Trinaesta Nedelja kroz godinu – komentar evanđelja
U ono vrijeme: Kad se Isus lađom ponovno prebacio prijeko, zgrnu se k njemu silan svijet. Stajao je uz more. I dođe, gle, jedan od nadstojnika sinagoge, imenom Jair. Ugledavši ga, padne mu pred noge pa ga usrdno moljaše: »Kćerkica mi je na umoru! Dođi, stavi ruke na nju da ozdravi i ostane u životu!« I pođe s njima. A za njim je išao silan svijet i pritiskao ga.
Dok je Isus još govorio, eto nadstojnikovih s porukom: »Kći ti je umrla. Čemu dalje mučiti učitelja?« Isus je čuo taj razgovor, pa će nadstojniku: »Ne boj se! Samo vjeruj!« I ne dopusti da ga itko drugi prati osim Petra i Jakova i Ivana, brata Jakovljeva. I dođu u kuću nadstojnikovu. Ugleda buku i one koji plakahu i naricahu u sav glas. Uđe i kaže im: »Što bučite i plačete? Dijete nije umrlo, nego spava.« A oni mu se podsmjehivahu.
No on ih sve izbaci, uzme sa sobom djetetova oca i majku i svoje pratioce pa uđe onamo gdje bijaše dijete. Primi dijete za ruku govoreći: »Talita, kum!«, što znači: »Djevojko! Zapovijedam ti, ustani!« I djevojka odmah usta i poče hodati. Bijaše joj dvanaest godina. I u tren ostadoše zapanjeni, u čudu veliku. On im dobro poprijeti neka toga nitko ne dozna; i reče da djevojci dadnu jesti.
(Mk 5, 21 – 43)
Ove godine na jesen države Srednje i Istočne Evrope će se sećati 35. godišnjice pada komunističkog režima, Berlinkog zida, kraja hladnoga rata i raspada sovjetskog bloka.
U malom gradu centralne Slovačke kao 12 godišnji dečak počeo sam da registrujem ove goleme društvene promene i tranzicije zahvaljujući jednom čudnom dotad neviđenom fenomenu: Svake sedmice su velike sale u mom gradu bile okupirane likovima alternativnih iscelitelja koji su u maniru istočnih gurua nudili svoje isceliteljske usluge. Pogledom, glasom, pokretima ruka slali su u publiku energiju koja je imala pretenziju biti efikasna terapija za različite bolesti. Prijašnji politički sistem naslanjajući se ideološki na materijalizam nije mogao da očima vidi ovakvu alternativu – ona je mogla procvetati samo na grobu komunizma kao društvenog uređenja.
Evanđeoski tekst predviđen za 13. nedelju predstavlja Isusa opet u ulozi čudotvorca, ovog puta kao iscelitelja – ozdravljuje i vaskrsava mrtve. Isusov lik se opire tome da bude svrstan u red senzacionalnih mađioničara sa posebnim terapeutskim veštinama. Sva Isusova čuda su uvod i naveštaj događaja uskrsnuća. Bolest i smrt pripadaju redu fizičkog zla – zla koje je posledica poremećenih odnosa među ljudima i prirodom i sukoba različiti elementa unutar ljudkog bića (duh i telo, razum, volja i čula). Ono što je prema pravom planu trebalo funkcionisati uigrano, usklađeno – priroda, čovek, duhovno, telesno – sada se nalazi u ratnom stanju, jedan protiv drugoga, jedan na uštrb drugoga. Telo koje je bilo zamišljeno kao pogodno sredstvo delovanja i izražavanja duha, zna da preuzme ulogu svirepog neprijatelja u slučaju bolesti, čak i da potpuno zakaže u slučaju smrti. Ova neprijateljska raspoloženja nisu se pojavila na sceni slučajno, njihov autor i scenarista je ljudska oholost koja je na početcima civilizacije počela bojkotovati Božju ljubav smatrajući nju nepotrebnom, štetnom. Ovakva optika u kojoj je drugi promatran kao neprijatelj, rival, štetočina posle se uvukla u sve pore zajednice i rasturila je ono prvobitno zajednišvo u međuljudskim odnosima, u odnosima čoveka i prirode i na kraju zajedništvo tela i duše, razuma i emocija, volje i čula. Da je ovo zajedništvo moguće ponoviti, restartovati, pokazuju Isusova čuda ozdravljenja koja su preludiji njegovom Uskrsnuću. Uskrsnuće inaugurira novi poredak, novu stvarnost – povratak Bogu kao svome Ocu, susret sa Njegovom ljubavlju sve do tada posvađane elemente stavlja u nova savezništva, više niko nikome nije neprijatelj ili pretnja ni telo duhu, ni duh telu, ni priroda čoveku, ni čovek prirodi, ni čovek drugome, ni drugi čoveku – eto, povratak izgubljenog raja koji Isus navešta svojim čudima ozdravljenja i ostvaruje u svome uskrsnuću.
Isusovo uskrsnuće na koje aludiraju čuda biće i naša sudbina u budućnosti u kojoj će se dogoditi naša potpuna preobrazba na sliku Uskrsloga. Ali u ovom odlomku se ne radi samo o budućnosti. Isusov stav čudotvorca poziva na nasledovanje u našem „ovde i sada“. Dodir Isusa ozdravlja, izlazi iz njega lekovita snaga. Nasledovati Krista podrazumeva posedovati snagu koja ozdravlja, ta snaga jeste ljubav – ona diže na noge klonule, podupire slabe, briše suze, hrani gladne, prati napuštene…. Iz vere hrišćana izlazi snaga koja deluje kao lek.
Isus je dotaknuo mrtvu devojku – njegov dodir je vidljiv i opipljiv znak njegove blizine, saosećanja i nežnosti. Blizina, saosećanje i nežnost su načela Božjeg delovanja. Isus kao poslušan sin usvojio je ove principe od svog nebeskog Oca i primenjuje njih u ophođenju sa nama. Ostavio nam je njih u amanet – blizina, saosećanje, nežnost – to su kordinate u kojima treba da se kreće kršćanska egzistencija.
Vlč. Andrej Đuriček
