Homelokalne vestiPatrijarh Porfirije primio u zvaničnu posetu nadbiskupa Pola Galagera (FOTO)

Patrijarh Porfirije primio u zvaničnu posetu nadbiskupa Pola Galagera (FOTO)

Sastanku su prisustvovali Preosvećena gospoda episkopi toplički Jerotej i marčanski Sava, šef Kabineta Patrijarha srpskog, ambasador Republike Srbije pri Svetoj Stolici prof. dr Sima Avramović i dr Bogdan Lubardić, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

Posle sastanka, biskup Galager je istakao:

– Veliko mi je zadovoljstvo što sam danas ovde. Veoma sam zahvalan Njegovoj Svetosti Patrijarhu što me je primio. Ovde smo već tri dana, ali svakako sa stanovišta naših komunikacija, naših odnosa sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom, ovo je kruna moje posete. Preneo sam pozdrave i bratsku naklonost Njegove Svetosti pape Franje prema patrijarhu Porfiriju, koga on poznaje, sa kim se sreo i prema kome ima veliko poštovanje. Obojica su ljudi velike vere i zaista je ta vera bila tema našeg jutrošnjeg razgovora. Razgovarali smo o dijalogu između naših Crkava, o odnosima između Crkava u svetu, o opštoj političkoj situaciji u svetu, kao i o regionalnoj i evropskoj politici i drugim temama. Mislim da je to bila veoma pozitivna razmena mišljenja. To odražava veliko poštovanje koje postoji između Rimokatoličke Crkve i Srpske Pravoslavne Crkve. Mislim da je ovo veoma značajan korak napred koji potvrđuje angažman koji je postojao na različitim nivoima, uz formalne dijaloge i razmene stavova. Nadam se da će ovo biti početak daljeg napretka koji će okupiti hrišćane, i pravoslavne i katoličke tradicije, u službi čovečanstva i propovedanja Jevanđelja, što je i razlog našeg postojanja kao hrišćanskih Crkava.

 

Izražavajuću radost zbog susreta sa visokim gostom, Patrijarh srpski Porfirije je naglasio:

 

– Ja sam radostan danas što nas je posetio sekretar Vatikana – Svete Stolice za odnose sa državama – mi bismo to rekli jednostavno ministar spoljnih poslova Vatikana – posebno što smo imali zvanični sastanak danas ovde u manastiru Kovilju koji je svojevrsni simvol mira. Naime, manastir Kovilj je nastao na mestu na kojem su se pomirile dve vojske, ugarska vojska i srpska vojska za vreme Svetog Save, koji je posredovao u uspostavljanju mira između dve vojske. Manastir je na ovom mestu nikao kao simvol mira. Današnja poseta i razgovor su protekli u tom duhu, u duhu Jevanđelja Hristovog. Mi smo naravno razgovarali o svim izazovima sa kojima se suočavaju naše Crkve, a to su izazovi modernog čoveka, kao i o potrebi zajedničkog svedočenja Jevanđelja modernom svetu. Konstantovali smo da je sistem vrednosti koje Jevanđelje nosi i svedoči, a Crkve su pozvane da svedoče taj sistem vrednosti, na neki način drugačiji od mnogih drugih sistema koje se nude modernom čoveku. Sistem vrednosti, koji mi kao Crkve propovedamo i nudimo, jednako je moderan i danas, iako je star dve hiljade godina – i najpotrebniji je modernom čoveku. Svi koji se suočavaju sa izazovima, bilo Crkve ili narodi, imaju pre svega potrebu za Hristom koji je nosilac mira. Razdori među državama, razdori među ljudima, ponekad i nesporazumi među Crkavama i nesporazumi unutar jedne Crkve, jesu posledica toga što zaboravljamo Hrista i pokušaja da svojim vrednostima, svojom golom ljudskom pameću uređujemo svet. Nije moguće postići nikakav mir ukoliko nemamo mira iznutra u sebi, a taj mir nije moguć ako nemamo zajednicu i opštenje sa Bogom. Tek onda kad izgrađujemo zajednicu i opštenje sa Bogom mi možemo imati mir u sebi, a onda taj mir će se širiti i oko nas, onda ćemo uspostaviti mir sa drugim ljudima, imati i mir sa tvorevinom, a onda neće tvorevina osvetoljubivo da nam uzvraća na naš potrošački odnos prema njoj. U tom smislu vidimo i mnoge ekološke probleme, pa i pandemiju sa kojom se suočavamo. I tu nam se priroda sveti. Prema tome, ma koliko problemi bili materijalni, ma koliko se ticali našeg tela, uvek u pozadini svih problema, ili bolje reći rešavanja problema, stoji duhovno polje na kojem treba da izvojevamo bitku, a ta bitka se ne može izvojevati bez pomoći Božje. To je ono o čemu smo razgovarali i oko čega smo se saglasili i razumeli: da radi dobra i pojedinca i jednoga čoveka i dobra čitavog ljudskog roda, čitave planete, moramo sarađivati, međusobno raditi zajednički, pre svega mi hrišćani. Nije postrebno da ulažemo napore da bismo se kao hrišćani međusobno razumeli. Naravno, moramo sarađivati i sa ljudima koji pripadaju drugim religijama, ali i sa onima koji osećaju da nemaju potrebu za Bogom i deklarišu se kao nevernici. Dakle, razumeli smo i konstantovali ono na šta nas poziva Jevanđelje i na šta nas pozivaju naše Crkve: niko ne može bez drugoga, a svakome je potreban drugi, a to znači bližnji da bismo mogli da rastemo kao ljudski rod i kao čovečanstvo.

(SPC/KMC)

FOLLOW US ON: