Proslavljen Papin praznik u Beogradu

U ponedeljak 15. juna održana je proslava Papinog praznika u parku Beogradske nadbiskupije. Proslavu je organizovala Apostolska nuncijatura u Beogradu. Brojne ambasadore, diplomate i goste dočekali su nuncije u Republici Srbiji, nadbiskup monsinjor Santo Roko Ganđemi, savetnik Nuncijature velečasni Luka Sartori i saradnik u Nuncijaturi velečasni dr Nandor Kara. Na proslavi su prisustvovali: kardinal Ladislav Nemet, SVD, beogradski nadbiskup i metropolit, Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Prorfirije, biskupi Srbije i generalni sekretari biskupskih konferencija Evrope.

Nuncije Ganđemi je održao pozdravni govor koji donosimo u celosti:

Eminencijo, predstavnici Vlade i srpskih državnih institucija; preuzvišeni članovi i kolege Diplomatskog kora; preosveštena gospodo i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, pripadnici različitih verskih zajednica, dragi gosti i prijatelji: svima vama upućujem svoju dobrodošlicu.

Večeras su s nama generalni sekretari biskupskih konferencija Evrope, okupljeni u Beogradu povodom svog 53. godišnjeg susreta. Zajedno sa svima vama želimo da se setimo prve godišnjice izbora pape Leona XIV, koji se zbio 8. maja prošle godine.

Njegove prve reči i nakon mnogo meseci nastavljaju da odzvanjaju nepromenjenom aktuelnošću. Bile su to reči proistekle iz liturgijskog vremena Uskrsa i iz potrebe, hitne tada kao i danas, koju svi osećamo: potrebe za mirom.

Mir koji nam je vaskrsli Hristos navestio kao već prisutan – „Mir vama“ – ali koji nam je, poznajući krhkost ljudskog srca, takođe zatražio da želimo, tražimo i čuvamo.

Od te večeri 8. maja, ta želja se više puta vraćala na usne Pape, vernog svom poslanju univerzalnog Oca i Petrovog naslednika, pozvanog ne da se nameće braći, već da ih učvršćuje u veri.

Večerašnja proslava želi takođe da podseti na dugogodišnji institucionalni put. Diplomatski odnosi između Svete Stolice i Srbije imaju svoje korene u 2. martu 1920. godine, kada su uspostavljeni sa Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca. Prekinuti 17. decembra 1952, obnovljeni su četrnaest godina kasnije, 25. juna 1966. godine.

Od tada, tokom šezdeset godina, dijalog između Rima i Beograda doživeo je duboke promene. Značajne etape bile su poseta predsednika Aleksandra Vučića Njegovoj Svetosti papi Franji, 13. septembra 2019. godine, kao i poseta kardinala Pjetra Parolina Srbiji u septembru 2024. godine, povodom stogodišnjice Beogradske nadbiskupije i godišnjice Karlovačkog mira.

Mir, u viziji koja nadahnjuje delovanje Svete Stolice, nije naprosto odsustvo oružanog sukoba. To je aktivno stanje, koje zahteva svakodnevni napor: u institucijama, u odnosima među narodima, u brizi za uslove – ekonomske, društvene, kulturne – koji suživot čine mogućim i dostojanstvenim. To je mir shvaćen kao delo, a ne kao stečena datost.

Papa Leon XIV nedavno je primetio da slabljenje multilateralizma i diplomatije zasnovane na dijalogu predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost u međunarodnom životu. Logika sukobljavanja i sile sve više preti da zameni kulturu dijaloga, pregovaranja i saglasnosti. Upravo u tom kontekstu Sveta Stolica razume i smešta svoj diplomatski angažman.

Duboko ukorenjena u poslanju Crkve, Sveta Stolica vrši svoju diplomatiju u službi ljudskog dostojanstva i opšteg dobra. Njeno delovanje stavlja poseban naglasak na priznavanje i zaštitu univerzalnih vrednosti koje proističu iz dostojanstva svake osobe, bez razlike po polu, rasi ili veri – uključujući temeljna ljudska prava, među kojima je, na najvišem mestu, sloboda mišljenja, savesti i veroispovesti.

U toj perspektivi, ona je oruđe jedinstva: ne samo unutar Crkve, kao izraz zajedništva između Rimskog prvosveštenika i biskupa, već i među nacijama i narodima, gde podstiče dijalog, uzajamno razumevanje i saradnju.

Ad intra, njen prvenstveni cilj ostaje spasenje duša; ad extra, unapređenje miroljubivog suživota među narodima, u skladu sa međunarodnim pravom. Njen krajnji horizont jeste mir i pravda: ne samo kao politički ciljevi, već kao stvarnost ukorenjena u poštovanju svakog ljudskog bića.

Danas Sveta Stolica održava diplomatske odnose sa 184 države, kao i sa Evropskom unijom i Suverenim vojnim Malteškim redom, i zaključila je brojne bilateralne sporazume i konkordate – samo sa Evropom, više od dvesta.

Kako je učio papa sveti Jovan XXIII u enciklici Pacem in Terris, „međunarodni odnosi moraju biti utemeljeni na uzajamnom poverenju, na iskrenosti u pregovorima i na vernom ispunjavanju preuzetih obaveza“ (PT 63). Iz takvih temelja, pisao je, mogu proisteći trajni i plodonosni sporazumi.

U toj istoj tradiciji upisuje se i učiteljstvo pape Leona XIV, koji u svojoj prvoj enciklici, Magnifica Humanitas, potpisanoj pre mesec dana, tvrdi da se „pravi napredak rađa iz srca otvorenog prema drugome, iz razuma spremnog da sluša, iz volje usmerene ka onome što ujedinjuje, a ne ka onome što razdvaja“ (MH 16).

Diplomatija Svete Stolice oduvek je negovala taj realizam: svest da se mir ne nameće spolja, već se gradi kroz mukotrpan, često nelinearan proces, u kojem se poverenje stiče doslednošću i prisutnošću.

Obnavljam svoju zahvalnost organima Republike Srbije za ljubaznost i saradnju iskazane u svakoj prilici, i izražavam želju da pređeni zajednički put i dalje donosi plodove, u interesu naroda i u službi mira.

Preuzvišena gospodo, kolege, dragi prijatelji, dozvolite mi da izrazim nekoliko želja: papi Leonu XIV bogatu i plodonosnu službu, ovoj zemlji vreme blagostanja i mira, a čitavom svetu željenu slogu među nacijama.

Još jednom zahvaljujem Njegovoj Eminenciji na gostoprimstvu koje nam pruža u vrtu svoje rezidencije i svima vama  što ste došli večeras; a sada vas pozivam da u spokoju uživate u svemu dobrom što je pripremljeno.

 

KMC