Razmatranje 34. nedelje kroz godinu B – ISUS KRIST KRALJ SVEGA STVORENJA

U ono vrijeme: Reče Pilat Isusu:

»Ti li si židovski kralj?« Isus odgovori: »Govoriš li ti to sam od sebe ili ti to drugi rekoše o meni?« Pilat odvrati: »Zar sam ja Židov? Tvoj narod i glavari svećenički predadoše te meni. Što si učinio?«

Odgovori Isus: »Kraljevstvo moje nije od ovoga svijeta. Kad bi moje kraljevstvo bilo od ovoga svijeta, moje bi se sluge borile da ne budem predan Židovima. Ali kraljevstvo moje nije odavde.« Nato mu reče Pilat: »Ti si dakle kralj?« Isus odgovori: »Ti kažeš: ja sam kralj. Ja sam se zato rodio i došao na svijet da svjedočim za istinu. Tko je god od istine, sluša moj glas.«

(Iv 18, 33 – 37)

12. mart 2000. godine – prva korizmena nedelja u jubilarnoj godini: na inicijativu pape Jovana Pavla II u Bazilici Sv. Petra se održalo pokorničko liturgijsko slavlje naslovljeno: Opraštamo i tražimo oproštenje. Impresivno iskustvo. Kardinali ( među njima budući papa kardinal Ratzinger) i papa samokritično priznaju i ispovedaju padove i posrnuća članova Crkve u njezinoj dugoj istoriji. U mnoge nevolje smo upali zato jer smo podlegli pošasti svetovne duhovnosti – pod plaštom vere, religije sakrivali smo i negovali narcizam, individualizam, pohlepu, častoljublje, čežnju za vlašću,  karijerizam, praktični materijalizam ponašajući se na način „etsi deus non daretur“ –  kao da Boga nema. Promena, obraćenje dolazi samo kao posledica dosljednog prianjanja uz Isusa koji je od temelja pretumbao ljudske ideje o moći, uspehu, sreći i otvorio alternativne puteve – o tome je reč u odlomku iz Jevanđelja po Ivanu predviđenog za ovu poslednju nedelju kroz godinu – praznik Krista Kralja.

Pilat traži kod Isusa neka obeležja koja bi potvrdila njegovu reputaciju političkog zatvorenika i verskog jeretika. Pred njim stoji onaj koji navodno želi uzdrmati imperiju, podići neku pobunu, predvoditi ustanak, osporiti carski autoritet, založiti se i po cenu gubitka glave za promenu režima i učiniti od zarobljene provincije opet slobodno kraljevstvo. Da li ovaj optuženik ima uopšte takve veličanstvene pretenzije, da li prati ovakve opasne planove? Izgleda da ima posla samo sa  šutljivim, zamišljenim, odsutnim tridesetogodišnjakom kome je teško pripisati političke, revolucionarne namere. Pilatu je jasno da su mu dovukli nesrećnika kome se ne mogu prikačiti one uobičajene optužbe tipa revolucionar, pučista, anarhista, terorista, disident… Očigledno je da se Isusov pojam kralja ne poklapa sa Pilatovim poimanjem moći, vlasti. I ne može da se poklapa jer Isus nije od ovoga sveta, on je u svetu, je za svet u smislu bratske ljubavi, saosećanja i blizine ali njegova polazna egzistencijalna tačka, njegov zavičaj je stvarnost Božje očinske ljubavi – ona kao izvor svega i garancija opstanka je iznad sveta i pre njega.

Isusov program sa kojim se predstavlja Pilatu nosi naslov istina. Ova istina ne pripada redu teorija koje bi Isus sastavio da bi objasnio i opravdao svoj angažman. Istina o kojoj je reč u Isusovom slučaju se uklapa u njegov identitet – jer Isus nije niko drugi nego svedok Božje očinske ljubavi, to je osnovna stavka u njegovoj ličnoj karti, ovo svedočenje ulazi u njegovu definiciju. Dakle, istina na kraju krajeva predstavlja savršenu spoznaju o stvarnosti koja je od svih najstvarnija – tajna Boga kao Oca koji šalje svetu svoga Sina. Isus je najkompetentniji, najstručniji da govori o ovoj stvarnosti jer je Sin koji ima lično iskustvo sa Bogom, ima potpuni uvid u materiju Božjih stvari i delovanja. Njegova misija svodi se na „davanje svedočanstva“ – obznanjuje svetu da postoji Bog, ne Bog kao anonimna kozmička energija unutra svemira, ne Bog kao prvi pokretač koji se udaljio od sveta nego Bog koji se na dodir približio čoveku, Bog kojemu je stalo do ljudske sudbine, čak tako jako da nas želi pridružiti svome Sinu tretirajući nas kao svoje voljene. Ovo Isusovo svedočenje za istinu pokrenulo je u svetu onu pravu revoluciju koja je donela novi poredak, uspostavila novi režim – poredak, režim Božjeg carstva. Carstva u kojem ponizni pripadaju superiornoj klasi, u kojem sluge vladaju, siromašni su bogati, mirotvorci uspešni i priznati, blagi i krotki nagrađeni, gladni pravednosti nasićeni, plačući zbog solidarnosti nasmejani.

Možda savremeni Pilati ismejavaju Isusovu revoluciju smatrajući nju čistom utopijom. Neka. Psi laju, karavana ide dalje. Isusovi učenici znaju da su već na delu nova vremena – svuda tamo gde dozvolimo da do nas dopire Božja ljubav kojom nadahnuti preobražavamo naše bivstvovanje sa drugima i pored drugih u davanje života za braću.

Vlč. Andrej Đuriček