Razmatranje 6. nedelje kroz godinu C

U ono vrijeme:Isus siđe s dvanaestoricom i zaustavi se na ravnu. Podigne oči prema učenicima i govoraše:
»Blago vama, siromasi: vaše je kraljevstvo Božje!
Blago vama koji sada gladujete: vi ćete se nasititi!
Blago vama koji sada plačete: vi ćete se smijati!
Blago vama kad vas zamrze ljudi i kad vas izopće i pogrde te izbace ime vaše kao zločinačko zbog Sina Čovječjega!
Radujte se u dan onaj i poskakujte: evo, plaća vaša velika je na nebu.
Ta jednako su činili prorocima oci njihovi!«
»Ali jao vama, bogataši: imate svoju utjehu!
Jao vama koji ste sada siti: gladovat ćete!
Jao vama koji se sada smijete: jadikovat ćete i plakati!
Jao vama kad vas svi budu hvalili!
Ta tako su činili lažnim prorocima oci njihovi.«

(Lk 6,17.20-26)

Nemački profesor sociologije religije Franc Ksaver Kaufman u svojoj knjizi „Kako da preživi hrišćanstvo“ u poglavlju o širenju hrišćanstva postavlja pitanje: kako je došlo do istorijskog uspeha hrišćanstva u antici? Njegov odgovor glasi:“… razlog uspeha u širenju je bila otvorenost pokreta za sve slojeve i za oba pola. Hrišćanstvo čiji su prvi sledbenici poticali iz redova tzv. amharez, tj. iz najnižih jevrejskih slojeva bez dostojanstva, imalo je najpre veći uspeh u manje uglednim slojevima jevrejskog te sve više kod poganskog stanovništva, dakle, posebno među robovima i oslobođenicima ( bivšim robovima )….“ U istoriji hrišćanstva je zabeležen i slučaj Plinija, rimskog guvernera, koji je na početku drugog veka u Maloj Aziji podatke o hrišćanstvu skupljao među robovima, najbrojnijom grupom hrišćana.

Siromasi, gladni, obespravljeni su bili u prvim redovima Isusovih sledbenika, oni su ga slušali, njih je imao Isus pred sobom, njima upućuje svoj govor o blaženima. To je tema i jevanđelskog teksta predviđenog za 6. nedelju. Jevanđelje po Luki donosi jednu kratku verziju blaženstva za razliku od Jevanđelja po Mateju. Luka ne skriva svoju veliku simpatiju prema onima na margini, oni su u centru zbivanja.  Siromaštvo, glad, suze, progon – ovim socio–ekonomskim kategorijama možemo opisati Isusovu vernu publiku. Ove karakteristike su samo jedna strana medalje jer u slučaju Isusa Hrista svaka horizontala teži prema vertikali, zemaljsko pruža ruke prema nebu, iznad političke i ekonomske stvarnosti stoji Bog i obećanje njegovog carstva. Pitanje, dakle, glasi: zašto su upravo siromasi, gladni i poniženi regrutovani u redove Isusovih sledbenika? Zašto siromaštvo, glad i suze teraju vodu na mlin Isusovog Jevanđelja? Zašto se Isus tako dosledno drži opcije za siromašne? Šta religiozno, versko se sakriva u praznim đepovima, u gladnim stomacima ili u očima oblivenim suzama? Evo, pokušaj odgovora.

Blago siromasima

Materijalno siromaštvo u socio-ekonomskom smislu može da odigra ulogu stimulativnog faktora u prijanjanju uma i srca uz Boga. Isusov siromah beži od toga da skuplja stvari, ludošću smatra ubeđenje da mu posed može pružiti sigurnost i zaštitu, ne gaji nade da se u bogatstvu nalazi garancija srećne budućnosti. Strpljivo podnosi materijalnu oskudicu jer mu teret olakšava vera u Božju stvaralačku i spasonosnu ljubav, onu snagu koja svemu prethodi kao izvor, sve podupire kao nežna pratnja i po Hristu vaskrslom garantuje budućnost života. Ovakva vera koja ga vodi do prisnog zajedništva sa Bogom je blago koje jedino vredi čuvati i paziti.

Blago gladnima

Na siromaštvo se nadovezuje iskustvo gladi koje samo po sebi kvalifikujemo kao jedan neprijatan, mučan osećaj ravan bolovima. Glad sadrži versku komponentu samo ako se praktikuje kao post u duhu Isusovog odgovora napasniku: ne živi čovek samo o hlebu nego o svakoj reči što izlazi iz Božjih usta. Isposnik ostaje praznog stomaka ali nahranjene duše koja kao dojenče u naručju majke miruje u Božjoj ljubavi, njega hrani sinovski dijalog sa Bogom – taj dijalog spada u kategoriju izvrsnih jela kojim se ne mogu ni primaknuti kulinarske delicije.

Blago uplakanima

Suze koje Isus hvali i preporučuje nisu one koje prate tugu, očaj ili depresivna stanja. Ovde je reč o suzama koje u oči tera vrlina saosećanja, solidarnosti sa patnicima: „…. osoba koja vidi stvari kakve one stvarno jesu i iskreno saoseća s onim koji pati i plače zbog toga u svome srcu, sposobna je dosegnuti dubinu života i pronaći istinsku sreću. To je osoba utešena, ali utehom koju daje Isus a ne svet.“( iz papine pobudnice Radujte se i kličite)

Crkveni oci su među Isusove suze ubrajale i one koje teku u pokajanju, evo jedne drevne molitve na tu temu: Svemogući i milosrdni Bože, koji si dao da iz kamena poteče vrelo vode žive za žedni narod, daj da suze kajanja poteku iz našeg otvrdnulog srca, da okajemo naše grehe i po tvome milosrđu zadobijemo oproštenje grehova.

Blago progonjenima

Sudbina Isusovih učenika računa na progon, odbacivanje i usled toga na napuštenost. I ove na prvi pogled odvratne stavke predstavljaju uslove u kojima vernik dolazi do visokog stadija zrelosti vere. Izbeglica se u trenucima teskobe i odbačenosti seća da uvek ima Neko ko ga nikada ne napušta dozivajući u pamet i srce jednu drevnu istinu vere: Može li žena zaboravit svoje dojenče, ne imati saosećanje za čedo utrobe svoje? Pa kad bi koja i zaboravila, ja tebe zaboravit neću.

 

Vlč. Andrej Đuriček