Kardinal Nemet učestvovao na Forumu za dijalog u Kopru (Slovenija)

U subotu, 14. juna, u Kopru (Slovenija), gradu na raskrsnici geografskih i kulturnih puteva, drugu godinu zaredom održan je Forum za dijalog i mir. Ovog puta, takođe su ga pripremili Slovenačka biskupska konferencija i Koparska biskupija, a centralna tema bila je „Zajedničke vrednosti života za mir“. Održan je u Protokolnoj sali crkve Svetog Franje, a koordinatori programa bili su Valentina Plaskan i Nejc Krevs.

Svečanu skupštinu činili su predstavnici svih glavnih religija – katolici, pravoslavci, protestanti, muslimani i Jevreji iz petnaest balkanskih zemalja i drugi velikodostojnici. Prisustvovali su i predsednik Slovenačke biskupske konferencije, novomestski biskup dr Andrej Saje, drugi biskupi iz Slovenije i inostranstva, među kojima je bio i predsednik Međunarodne biskupske konferencije Sv. Ćirila i Metodija, kardinal dr Ladislav Nemet, SVD, beogradski nadbiskup i metropolit, predsednica Republike Slovenije dr Nataša Pirc Musar, bivši predsednik Borut Pahor, gradonačelnik grada Kopra Aleš Bržan, kao i predstavnici diplomatskog kora, društvenog i ekonomskog života u Sloveniji.

Svečani govori

Domaćin, biskup koparski dr Peter Štumpf, pozdravio je okupljene. Između ostalog, naglasio je: „Sastali smo se kao prijatelji da bismo u Kopru razgovarali o životnim vrednostima koje utiru put miru. Biće veoma dobro čuti koje životne vrednosti delimo kako bismo lakše postigli mir. Susreti nas čine ljudima, razgovor nas zbližava sa ljudima, a pregovori nas drže u miru. Ovaj proces nikada ne prestaje, on je trajan. Tako mora biti. Ne smemo se umoriti. Želimo da nas čuju prijatelji mira. Želimo da nas čuju i njegovi neprijatelji. ‘Zato sada pružimo ruku ovim ljudima i sklopimo mir sa njima i svim njihovim narodom’“.

U svom pozdravnom obraćanju, predsednik Slovenačke biskupske konferencije dr Saje naglasio je da je vera, u svojoj suštini, temelj mira, nade i suživota, jer povezuje ljude u zajedničkom naporu da zaštiti život, dostojanstvo i temeljne vrednosti. Istakao je važnost međuverske saradnje i zaključio pozivom na rad na miru „između nas i u svetu“. „Mi, učesnici foruma, želimo da istaknemo važnost vrednosti koje prevazilaze političke razlike i ideološke borbe: zaštita ljudskog života od začeća do prirodne smrti, poštovanje bračne veze između muškarca i žene kao temelja porodice, briga o najranjivijima među nama – starijima, nezaposlenima, bolesnima, marginalizovanima. Budimo glas onih koji veru ne vide kao prepreku, već kao pomoć, ili, kako naglašava novi papa Leon XIV, budimo most koji nas povezuje sa drugima“, rekao je.

U svom pozdravnom obraćanju, predsednica Republike, dr Nataša Pirc Musar, istakla je ulogu verskih vođa u jačanju mira, suživota i solidarnosti. Pozvala je na istrajnost u dijalogu, što je jedini način za postizanje trajnog mira na Balkanu i u drugim delovima sveta. „Ako se zajedno zalažemo za vrednosti mira, ljudskog dostojanstva, solidarnosti i poštovanja različitosti, značajno ćemo doprineti bezbednijoj budućnosti regiona i Evrope“, rekla je.

Takođe je naglasila važnost pomirenja. Posebno je istakla važnost inkluzivnih društava koja omogućavaju mladima dostojanstvenu budućnost. Izrazila je nadu da će Zapadni Balkan postati primer suživota, gde religija doprinosi izgradnji dostojanstvene i bezbedne budućnosti za sve. Gradonačelnik Bržan je takođe održao pozdravnu reč.

Okrugli sto

Prvi panel foruma obeležio je diskusiju za okruglim stolom na odabranu temu koju su vodili kardinal dr Ladislav Nemet; biskup dr Kirilo Bojović, biskup buenosajreski i južno-centralnoamerički i administrator Zagrebačko-ljubljanske mitropolije; dr Jaroslav Javornik, biskup Evangelističke crkve u Novom Sadu; dr Nedžad Grabus, muftija sarajevski; Borut Pahor, počasni predsednik Republike Slovenije; Milada Kalezić, pozorišna glumica. Odgovorili su na četiri pitanja. Diskusiju je moderirao prof. dr Simon Malmenval.

