Održan oratorij za decu i mlade u Marijanumu
U subotu, 1. aprila, u Marijanumu održan je oratorij za decu i mlade. Ovaj oratorij, kao i prethodne, na poseban način obogatilo je prisustvo i zajedništvo animatora iz Subotice koji su animirali i osmislili celodnevni program.
Okupljanje je započelo u prepodnevnim časovima, a s obzirom da je i prva subota, mladi i deca u zajedništvu sa vernicima grada Beograda svoje druženje započeli su svetom misom.
Misno slavlje predvodio je vlč. Mihael Sokol, župnik katedrale, rektor Marijanuma i direktor Pastoralnog centra Papa Ivan XXIII, uz koncelebraciju sveštenika grada Beograda. Euharistijsko slavlje pevanjem i sviranjem animirali su animatori iz Subotice.
Propovednk je na početku izrazio radost i zadovoljstvo zbog prisustva većeg broja dece na ovom misnom slavlju. U nastavku propovedi vlč. Mihael govorio je o svetosti, ističući da je svetost kada “čovek živi i nastoji živeti poput Isusa Krista, živeti Njegovo evanđelje, Njegovu reč, čineći dobra dela, slušati mamu i tatu, učitelja i učiteljicu u školi, profesore. To su sveta a i dobra deca onda.” Približivši poruku ovog dana onima najmlađima, propovednik je govorio i o vremenu koje je pred svima, vremenu Uskrsa, ali i o Cvetnici kao i korizmi, objasnivši im značaj samih grančica sa kojima će sutra dočekati Isusa na čiji ulazak u Jerusalim ovaj dan i podseća. Isus koji je ujedno i Bog i čovek, treba biti “naš jedini Kralj, ali često na to mesto ljudi ne stavljau Isusa već različita materijalna ovozemaljska dobra poput telefona, novca, i raznih drugih stvari, ovim putem ih pozvavši da sve te stvari ostave po strani i da Isusa stave u centar svog života kao jedinog pravog i istinskog Kralja.
Dalji program susreta nastavio se u dvorištu gde su mladi i deca koji su prvi put na orartoriju u Beogradu, mogli malo bolje da se upoznaju, mada se većina učesnika već poznavala od ranije, jer su sada već postali stalni učesnici na ovakvim događajima, tu su bila i neka nova lica koja su prvi put došla na ovaj susret.
Susret se, zbog kišnog i hladnog vremena, nastavio u dvorani Pastoralnog centra pape Ivan Dobri u sklopu Marijanuma. Učesnici oratorija malo su se opustili uz muziku i po koji plesni korak koji je, kao i uvek bio propraćen smehom i radošću koja je ispunjavala kako srca mladih i dece tako i celu dvoranu ali i srca roditelja koji su bili sa onim najmlađima.
Nakon plesa, usledila je kateheza koju je odžao bračni par Tinodi sa neokatekumenskog puta. U kratkoj katehezi bilo je reči o predstojećem prazniku, Uskrsu kao i danima koji pred njim slede a koji za hrišćane imaju veliku simboliku i značaj, počevši od Velikog četvrtka kada je ustanovljena Euharistija pa sve do jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika – Uskrsnuća, koji predstavlja rađanje na novi život u Gospodinu.
S obzirom da je i prva subota u mesecu u Beogradskoj nadbiskupiji posebno posvećena Mariji, kao i mesto na kome se susret odvijao, kompleks Marijanuma, učesnici oratorija u podne izmolili su molitvu Angelusa.
Rad po grupama je sledeća etapa koja je pratila ovaj susret. Mladi i deca su po uzrastu podeljeni u grupe u kojima su razgovarali o molitvi. Posebna molitva koja prati celo korizmeno vreme je molitva Križnog puta, ali samim tim ostale molitve ne gube na značaju već bi trebalo da su i one svakodnevno prisutne u ljudskim životima. Da li je molitva samo puko izgovaranje napamet naučenih reči ili je ona nešto više, razgovor sa Bogom, neke su od tema koje su obrađivane na ovim radionicama. Tu se takođe dovode u pitanje i misli čoveka koje trebaju biti usredsređene na izgovaranje svake reči kao i na tumačenje istih. Vreme koje mladi odvajaju za Boga i molitvu nije unapred formulisana kategorija, već svako po svojoj savesti i potrebi moli, i treba da veruje u ono što moli, jer po mnogim iskrenim molitvama i zagovorima dešavala su se čuda ali takođe i vera osoba je u tim trenucima stavljena na iskušenje. Ljudi često zaborave da Bog nije automat za ispunjavanje želja, pa tako Njemu hite u razgovor samo kada im je u životu teško zaboravljajući sve one trenutke kada čovek treba i da se zahvali, ne samo za milosti koje su mu date već i za svaki novi dan, svaku osobu na njegovom životnom putu koja možda predstavlja i dar ali i iskušenje za njega. Tu dolazi i najveći problem jer su ljudi često u stanju kada im Bog ne “ispuni” svaku želju da okrenu leđa i Bogu i Crkvi, što je pogrešno, jer upravo u tim trenucima se očituje vera svakog čoveka, vernika i tu ona biva na neki način “iskušavana”.
Nakon zajedničkog ručka u Pastoralnom centru igra je nastavljena u već pomenutoj dvorani.
Predviđeni program završio se u popodnevnim časovima “Rečima za laku noć” koje su predstavljale Don Boskovu tradiciju.
Marija Antonela Kanelić
