Razmatranje 6. uskrsne nedelje

U ono vrijeme: Reče Isus svojim učenicima:

»Ako me tko ljubi, čuvat će moju riječ pa će i Otac moj ljubiti njega i k njemu ćemo doći i kod njega se nastaniti. Tko mene ne ljubi, riječi mojih ne čuva. A riječ koju slušate nije moja, nego Oca koji me posla.

To sam vam govorio dok sam boravio s vama. Branitelj – Duh Sveti, koga će Otac poslati u moje ime, poučavat će vas o svemu i dozivati vam u pamet sve što vam ja rekoh. Mir vam ostavljam, mir vam svoj dajem. Dajem vam ga, ali ne kao što svijet daje. Neka se ne uznemiruje vaše srce i neka se ne straši. Čuli ste, rekoh vam: ’Odlazim i vraćam se k vama.’ Kad biste me ljubili, radovali biste se što idem Ocu jer Otac je veći od mene. Kazao sam vam to sada, prije negoli se dogodi, da vjerujete kad se dogodi.«

(Iv 14,23-29)

U savremenim reklamnim sloganima nailazimo na sintagmu Be unique (budi jedinstven). Marketing šalje poruku da kupovinom nekog proizvoda ili korišćenjem usluge kupac klijent obezbeđuje sebi originalnost kojom se razlikuje od drugih, izdvaja se iz mase, diže se iznad sivog proseka. Kreatori reklama bacaju ovakve rečenice ubeđeni da mogu na njih upecati svoju mušteriju. Savremena psihologija ide na ruku ovim trikovima jer potvrđuje da kod savremenog čoveka vibrira snažno čežnja za originalnošću po svaku cenu, jednostavno, želi da iznenađuje, da uvek donosi nešto novo što uzima dah i ostavlja publiku otvorenih usta.

Izgleda da ovakva tendecija biti originalan, svoj je strana Duhu koga šalje Bog Otac u Isusovo ime. On treba da samo podseća na ono što je već bilo izgovoreno i učinjeno, dakle, na reči i dela Isusova. Ne donosi ništa novo, samo dozivanje prošlosti u pamet. Na kraju se otkrije da komemoracija čiji autor je Duh vodi do savršene slobode koja je preduslov svake jedinstvene, neponovljive, dakle,  originalne ličnosti. O tome je reć u odlomku iz Jevanđelja po Jovanu, koji čitamo šeste vaskrsne nedjelje.

Tekst pripada celini koja obuhvata od 13. do 18. poglavlja i nosi naslov „Posljednja pasha – proslava Sina čovečega“. Radi se o govoru koji je Isus izrekao posle zadnje večere koja je u Jevanđelju povezana sa obredom pranja nogu. Isus u ovom govoru otkriva svoj pravi identitet – sinovsku pripadnost Bogu Ocu, svoje nebesko poreklo, objašnjava svoje poslanje koje mu je poverio Otac, zapoveda ljubav, obećava Duha, Duha istine, Duha Tešitelja. Preporučeno je da se ova poglavlja razmatraju posle mise Večere Gospodnje na Veliki četvrtak kao način molitvenog bdenja sa Isusom koji ide u susret drami križa. Ali idemo redom. Krenimo najpre od Isusa. U Jevanđelju po Jovanu kategorija koja obuhvata Isusov lik glasi : Sin. On je sinovsko biće u odnosu na Boga jer Ga smatra apsolutnom Ljubavlju od koje on sam potiće, koja ga prati na svakom koraku i koja mu garantuje opstanak, budućnost. Svest o Božjoj očinskoj ljubavi prouzrokuje kod Isusa duboko poverenje i pouzdanje. On se naslanja na Boga kao na čvrstu stenu, on računa na Njega u svojim odlukama, on uživa u dijalogu sa Njim. Isusova ukorenjenost u Bogu Ocu se manifestuje kroz molitvu, siromaštvo, naveštaj, poslušnost volji Očevoj. Zajedništvo sa Isusom osim iskustva prijateljstva donosi još jedan benefit, onaj najvažniji, najvredniji – Isus povezuje svoju braću sa Bogom Ocem. One koji ga slušaju Isus privodi Ocu, upisuje njih u Božje srce, stavlja njih u Božje očinsko naručje : Ako me tko ljubi, čuvat će moju reć, pa će i Otac moj ljubiti njega, i k njemu ćemo doći i kod njega se nastaniti.

Odnos sa Isusom delo je Duha koga Bog Otac šalje u Isusovo ime. U Jevanđelju po Jovanu pneumatologija ( učenje o Duhu Svetom ) je uzko povezana sa kristologijom. Delovanje Duha Svetoga se ponajpre sastoji u tome da podseća učenike na Isusove reći i dela i poučava o njima. To znači da pruži razumevanje Isusove ličnosti – razumevanje kojim vernik sagledava Isusovu poruku iz perspektive Vaskrslog Gospodina, Onoga koga Bog Otac opečatio kao svog voljenog Sina poslanika i proslavio slavom vaskrsa ustanovivši Ga sucem živih i mrtvih. Ovo duhovsko razumevanje ne ostaje na nivou objektivne stvarnosti koja se odnosi samo na Isusovo Ti. Spoznaja koju nadahnjuje Duh zna pošteno da pretumba sistem vrednosti, dakle, dotiće se moga Ja. Duh Sveti potiće da Isusa ne ispovedamo samo jezikom nego delom, životom. Učenik koga vodi Isusov Duh, Jevanđelje prihvaća kao svoj životni stil trudeći se da Isusu saobrazi svoje misli, reći i dela. Duh Sveti nas pridružuje sudbini Isusa Krista da s njim i po njemu jedinome Sinu obraćamo se Bogu sa sinovskim „Oče“ i živimo u bratskoj ljubavi. Duh nas ubeđuje u istinitost Isusovog obećanja : Ja sam s vama u sve dane. Zato je posrednik Isusovog mira,  jer ako je Isus s nama, tko je protiv nas. Duh Sveti nas otvara nadi, jer taj Isus na koga podseća će jednom doći u slavi i sve saobraziti slici Vaskrsa u svome carstvu.

Ličnosti nadahnute Isusovim Duhom su originalne, autentične, još više svoje.