Razmatranje 3. uskrsne nedelje
U ono vrijeme:
Isus se ponovno očitova učenicima na Tiberijadskome moru. Očitova se ovako: Bijahu zajedno Šimun Petar, Toma zvaniBlizanac, Natanael iz Kane Galilejske, zatim Zebedejevi i jošdruga dva njegova učenika. Kaže im Šimun Petar: »Idem ribariti.« Rekoše: »Idemo i mi s tobom.« Izađoše i uđoše u lađu, ali te noći ne uloviše ništa.
Kad je već svanulo, stade Isus na kraju, ali učenici nisu znali da je to Isus. Kaže im Isus: »Dječice, imate li što za prismok?«Odgovoriše mu: »Nemamo.« A on im reče: »Bacite mrežu nadesnu stranu lađe i naći ćete.« Baciše oni i više je ne mogošeizvući od mnoštva ribe. Tada onaj učenik kojega je Isus ljubiokaže Petru: »Gospodin je!« Kad je Šimun Petar čuo da je to Gospodin, pripaše si gornju haljinu, jer bijaše gol, te se baci u more. Ostali učenici dođoše s lađicom vukući mrežu s ribom jerne bijahu daleko od kraja, samo kojih dvjesta lakata.
Kad iziđu na kraj, ugledaju pripravljenu žeravicu i na njojpristavljenu ribu i kruh. Kaže im Isus: »Donesite ribâ što ih sadauloviste.« Nato se Šimun Petar popne i izvuče na kraj mrežupunu velikih riba, sto pedeset i tri. I premda ih je bilo toliko, mreža se ne raskinu. Kaže im Isus: »Hajde, doručkujte!« I nitkose od učenika ne usudi upitati ga: »Tko si ti?« Znali su da je Gospodin.
Isus pristupi, uzme kruh i dade im, a tako i ribu. To se već trećiput očitova Isus učenicima pošto uskrsnu od mrtvih.
Nakon doručka upita Isus Šimuna Petra: »Šimune Ivanov, ljubišli me više nego ovi?« Odgovori mu: »Da, Gospodine, ti znaš da te volim.« Kaže mu: »Pasi jaganjce moje!« Upita ga po drugiput: »Šimune Ivanov, ljubiš li me?« Odgovori mu: »Da, Gospodine, ti znaš da te volim!« Kaže mu: »Pasi ovce moje!« Upita ga treći put: »Šimune Ivanov, voliš li me?« Ražalosti se Petar što ga upita treći put: »Voliš li me?« pa mu odgovori: »Gospodine, ti sve znaš! Tebi je poznato da te volim.« Kaže mu Isus: »Pasi ovce moje!« »Zaista, zaista kažem ti: Dok si bio mlađi, sam si se opasivao i hodio kamo si htio; ali kad ostariš, raširit ćeš ruke i drugi će te opasivati i voditi kamo nećeš.« A to mu reče nagovješćujući kakvom će smrću proslaviti Boga. Rekavši to doda: »Idi za mnom!«
(Iv 21, 1 – 14)
Pre šezdesetak godina, tačnije 1963. godine kad je svet obletela vest o ubistvu američkog predsednika J.F. Kenedija ljudi su bili toliko iznenađeni i zaprepašćeni da su i posle decenija od tragedije znali tačno odgovoriti na pitanje: šta ste radili kad je do vas stigla informacija o smrti predsednika?
Odlazak omiljene javne ličnosti zna da dira srce i um. Moram priznati da situaciju u kojoj me je snašla vest o preminuću pape Franje ću još dugo da pamtim (naravno pod uslovom da mi neka opaka demencija ne oslabi memoriju). Taj Uskrsni ponedjeljak posle jutarnje mise čitao sam papinu propoved na Uskrsnu nedelju, iskreno, upravo u tom trenutku po ekranu telefona pretrči rečenica: Umro papa Franja. U propovedi papa predstavlja hrišćansku veru kao traženje Isusa koji nam ide u susret. Papa je citirao izjavu francuzkog isusovca i teologa Henri de Lubaka: Sve naše hrišćanstvo je osoba Isusa Hrista, osim njega ništa ne postoji, u njemu imamo sve.
Ovakav komemorativni uvod sam izabrao jer će mi biti od pomoći u tumačenju jevanđelskog teksta koji se uzima u liturgiji treće vaskrsne nedelje. Jevanđelski odlomak opisuje pojavu Vaskrslog Isusa kod Tiberijadskog mora i čudesan ribolov. Topografija koju je Isus izabrao za susret sa učenicima i za performans ribolova nije sasvim nova, neočekivana. Čitaocaupučujem na šesto poglavlje koje sadrži priču o Isusovom čudu umnažanja hleba, kojim je uspeo da nahrani pet hilijada pratilaca. Lokacije čuda hleba i objave Vaskrsloga se poklapaju. Ovo poklapanje nije samo topografskog karaktera – događaje povezuje stvarnost Isusovog očitovanja i zajedništva s njim kroz čin blagovanja. Ali o tome će biti reč malo kasnije.
