Omilija kardinala Nemeta na Misi zahvalnici za kardinalsku titulu

U nedelju, 15. decembra 2024. godine, na Misi zahvalnici u katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije u Beogradu, kardinal Ladislav Nemet SVD, održao je omiliju koju donosimo u celosti:

Gaudete nedelja dobila je ime po prvoj reči drugog liturgijskog čitanja: Radujte se u Gospodinu! Apostol Pavao u poslanici Filipljanima kaže: Radujte se u Gospodinu uvek! Ponavljam: radujte se!

Ali i prvo liturgijsko čitanje poziva na radost: Prorok Sofonija govori: Klikći od radosti, Kćeri sionska, viči od veselja, Izraele! Ova knjiga je bila napisana oko 730 godina pre Krista, u vreme, kada se Izrael nalazio u teškoj političkoj situaciji. A ipak prorok govori o radosti.

Ono što je interesantno za oba teksta jeste činjenica da izvor radosti nije novac, moć, politički dobitak, nego Gospodin i njegova briga za narod. Gospodin ne ostavlja nikada svoj narod, ne ostavlja nikada ni jednog pojedinca, za njega smo svi mi važni, jedinstveni, nezamenljivi. I na čudesan način vodi naše živote kroz sve događaje koje smo doživeli.

Što sam stariji, tim više mogu pogledati unazad i videti njegovo čudesno delovanje u mom životu.

Iz malog gradića Odžaci krenuo sam u Suboticu kao kandidat misijskog reda. Kao istog tog kandidata, redovnički poglavari poslali su me u Poljsku da završim moje studije. Tako sam upoznao jednu divnu zemlju sa bogatom kulturom, jakom katoličkom Crkvom i mnoštvom predanih svedoka Isusa Krista.

I mogao bih nabrajati svaku stanicu moga života, gde mi je Gospodin Bog  dao nove mogućnosti, upoznati nove situacije, voleti narod sa kojim sam radio, i dozvoliti da me taj narod formira.

Jer kao svećenik, pa biskup, a sada milošću Božjom kao kardinal, ja sam za narod, sa narodom i u narodu.

Bog me je pozvao da radim za njegov narod, za Narod Božji, zajednicu krštenih, zajednicu bolesnih, ranjenih, isključenih iz života koji se nalaze na margini. Narod Božji je zajednica za sve – communio – kako je to rekao posljednji Sinod biskupa koji smo tek završili. Nije važno zašto je neko završio na margini, ili zašto je isključen iz crkvene zajednice, da li zbog svojih kritičkih pogleda na Boga i Crkvu, zbog nesređenog bračnog stanja, zbog seksualne orientacije: svi su pozvani da budu deo ovog Naroda Božjeg, a zadatak nas pastira je da za te ljude učinimo sve kako bi se našli u našoj zajednici.

Katolička Crkva otvorena je za sve, kao što je otvoren i naš Otac Bog koji voli sve, pre nego se oni obrate. Jer, obraćenje je plod delovanja Božje milosti u životu svakog pojedinca.

Kao pastir, pozvan sam da radim sa narodom. Participacija – druga je tema poslednje sinode. Potvrdilo je to iskustvo koje sam stekao na Filipinima promenivši moj život što se tiče uloge svećenika, biskupa, kardinala pa i pape u Narodu Božjem, u Crkvi. Samo sa narodom može se učinkovito propovedati Evanđelje, samo uz sudelovanje naroda možemo doći do svakog člana naše zajednice, a na kraju krajeva i uticati na crkvene i društvene promene.

Jer Evanđelje Isusa Krista nije samo štivo za čitanje u crkvenim zgradama i kod kuće, nego je ono snaga uskrslog Krista koji želi promeniti grešne strukture našega života, i društva gde živimo. Ivan Krstitelj govori o tome u današnjem Evanđelju. Njegov odgovor onima koji su tražili savet od njega, bio je jako konkretan: nije važno samo težiti za boljim životom, nego treba poštivati druge, ceniti svakoga, biti savestan i ljubiti bližnje, treba raditi na promenama.

Sva ova delovanja svakako će pomoći da stvorimo jednu živu zajednicu, gde će ljudi moći doživeti slobodu dece Božje, gde će ljudi osetiti da su prihvaćeni takvi kakvi jesu, i da su voljeni nezavisno od svojih slabosti i greha.

Sa narodom Božjim doživio sam najlepše trenutke mog svećeničkog i biskupskog delovanja, bilo u Austriji, ili još više u Zrenjaninskoj Biskupiji. Šesnaest godina rada sa narodom Božjim u Zrenjaninu doveo nas je do održavanja prve Sinode ove biskupije, Sinode, koja je pokazala jačinu i slabosti ove lokalne Crkve, ali i činjenicu da zajedničkim naporima možemo stvoriti nešto trajno. Hiljadu i hiljadu sati smo proveli u zajedničkoj molitvi, razgovorima, planiranju budućnosti ove lokalne Crkve, na svim razinama crkvenog života. Da smo išli dobrim putem potvrđuje i pismo kardinala Prevosta, prefekta dikasterija za biskupe (to je ministarstvo nadležno za pitanja biskupa), koji je pohvalio naš sinodalni put i naložio meni i mojim naslednicima da taj započeti put nastavimo dalje.

Ja sam u narodu Božjem, ja živim u tom narodu, deo sam njegove istorije, njegove sadašnjosti, a ako Bog da, bit ću i dalje deo njegove budućnosti. Sve što propovedam mora biti i deo mog života, ne mogu „vama“ propovedati, a ja živeti izvan toga naroda. I zato vam i sada govorim, dragi u Kristu, ja želim hodati bosonog među vama, da, bosonog – kako to papa Franja govori u pismu imenovanja za kardinala: “budi čovek bosih nogu, dodirujući tvrdu stvarnost mnogih uglova sveta uznemirenih bolom i patnjom zbog rata, diskriminacije, progona, gladi i mnogih oblika siromaštva, koji će od tebe zahtevati mnogo saosećanja i milosrđa.“  Kraj citata.

Dragi moji, ako primetite da nisam deo vas, da nisam u narodu Božjem, slobodno mi kažite, jer ja bez vas nisam niko i ništa.

Postao sam svećenik, misionar, biskup ili sada kardinal, jer sam deo Crkve, Naroda Božjeg. Ovo nije rezultat jedne uspešne karijere, nego je to plod i znak ljubavi svemogućeg Oca, Sina i Duha Svetoga prema mojoj redovničkoj zajednici, prema župama i biskupijama, gde sam radio, ili sada kao kardinal – njegove brige i ljubavi prema univerzalnoj Crkvi, Narodu Božjem na celom svetu.

I zato, kao neko za vas, sa vama i u vama, kako sam rekao na početku, a misao sam preuzeo od II. vatikanskog Sabora, molim vas da budete tu za mene, sa mnom i u našoj lokalnoj Crkvi, gde ćemo svi biti članovi Naroda Božjeg.  I tu želim biti dosledan tomu što mi je napisao papa Franja,  i tu ga citiram ponovno: „molim te da titula sluge (đakona) sve više potiskuje titulu eminencije“.

I zato, sa prorokom Sofonijom i apostolom Pavaom želim punim plućima viknuti u ovaj ranjeni, nemiran svet u našoj Crkvi, u Srbiji, u Evropi i celom svetu da imamo povoda za radost i za zahvalu za sve ono što je učinio Bog u našem, a također i mom životu. Amen.