Razmatranje 14. nedelje kroz godinu
U ono vrijeme:
Odredi Gospodin drugih sedamdesetdvojicu učenika i posla ih po dva pred sobom u svaki grad i u svako mjesto kamo je kanio doći. Govorio im je: »Žetva je velika, ali radnika malo. Molite dakle gospodara žetve da radnike pošalje u žetvu svoju. Idite! Evo, šaljem vas kao janjce među vukove. Ne nosite sa sobom ni kese, ni torbe, ni obuće. I nikoga putem ne pozdravljajte. U koju god kuću uđete, najprije recite: ’Mir kući ovoj!’ Bude li tko ondje prijatelj mira, počinut će na njemu mir vaš. Ako li ne, vratit će se na vas. U toj kući ostanite, jedite i pijte što se kod njih nađe. Ta vrijedan je radnik plaće svoje. Ne prelazite iz kuće u kuću.«
»Kad u koji grad uđete pa vas prime, jedite što vam se ponudi i liječite bolesnike koji su u njemu. I kazujte im: ‘Približilo vam se kraljevstvo Božje!’ A kad u neki grad uđete pa vas ne prime, iziđite na njegove ulice i recite: ‘I prašinu vašega grada, koja nam se nogu uhvatila, stresamo vam sa sebe! Ipak znajte ovo: Približilo se kraljevstvo Božje!’ Kažem vam: Sodomcima će u onaj dan biti lakše negoli tomu gradu.«
Vratiše se zatim sedamdesetdvojica radosni govoreći: »Gospodine, i zlodusi nam se pokoravaju na tvoje ime!« A on im reče: »Promatrah Sotonu kako poput munje s neba pade. Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama i štipavcima i po svoj sili neprijateljevoj i ništa vam neće naškoditi. Ali ne radujte se što vam se duhovi pokoravaju, nego radujte se što su vam imena zapisana na nebesima.«
(Lk 10,1-12.17-20)
Papa Pavao VI u knjizi razgovora sa filozofom Jeanom Guittonom „Dialozi sa Pavlom VI“ navodi da je njegov omiljeni svetac iz 16. veka Filip Neri negovao pomalo čudan pristup slavljenju svete mise – u strahu da ne privuče na se pažnju ljudi i da izbegne komplimente zbog kojih bi se mogao uzoholiti služio je misu na prvi pogled nemarno i rastreseno a kad bi bio sam, njegovi najbliži koji su ga krišom promatrali svedočili su o njegovim mističnim iskustvima. Filip Neri je „sine glosa“, buklvalno ispoštovao Isusovu preporuku: pazite da svoje pravednosti ne činite pred ljudima, da vas oni vide. U Jevanđelju možemo naići i na drugu stranu medalje: Isus ohrabruje svoje sledbenike da stavljaju svoja dobra dela na videlo poput svećnjaka da bi se i drugi mogli ugledati u njih i tako hvaliti Boga.
Vidljivost, opipljivost unutrašnjih stavova, nakana i misli, dakle, pretakanje nevidljivih sadržaja srca i uma u ljudskom oku i sluhu pristupačne reči, gesta i dela igra važnu ulogu u svedočenju za Isusa Hrista. Papa Leon XIV u svojim govorima upućenim sveštenicima podcrtava stavku transparentnosti, pod time podrazumeva da kroz molitvu, pastoralnu revnost, misijsku zauzetost, siromaštvo, kroz blagost i milosrđe isijava unutrašnji čovek što je u konačnici prijateljstvo sa Isusom kome su upisali svoja srca. Možda ovakav uvod više priliči duhu korizmenog vremena koji podstiče na usklađivanje vanskih dela pokore sa unutrašnjim obraćenjem. Za ovakvim mislima sam posegnuo jer mi se čini da je pitanje transparentnosti, sklada među rečima, mislima i delima, sklad forme i sadržaja, vanjskog i unutrašnjeg na tapetu u odlomku iz Jevanđelja po Luki koji uzimamo u liturgiji ove nedelje.
