Razmatranje 2. uskrsne nedelje

Uvečer toga istog dana, prvog u tjednu, dok su učenici u strahu od Židova bili zatvorili vrata, dođe Isus, stane u sredinu i reče im: »Mir vama!« To rekavši, pokaza im svoje ruke i bok. I obradovaše se učenici vidjevši Gospodina. Isus im stoga ponovno reče: »Mir vama! Kao što mene posla Otac i ja šaljem vas.« To rekavši, dahne u njih i kaže im: »Primite Duha Svetoga. Kojima otpustite grijehe, otpuštaju im se; kojima zadržite, zadržani su im.«
Ali Toma zvani Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne bijaše s njima kad dođe Isus. Govorili su mu dakle drugi učenici: »Vidjeli smo Gospodina!« On im odvrati: »Ako ne vidim na njegovim rukama biljeg čavala i ne stavim svoj prst u mjesto čavala, ako ne stavim svoju ruku u njegov bok, neću vjerovati.«
I nakon osam dana bijahu njegovi učenici opet unutra, a s njima i Toma. Vrata bijahu zatvorena, a Isus dođe, stade u sredinu i reče: »Mir vama!« Zatim će Tomi: »Prinesi prst ovamo i pogledaj mi ruke! Prinesi ruku i stavi je u moj bok i ne budi nevjeran, nego vjeran.« Odgovori mu Toma: »Gospodin moj i Bog moj!« Reče mu Isus: »Budući da si me vidio, povjerovao si. Blaženi koji ne vidješe, a vjeruju!«
Isus je pred svojim učenicima učinio i mnoga druga znamenja koja nisu zapisana u ovoj knjizi. A ova su zapisana da vjerujete: Isus je Krist, Sin Božji, i da vjerujući imate život u imenu njegovu.

(Iv 20,19-31)

 

Ovih dana u našim crkvama odjekuju molitve za pokojnog papu Franju. Čuju se molitveni vapaji u kojima se meša tuga sa nadom. Tuga jer nas je napustio pastir koji je posle apostola Petra nosio na svojim ramenima odgovornost za rimsku biskupiju i ujedno za crkvene zajednice po čitavom svetu. Nada jer molitelji se uteču Bogu koji ima moć i ljubav da pruži čoveku budućnost života i posle smrti.

Na ruku ovoj nadi ide i liturgijsko vreme u kojem se nalazimo, sedam dana posle Uskrsne nedjelje slavimo kao jedan vaskršnji praznik (vaskrsna oktava). Kardinal Šenborn, penzionisani bečki nadbiskup, je u vezi sa ovom vremenskom koincidencijom izjavio: stvarno je impresivno da su obojica papa Ivan Pavle II i Franja preminuli u danima vaskrsne oktave.

Razmatrajući evanđeoski tekst predviđen za drugu vaskrsnu nedelju naše misli biće usmerene na lik pape Franje u veri da on sada licem u lice gleda svoga Boga i Gospodina kome je služio.

Evanđeoski tekst oslikava reakciju učenika na pojavu Vaskrsloga Isusa. Odmah na početku treba naglasiti da celo Jevanđelje po Jovanu deluje kao spisak susreta Isusa sa različitim likovima – u razgovoru sa njima Isus otkriva svoj identitet, kao primer se navodi dijalog Isusa sa Nikodemom ili sa Samarićankom. Mirne savesti možemo Jevanđelje po Jovanu označiti kao Jevanđelje susreta. Susret, dijalog, razmena mišljenja – to su važne imenice u vokabularu pape Franje.

U današnjem odlomku akteri susreta su učenici i u zadnjem delu pojedinac apostol Toma. Isusova pojava upućena Tomi događa se dan posle subote, prvi dan u sedmici ili osmi dan. Taj dan danas zovemo nedelja. Nedelja je dan uskrsnuća i dan susreta sa Vaskrslim. Jovanovo Jevanđelje sastavljeno u devedesetim godinama prvog veka tako jasno svedoči da su prvi hrišćani obeležavali dan posle subote kao sećanje na događaj Isusova uskrsnuća, ali njihova molitvena okupljanja uz lomljenje hleba nisu se iscrpila samo u komemoraciji, sećanje vodi do susreta sa Vaskrslim koji je prisutan po svome Duhu u zajednici. Krist nije junak iz davne prošlosti koji puni stranice arhivske građe, On je živi Gospodin koji ljubavlju prati svoje sledbenike i deluje u svetu.

