HomeduhovnostRazmatranje 14. nedjelje kroz godinu B

Razmatranje 14. nedjelje kroz godinu B

U ono vrijeme: Isus dođe u svoj zavičaj. A doprate ga učenici. I kada dođe subota, poče učiti u sinagogi. I mnogi što su ga slušali preneraženi govorahu: »Odakle to ovome? Kakva li mu je mudrost dana? I kakva se to silna djela događaju po njegovim rukama? Nije li ovo drvodjelja, sin Marijin, i brat Jakovljev, i Josipov, i Judin, i Šimunov? I nisu li mu sestre ovdje među nama?« I sablažnjavahu se o njega.

A Isus im govoraše: »Nije prorok bez časti doli u svom zavičaju i među rodbinom i u svom domu.« I ne mogaše ondje učiniti ni jedno čudo, osim što ozdravi nekoliko nemoćnika stavivši ruke na njih. I čudio se njihovoj nevjeri.

(Mk 6, 1 – 6)

Masmediji obiluju svedočanstvima onih naših sugrađana koji su svoju sreću i poslovni uspeh pronašli daleko u belom svetu. Priče idu u ustalenom redosledu: odličan uspeh u školi, visoke ocene, diplomski i master u propisanom roku ali posle stečenog obrazovanja sunovrat – problem da se nađe radno mesto adekvatno obrazovanju, tome se još dodaju sujeta, zavist „bližnjih“, klipovi u točkovima, prepreke na putu koje sprečavaju napredak i na kraju preostaje karta za inostranstvo u jednom smeru. Dakle, niko nije kući prorokom. Ništa novo pod suncem. Ova izreka je bila dobro poznata i Isusu – i njegovi zemljaci su znali da bacaju na nj drvlje i kamenje. Jevanđelja nam pruže jednu ambivalentnu sliku što se tiče reakcija savremenika na Isusov lik. Na jednoj strani divljenje a na strani drugoj kritike, negodovanje, žestoka opozicija koja mu je radila o glavi – niko nije u kući prorokom.

Sam Isus ne govori često o sebi u prvom licu u smislu da ne daje neke eksplicitne autodefinicije koje bi rasterale sumnje i nagađanja o njegovom liku. Ostaje pitanje: Tko je taj, nije li sin tesara…? Naravno, nećemo ostati bez odgovora. Isusa definišu dela: molitva u kojoj se Bogu obraća sa „Oče“, dobrovoljno siromaštvo, čuda, bratska ljubav i na kraju krst i prazan grob. Pitanje možemo preformulisati: šta nam novo donosi Isus molitelj, siromah koji nema gde glavu nasloniti, čudotvorac? Odgovor je revolucionaran: Donosi nam Boga. On je najkompetentniji da o njemu govori jer je Sin koji potiče od Očeve ljubavi. On, Božji Sin postavši ljudskim sinom, otvara horizonte ovoga sveta Ljubavi Boga Oca. Postavši čovekom upisao je sva naša imena u Božje očinsko srce. Postavši čovekom stavio nas je sve u Božji očinski zagrljaj. Postavši čovekom pridružio nas je svom sinovskom dijalogu sa Bogom Ocem. Ovaj svet nije sirota, prepušten sebi – može računati na ljubav Oca. Zahvaljujući Isusu postoji Razum koji o nama uvek razmišlja, postoje Ruke koje nas uvek podupiru, postoji Pamćenje koje se nas uvek seća. Postoji Bog koji nas hoće za svoje sinove i kćeri.

Isusovo iskustvo „ne biti kući prorokom“ može nam biti od pomoći kako savladati bez očaja okrenuta leđa, odbacivanje i neprihvatanje. Psiholozi i pedagozi su složni u tvrdnji da prag tolerancije na kritiku i odbacivanje pada, jednostavno svaki krivi pogled, kritika ili ravnadušnost okoline znaju žestoko pokolebati savremenog čoveka. Isusov javni nastup već od samog početku u svom rodnom gradu izazivao je i negativne reakcije. Vrhunac ovih opozicija je sudski proces i smrtna presuda. Isus je odbačen, neprihvaćen i napušten, jedina sigurnost koja mu preostaje je usidriti se u ljubav Boga Oca koji ga se ne odriče, koji ne odustaje od njega. Pošto se usidrio u ljubav Očevu, Isus postiže nutarnju slobodu i smirenost te bez straha, sa mirom stupa ususret neprijateljima da se sa njima suoči.

„Isuse, molimo Te za sve one koji žive u strahu, napušteni, odbačeni, neshvaćeni, neprihvaćeni. Ne daj da traže oslonac i utehu kod samih sebe ili kod drugih ljudi, nego u ljubavi Očevoj. Sve nas učini spremnima da prihvatimo tu ljubav u svakom trenutku svoga života da ne bismo bili zapleteni u krive i nepotrebne brige.“ (Krunica krvi Kristove)

 

Vlč. Andrej Đuriček

FOLLOW US ON: