nas nerazumljiva i ruku na srce i hvala Bogu ovi razlozi ne utiču na sadržaj verske istine, na srž ove svetkovine. Kao što sam već pomenuo ove godine svi kršćani slave Uskrs istog datuma, što je od velikog značaja a posebno stoga što ove 2025. godine slavimo 1700. godišnjicu Nikejskog sabora, drugog ekumenskog sabora Crkve. Taj sabor je pored ostalog doneo odluku o jedinstvenom datumu slavljenja Uskrsa, ali tokom istorije došlo je do razilaženja između zapadnog i istočnog računanja vremena, a kroz vekove ovaj jaz je produbljen. Zajednička proslava bi bila moguća kada bi smo se dogovorili oko jednog jedinstvenog datuma, koji bi se ponavljao svake godine istog dana. Papa Franja je sledeći predloge Pavla VI, Ivana Pavla II i Benedikta XVI puno puta naglašavao da je Katolička Crkva spremna prihvatiti svaki zajednički datum za proslavu Uskrsa jer važnost ove svetkovine nije u datumu nego u njenom sadržaju.”
“Uskrsnuće Isusa Krista je tako veliki događaj, tajnovit, svakako da ga ne može ograničiti niti vreme niti prostor, jer Isus se pojavio među svojim učenicima iako su vrata bila zatvorena. Uskrsnuće jedanput realizovano, ostaje zauvek s nama, ne sputava ga neki konkretan datum. Datum proslave je važan samo za nas ljude, da se pobožno setimo čudesnih dela Boga našega, da utonemo lično u dubinu ove velike tajne. Bez sećanja i slavlja Uskrsa mi bi smo bili samo obična interesna grupa, nevladina organizacija ili najveća svetska korporacija. Jedanput Uskrs, uvek Uskrs! Uskrs je od danas stvarnost prisutna svugde gde se ljudi vole i praktikuju ljubav jedni prema drugima. Uskrs je tamo gde se i u tami greha i slabosti javlja tračak nade, optimizma i snage za promene. Uskrs je vidljiv u naporima svakog društva da stvori uslove pravednog gde će se poštovati dostojanstvo svake osobe, temeljna prava svakog čoveka, što sve izvire iz činjenice da je Isus umro i uskrsnuo za svakog čoveka i celi stvoreni svet”, istakao je cardinal Nemet.
Na kraju propovedi cardinal Nemet, je podsetio sve prisutne vernike na značaj dana koji su prethodili ovom velikom danu , kako za Crkvu kao instituciju ali i za čoveka samog, pozvavši sve vernike, sve ljude da razmisle šta uskrsnuće predstavlja za njih, šta predstavlja u njihovom životu, zaključivši rečima:” Neka vam Uskrsli Gospodin da snagu da budete verni njegovi učenici, sretan Uskrs svima vama!”
Nakon propovedi usledila je Krsna služba, treći deo Vazmenog bdenja, tokom kojeg je blagoslovena voda nakon čega su obnovljena krsna obećanja.
Na kraju Vazmenog bdenja, kardinal Nemet je pozdravio sve prisutne vernike još jednom im čestitavši Uskrs.
Marija Antonela Kanelić