Pojava Vaskrsloga zatekla je učenike u ribarskoj svakodnevnici koja je karakterisala njihov životni stil još pre nego što su se kao učenici uputili poslušno za Isusom ostavivši iza leđa svoje lađe, mreže, zanat i porodice. Zanimljivo je da tekst o Isusovom susretu sa ribarima i čudu ribolova koji je u Jovanovom Jevanđelju smešten u kontekst Isusovih ukazanja posle vaskrsenja, vrlo liči na izveštaje sinoptičkih jevanđelja Marka, Luke, Mateja o početcima Isusovog javnog delovanja kada poziva ribare da krenu za njim postavši njegovi učenici. Mene uvek iznenadi odluka apostola da se vrate prijašnjem načinu života, poslu ribara. Pa već imaju iza sebe susret sa vaskrslim Isusom. Videli su i dotakli njegove proslavljene rane. Prihvatili su poruku mira koja potiče iz činjenice praznoga groba kao epiloga drame krsta. Primili su Isusovog Duha koji čini od njih svedoke Božje pobede i nosiocima svetla koje tera tamu greha. Da li njihovo „idem ribariti, hajdemo i mi s tobom“ ne zvuči kao rezignacija, odustajanje od misije „biti učenik“ koji druge čini Isusovom braćom? Da li je njih obuzeo strah da traže sklonište u bezbednom okrilju ribarskog zanata? Američki biblista Rajmond Brovn izvukao je iz ovakvog stava Isusovih učenika pouku za sve nas: Jevanđelski tekst deluje na čitaoce kao upozorenje: vera u Vaskrsloga treba da prelazi na konkretna dela utemeljena na toj veri. Taj prelaz zahteva napor, trud i hrabrost, nikako se ne radi o nečem samorazumljivom.
Ja bih tome dodao još jedno razmišljanje koje uzima kao polaznu tačku izjavu teologa Lubaka: „Isus je sve“. Učenici kad su napustili svoj zanat, rodni kraj, porodice i otišli su u nepoznate vode avanture učeništva, nisu to učinili da bi sledili neku novu ideologiju, ostvarili neki program ili formirali alternativnu versku zajednicu. Njih je vodila i terala jedina nakana: Isusa radi. Svoja srca su upisali ličnosti – Isusu a ne doktrini, programu ili religiji. Njime su bili opčinjeni, njime su bili očarani. Njihov poziv „biti učenik“ se na kraju krajeva sveo na vrlo jednostavnu stavku „biti s njim i slušati ga poučljivog srca i uma“. Sve je kod njih stajalo i padalo na osobi Isusa čiju ljubav su iskusili. Nema doktrine koju bi poučavali izvankonteksta prijateljstva sa Isusom, nema etičkih principa koje bi zahtevali bez nasledovanja Isusa, nema obreda, molitava koje bi praktikovali odsečeni od Isusa. Bez zajedništva sa Isusom, kontakta sa njim njihova misija se gasi, ukida. Došlo je vreme da se krene opet onim starim oprobanim putem ribara. U susretima sa Vaskrslim učenici treba da shvate i prihvate nov način Isusove prisutnosti među njima i njegove pratnje. Uskrsnućem i kasnije uzašašćem na nebo Isus se nije udaljio od svojih, nije iščeznuo, nije njih ostavio kao siročad. Novi način egzistencije Vaskrsloga i na nebo uzdignutoga je samo intenzivirao njegovu ljubav kojom prati korake svojih učenika. Ova ljubav garantuje delotvornu prisutnost u zajednici učenika. On sam podupire ljudsku nemoć i preobražava neuspeh u pobedu – sa Isusom neuspešni ribari pune mreže, oni koji su stajali praznih ruku sad zahvaljujući Isusovoj intervenciji ne mogu od težine da izvuku ulov. Slično kao što pre nisu bili u stanju da sami obezbede hranu za narod a na kraju posle Isusove reči skupljali su preostale ulomke hleba po livadi.
Susret sa Vaskrslim, uživanje u njegovoj prisutnosti se odigrava u okviru blagovanja. U uvodu sam napomenuo da čudesan ribolov i susret sa učenicima dogodio se na istom mestu gde je Isus umnožio hleb i nasitio pet hilijada svojih slušalaca. U Jevanđelju se ovo čudo hleba tumači euharistijski, što znači da aludira na Isusa koji daruje samoga sebe kao hleb koji primatelju pruža energiju večnoga života. Možemo pretpostavljati da se slikom doručka sa Vaskrslim želi skrenuti pažnju na euharistijska okupljanja (sveta misa) u kojima se prinosi hleb i vino jer ona predstavljaju prostor i vreme susreta sa Vaskrslim, drugovanja sa Njim i uživanja u njegovoj prisutnosti.
Vlč. Andrej Đuriček