Proslava svešteničkih jubileja u beogradskoj katedrali

U subotu 22. oktobra, svečano misno slavlje u sklopu marijanskih pobožnosti kroz mesec oktobar, u katedralnoj crkvi Uznesenja Blažene Djevice Marije u Beogradu, predvodio je mons. Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup i metropolit uz koncelebraciju sveštenika grada Beograda. Ovom prilikom ovogodišnji slavljenici koji proslavljaju svoje svešteničke jubileje u zajedništvu sa svojim nadpastirom ali i prisutnim vernicima zahvalili su Bogu na daru sveštenstva koji su primili kao i Božjoj ruci koja ih je sve ove godine kroz taj dar i poziv vodila.

Ovogodišnji jubilarci su:

Josip Opat, župni vikar župe sv. Petra, 50. godišnjica ređenja;
mons. Grzegorsh Chudek, ekonom Nadbiskupije i župnik župe sv. Josipa Radnika, 30. godišnjica ređenja;
don Aleksandar Ninković, sekretar Apostolske nuncijature u Beogradu, 20. godišnjica ređenja;
mons. Aleksandar Kovačević, generalni vikar i župnik župe Krista Kralja, 10. godišnjica ređenja;
p. Smiljan Miličević, župnik župe sv. Petra; 10. godišnjica ređenja.

Na samom početku misnog slavlja prisutnim vernicima obratio se nadbiskup Hočevar koji je čestitao svim slavljenicima njihove jubileje.

U svojoj propovedi mons. Hočevar naglasio je značaj kako samog poziva koji Bog šalje svojim vernim slugama, poziva na pastirsku službu, ali i značaj samog obeležavanja ovih jubileja koji treba da predstavljaju podsticaj i poziv novim naraštajima koji upravo sada razmišljaju o svom pozivu. Ujedno istakavši i životni put, rad i delo ovogodišnjeg zlatomisnika p. Josipa koji je, kako je to nadbiskup naglasio, sledio Božiju volju i Božiji poziv i nije se bunio kada mu je taj poziv kao službu davao upravo mesta udaljena od njegovog rodnog kraja. Pa ga je tako Božija ruka vodila preko rodne Hrvatske, Nemačke, gde je studirao, pa sve do Crne Gore i sada Srbije. Poručivši svim slavljenicima da upravo poput Isusa prate i osluškuju Njegov poziv koji će ih uvek odvesti na pravo mesto, kao i da će upravo to „pravo mesto“ predstavljati možda čak i iskušenje za svakog od njih, ali jedno je sigurno, svi će na kraju stići do svog jedinog i večnog cilja – Kraljevstva Božijeg.

Zaključivši propoved upravo pozivom, upućenom svim vernicima, da se, s obzirom da mesec marijanskih pobožnosti i dalje traje, pogledom i molitvom upućenom njoj, mole ne samo za nova sveštenička zvanja već i za ona koja već postoje.

Na kraju euharistijskog slavlja, prisutnim vernicima obratio se i ovogodišnji zlatomisnik koji je citirajući sv. Pavla, istakao ključne stvari kojima bi jedan sveštenik trebao da se vodi. Istakavši na poseban način značaj propovedanja i istinskog širenja Reči Božije i vere ne samo rečima nego i delima.

Ovogodišnjim jubilarcima, na kraju se u ime nadbiskupije, obratio fra Ilija Alandžak, dekan Beogradskog dekanata, poželevši im da istraju u svom pozivu i da uvek ostanu potpuno predani Božijoj volji; nakon čega su u ime vernika grada Beograda, slavljenicima uručeni prigodni pokloni u vidu cveća i križa koji je rad p. Marka Rupnika.

U nastavku teksta donosimo i jedno svedočanstvo o pozivu na sveštenstvo, ovogodišnjeg jubilarca p. Smiljana:

29. Smiljan je rođen 29. novembra 1972. u Broćancu, kod Posušja. Tu završava osmogodišnje školovanje, a zatim za srednju školu bira elektrotehničku školu u Mostaru. Nakon toga radi u svom foto-video studiju, a 2004. diplomira katehetiku na Teološko-katehetskom institutu u Mostaru. Iste godine stupa u novicijat Družbe Isusove u Splitu. Posle novicijata svoje filozofsko-teološko obrazovanje usavršava na FTI-u u Zagrebu. Za sveštenika je zaređen u Zagrebačkoj katedrali 18. juna 2011. godine. Posle službe župnog vikara u župi na Jordanovcu, postaje magistar duhovne teologije u Rimu; zatim nastavlja svoj rad kao ekonom u Splitu gde je vodio i duhovne vežbe. Svoje zadnje zavete kao isusovac položio je 11. juna 2020. godine u Bazilici Presvetog Srca Isusovog u Zagrebu. Trenutno obavlja službu župnika župe sv. Petra u Beogradu.

Ja kao svećenik, zapravo nikada nisam želeo da postanem svećenik nego me Bog pozvao, i ja sam Bogu odgovorio i to je bilo 10.07.2003. godine. U večernjim satima tog dana osetio sam, tačnije prepoznao da me Bog poziva za nešto više i dublje i ja sam Bogu rekao svoje „DA“. I tako sam ja krenuo svećeničkim putem. Do tada sam uvek imao želju da se ostvarim kao oženjen čovek i da budem veroučitelj ali od tada sve u mom životu se menja, od te večeri ja počinjem da razmišljam o svom životu i već sledeće godine ulazim u novicijat Držbe Isusove.

Smiljan Miličević

 

Marija Antonela Kanelić