Razmatranje 23. nedelje kroz godinu
U ono vrijeme: S Isusom je putovalo silno mnoštvo. On se okrene i reče im: »Dođe li tko k meni, a ne mrzi svog oca i majku, ženu i djecu, braću i sestre, pa i sam svoj život, ne može biti moj učenik! I tko ne nosi svoga križa i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik!
Tko od vas, nakan graditi kulu, neće prije sjesti i proračunati troškove ima li čime dovršiti: da ga ne bi – pošto već postavi temelj, a ne mogne dovršiti – počeli ismjehivati svi koji to vide: ’Ovaj čovjek poče graditi, a ne može dovršiti!’ Ili koji kralj kad polazi da se zarati s drugim kraljem, neće prije sjesti i promisliti može li s deset tisuća presresti onoga koji na nj dolazi s dvadeset tisuća? Ako ne može, dok je onaj još daleko, poslat će poslanstvo da zaište mir.
Tako dakle nijedan od vas koji se ne odrekne svega što posjeduje, ne može biti moj učenik.«
(Lk 14,25-33)
Pre dvadeset godina u mesecu avgustu u nemački grad Keln slivali su se talasi mladih katolika da bi se tokom Svetskog dana mladih molili, pevali, družili i slušali papine poruke. Papa Benedikt XVI im je tada poručio: „Ne bojte se nasledovati Hrista, žrtvovati za Njega. On ništa ne uzima a sve daje.“ Ove rečenice sam se setio razmatrajući tekst Jevanđelja predviđen za ovu nedelju.
Isus navodi karakteristike koje treba da odlikuju njegove sledbenike. One zvuče prestrogo i vrlo su lične u smislu da pretpostavljaju usku povezanost sa njegovim likom: tko ne mrzi… Odmah na početku da pokušamo ublažiti ton. U srpskom jeziku koristi se glagol „mrziti“, taj glagol na grčkom izabrao je autor Jevanđelja jer u jevrejskom jeziku ne postoje forme komparativa u smislu voleti manje,tako da „voleti manje“ poklapa se sa „mrziti“. Ali čak i nakon ovih leksičkih relaksacija Isusovi zahtevi ne gube svoju oštrinu i radikalnost. Isus uopšte ne okoliša, ne ustručava se da bude pretenciozan. Jednostavno, traži prvo i glavno mesto u srcima svojih sledbenika. Takvo stanje privrženosti Isusu su prvi učenici postigli tako da su napustili svoje porodice, profesije, zavičaj i krenuli su u avanturu nasledovanja, praznih ruku i džepova. U Jevanđelju po Luki profil Isusovog sledbenika je nacrtan vrlo precizno i jasno: radi Isusa ostaviti sve dotadašnje sigurnosti i ići za njim. Ovo učeništvo se ne odnosi samo na neku posebnu grupu bliskih pristalica, dakle, u Jevanđelju ne postoje nivoi pripadnosti tipa pristalice, simpatizeri, posmatrači… Isusov sledbenik je taj koji zajedništvo s Isusom smatra najvišom vrednošću kojoj treba upisati sav um i srce. Isusov učenik sve svoje korake i poduhvate usklađuje sa Jevanđeljem, ono mu služi kao vrhovno pravilo koje reguliše misli, reči i dela, nešto poput ustava u državi. Povezanost sa Isusom je još dublje prirode – učenik zna da se sva njegova sloboda, samosvest, samopouzdanje temelji na nadnaravnoj činjenici da smo pridruženi sudbini Isusa, voljenog Sina Boga Oca. Apostol Pavle u vezi sa tim svedoči: Bog Otac nas izbavi iz vlasti tame i prenese u kraljevstvo Sina, ljubavi svoje. On je slika Boga nevidljivoga. U njemu je sve stvoreno, on je pre svega i sve stoji u njemu.
Autoritet Isusa u našim životima potiče iz njegove ljubavi. On je vredan predanja i poverenja jer nas voli više od nas samih. On zaslužuje poslušnost naše volje jer nas poznaje bolje od nas samih. Na prvo saslušanje rečnik nasledovanja Hrista sastavljen je od reči koje u glavama evokuju situacije odricanja, gubitka, napuštanja… Ali iza ove „negative“ sakriva se jedno blago za koje se isplati truditi, znojiti, čak i krvariti. Isus nas, svoje verne, upućuje na ljubav Boga Oca, na onu stvaralačku i spasonosnu snagu koja je izvor postojanja i garancija opstanka. Isus nas uči kako da pristupamo drugima, usmeravajući nas da zauzmemo poziciju one čiste, nekoristljubive ljubavi. Takva ljubav vraća nam nazad one koje smo radi Isusa napustili, ponovo njih dobijamo jer njih od sada volimo čista srca. Gubitak donosi dobitak, odricanje vodi do bogatstva, posle rastanka sledi susret: to je Isusova logika. Na kraju ispada da On ništa ne uzima, a sve daje.
Vlč. Andrej Đuriček