Vaskrsli se obraća učenicima pozdravom „Mir vama“. Ovaj pozdrav ne spada samo u neku kurtoaznu formalnost, više liči na konstataciju realnog stanja nego na želju. Iz stvarnosti Vaskrsloga izvire mir, mir u smislu spokoja i smirenosti. Takav mir se na negativan način manifestuje ponajpre kao odsustvo straha, nema razloga da se plašimo jer neprijatelj je poražen, bolje rečeno preobražen u saveznika, opasnost je odagnana, problem rešen, teret skinut ili olakšan. Stanje „biti lišen straha“ sazreva u iskustvo sigurnosti, zaštićenosti, bezbednosti. Vaskrsli Isus je postigao puninu mira. Ljubav Boga Oca u slučaju raspetog i vaskrslog Isusa delovala je kao spašavajuća snaga koja pretvara neprijatelje u saveznike, telo u savršeno sredstvo duha bez patnje, bola i smrti, prirodu u pogodne uslove za život bez katastrofa. Vaskrsli Isus počiva u Božjem naručju, sigurno i bezbedno, zaštićen od zla. Zato je on prvi u miru kao prvina, prvorođenac od mrtvih, posle njega sledimo mi koji pridruženi Isusu Knezu mira stavljeni smo u Božje očinsko naručje, pod Božju zaštitu, Isus upisuje naša imena u Božje srce Oca a tamo je najsigurnije, najbezbednije. Tako ćemo poput Isusa doživeti definitivno oslobođenje od zla i imati život voljene dece Božje. Ova nada je izvor mira – onima koji Boga ljube kao sinovi i kćeri sve će na kraju izaći na dobro.

Mir treba da ispunjava srca učenika u njihovom poslanju. Ono nije ništa drugo nego sudelovanje na Isusovom poslanju kojim ga je poverio Bog Otac. Isus je poslan od Oca da svojoj braći obznani, saopšti ljubav Njegovu i da s njima podeli sopstveno iskustvo „biti voljen sin“. Naveštaj radosne vesti o Ljubavi Božjoj – Jevanđelje nije ideološka propaganda. Učenik koga nadahnjuje Isusov duh želi druge pridobiti za Hrista jer u zajedništvu s njim može susresti Boga Oca, ugledati njegovo milosno lice i uživati u njegovoj ljubavi.

Susret sa Isusom koga učenik navešta zna da u srcima i umu slušalaca isprovocira svojevrsnu „krisis“ – to znači da donosi odluku, napravi izbor, opredeli se: da li bira svetlo sinovske ljubavi prema Bogu i bratskog zajedništva sa drugima ili tamu samozadovoljne oholosti i sebičnosti. Ovaj izbor Hrista odvija se kao obraćenje, izlazak iz tame greha i ulazak na svetlo sinovstva i bratstva.

Na kraju susreta Vaskrsloga sa učenicima stoji lik Tome. Paradoksalno je da od onoga koji je sumnjao, čak je dobio i ukor što traži znak ne uzimajući u obzir svedočanstva drugih, na kraju dolazi ispovest koja je vrhunac hristologije : „Gospodin i Bog moj“, ona zvuči kao nastavak Prologa: Reč telom postade i nastani se među nama. Oni koji nisu videli a ipak prihvatili  reči svedoka zaslužuju veliko priznanje „blaženih“. Oni nisu ni u čemu zakinuti što nisu videli ili dotakli Isusove rane, prihvaćanjem svedočanstva o Vaskrslome ulaze u zajedništvo s Njim, susreću ga jer on je prisutan među nama i delotvoran po svome Duhu.

Vlč. Andrej Đuriček