Pametni egzegeti su ovaj tekst naslovili „Isusovo učenje o poslanju“. Jevanđelista Luka ovde pruža čitaocima razmatranje o poslanju Isusovih učenika. Ne bavi se pri tome samo pitanjem stila i načina propovedanja već zadire duboko u razloge radosti i zadovoljstva koje kušaju misionari kad naveštaju po Isusovom nalogu dolazak Božjeg carstva. Idemo redom. Odmah na početku nam upada u oči broj. Isus deleguje 72 učenika, dakle, ne ograničava se na broj dvanaestorice apostola. Broj 72 aludira na popis svih naroda u svetu koji se nalazi u knjizi Postanka. Ovaj simboličan broj odiše idejom univerzalnosti. Radi se o ideji koja u Jevanđelju po Luki uživa privilegovan status. Brojem koji obuhvata celinu želi se objasniti da Radosna vest o Božjem carstvu je adresovana svima bez obzira na jezik kojim govore, boju kože koju nose, kulturu kojoj pripadaju. U pitanju je univerzalnost koja se tiče slušaoca ali univerzalizam se odnosi i na subjekte naveštaja, dakle, svaki sledbenik Isusa Hrista je nosilac jevanđelske poruke koja glasi: U Isusu Hristu stiglo vam je Božje carstvo. Papa Franja je u svom programskom dokumentu o naveštanju Jevanđelja Radost Jevanđelja naglasio da sav Božji narod navešta Jevanđelje: Evangelizacija je zadaća Crkve. No činitelj evangelizacije mnogo je više od jedne dobro ustrojene i hijerarhijske institucije jer je to pre svega narod na putu prema Bogu.
Isus formuliše tri zahteva koja nalaže svojim učenicima, potonjim misionarima: molitva, siromaštvo i naveštaj dolaska Božjeg carstva.
- Molitva
U Jevanđelju po Luki tema molitve zauzima važno mesto na popisu Isusove ličnosti. Isus nastupa kao molitelj, molitvom manifestuje svoj sinovljev odnos sa Bogom, svoju sinovlju pripadnost Bogu. Učenik, sledbenik Isusov molitvom se saobražava svome Učitelju svestan da misija koja mu je poverena je uputiti srca svoje braće prema Bogu, milosrdnome Ocu, u tome se sastoji suština Božjeg carstva.
- Siromaštvo
Opet stavka vrlo važna u Jevanđelju po Luki. U misijskim preporukama ono dobiva oblik nenavezanosti na vidljive i opipljive stvari ovoga sveta, stvari koje inače pružaju sigurnost, bezbednost i zadovoljstvo, sad kod Isusovih misionara sve to treba da ide po strani postavši sporednim i nebitnim. Um i srce misionara nemaju vremena ni energije da se bave skupljanjem i čuvanjem onoga što je bilo sadržaj prijašnjeg života pre Hrista. Nemaju vremena ni energije jer su potpuno zauzeti onim Božjim, fokus im je na Božjem carstvu, usmereni su na novo nebo i novu zemlju.
- Naveštaj
Dok prve dve stavke govore o stilu i formi kojima se koristi misionar, ova treća se tiče sadržaja. Tema propovedanja je, ništa manje – ništa više, nego Božje carstvo. Ono nije geografska kategorija, ne pripada ni sferi politike, kulture ni ekonomije, radi se o stvarnosti odnosa, skladnih odnosa čoveka sa Bogom u kojima vlada duh poverenja u Božju očinsku ljubav i predanja srca Božjoj dobroti. Ova vertikala povlači sa sobom sklad na horizontalnom nivou – u međuljudskim odnosima i odnosima sa prirodom. Zato naveštaj prate čuda ozdravljenja i pobeda nad zlim duhovima koji zavađaju, razjedinjuju i izazivaju ratove. Propovedanje učenika i pažljivo slušanje i prihvatanje poruke od strane slušaoca na kraju pruža jednima i drugima iskustvo Božje ljubavi, iskustvo da su naša ljudska imena upisana u Božje očinsko srce i niko i ništa njih nemože izbrisati. U toj ljubavi leži garancija opstanka – dali postoji još dublji razlog za radost i smirenost?
Kad se osvrnem na uvod o transparentnosti, molitva i siromaštvo čine od misionara verodostojnog svedoka i propovednika, kroz njih isijava radosna vest o Bogu koji nas je u svome sinu Isusu uzljubio.
Vlč. Andrej Đuriček