Vrednosti života i mira

Prvo pitanje je bilo šta za njih znače vrednosti života i kako su one povezane sa mirom. Pahor je naglasio: „Nadam se da će možda jednog dana razum i hrabrost prevladati i da će se utvrditi da ustavna razdvojenost države i verskih zajednica ne sprečava saradnju među njima, posebno kada je u pitanju pomirenje. Pošto su to fundamentalne vrednosti života i postojanja, to se ne može učiniti bez prisustva verskih vođa, ljudi koji bi trebalo da nekako zaleče rane prošlosti i nekako uliju nadu mladima u njihovu budućnost. Ovaj sastanak može biti korak u tom pravcu i želimo mu sve najbolje na njegovom putu.“

Izazovi na Balkanu

Još jedno pitanje – koji je duhovni ili društveni izazov sa kojim se zajednica ili pogled kojem pripadaju danas najviše suočava, posebno na Balkanu? Bojović je rekao, pomalo u šali, da se za neke od njegovih Srba smatra ustašom, za neke Hrvate četnikom. „Vidite koliko daleko ide teret prošlosti i podela. Ali nam ne dozvoljavaju da pokažemo ljubav prema bližnjem. Svi ćemo ući u Carstvo Božije kao pojedinci, pripadnici određenog naroda, ali ovo je nešto niže, više je vera, perspektiva Svetog Trojstva, Boga koji je ljubav.“

Kalezić je rekla: „Ja sam veoma pomešana osoba. U životu sam bila sve. Slovenačka sam glumica, Crnogorka po rođenju, pripadam Srpskoj pravoslavnoj crkvi, rodom sam iz Katoličke crkve, pola moje porodice je katoličko, bivša sam Jugoslovenka, Vizantijka, Balkanka, uglavnom ovaj deo Balkana gde živim nosim u srcu. Nema bekstva od toga. Pošto živim i u Evropskoj uniji, i dalje to nosim u duši, u srcu. Mnogo puta, kao žena, rođaka, nalazim se u situaciji gde mogu samo da se molim.“

Kriza porodice

Treće pitanje se bavilo temom porodice, krizom porodice. Posebno demografskom pretnjom na Balkanu: Kako onda bolje razumeti i ponovo otkriti značenje porodice i braka. Javornik je rekao: „Porodica nije samo društvena, već je sveta zajednica u kojoj čovek raste u ljubavi, odgovornosti i veri. Crkva mora pomoći ljudima da ponovo otkriju lepotu i dubinu porodičnog života kroz obrazovanje i svedočenje i onima koji su u braku i imaju porodicu zasnovanu na veri, a ne na prolaznim osećanjima.“

Dobre prakse

Šta je sa primerima dobre prakse i inspiracije, nade za budućnost – saradnje između verskih zajednica na Balkanu? Kardinal Nemet je odgovorio sledeće: „U Srbiji imamo Međunarodnu biskupsku konferenciju Svetih Ćirila i Metodija. U njoj su biskupi Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova i Srbije. Nas je devet biskupa, iz četiri različite kulturne i jezičke sredine, ali znamo kako da radimo zajedno, da se molimo, slavimo Boga i vodimo naše Crkve. Još jedna stvar koja daje nadu je promena atmosfere u Beogradu dolaskom novog patrijarha Porfirija. Božić slavimo na taj način što nam dolaze predstavnici pravoslavnih, ja idem kod njih na njihov praznik. Šta je više potrebno?“

Grabus je pomenuo dobre prakse u Bosni i Hercegovini i posebno u Kopru. „Bosna i Hercegovina ima tri velike zajednice: katoličku, pravoslavnu i muslimansku, i istorijsku jevrejsku zajednicu. Naš međuverski svet se suočava sa različitim izazovima. Uspeli smo da uspostavimo mehanizam kako bismo mogli da razgovaramo o svim temama. Kada se pojavi određeni problem u vezi sa slobodom i praktikovanjem religije u BiH, trudimo se da imamo zajedničku poruku i stav. Bosna i Hercegovina je granica zapadnog i istočnog hrišćanstva sa važnom ulogom za islam i istorijskom ulogom za judaizam. Dijalog ovde se odnosi na razumevanje zašto je religija važna, važnija u ovom trenutku nego u drugim zemljama sveta. Veoma je važno da možemo da govorimo u Kopru. Kada sam bio mlad student, vlasti u to vreme u Sloveniji nisu dozvolile našoj braći u Kopru da imaju molitvu povodom praznika Bajrama. Katolička crkva nam je to omogućila u svojim prostorijama, kao i versku nastavu za našu decu.“

Govori i zajedničke izjave

Nakon drugog panela usledili su govori dvanaest verskih vođa.

U samostanu Svete Ane, paralelno je održan Omladinski forum iz pomenutih zemalja, u organizaciji Katoličke omladine, na istu temu.

Forum su obe strane završile čitanjem završnih izjava i molitvom za mir na Titovom trgu ispred Koparske katedrale. Pridružio im se i nuncije Žan Mari Špajh.

U završnoj izjavi, naglasili su da su svesni neophodnosti međusobnog poštovanja i praktične saradnje između pripadnika različitih verskih konfesija. Konstatovali su međusobno srodstvo, odnosno zajednički pogled na centralne duhovne i društvene stvarnosti, gde poštovanje života od začeća do prirodne smrti i porodice kao trajne zajednice muža, žene i dece zauzima prioritetno mesto.

Izrazili su podršku duhovnim, intelektualnim, zakonodavnim i drugim inicijativama koje bi doprinele sveobuhvatnoj zaštiti i promociji fenomena koji odražavaju vrednosti života. Takođe su potvrdili uverenje da je preduslov za izgradnju mira između naroda, država i verskih zajednica osetljivost na vrednosti života i porodice: svest o relevantnosti formiranja svojevrsnog „strateškog saveza“ za zaštitu života i porodice, sa čime je povezana i verska sloboda. Uveče je u Koparskoj katedrali održan koncert Slovenskog okteta.

Izvor: Družina/KMC

FOTO: Jože Potrpin