Uočnica praznika sv. Antuna Padovanskog proslavljena u Beogradu
Svečano euharistijsko slavlje, u sredu 12. juna, uoči praznika sveca celoga sveta u crkvi sv. Antuna Padovanskog na Crvenom Krstu, predvodio je preč. Tomislav Lasić, kancelar Sremske biskupije, uz koncelebraciju fra Ilije Alandžaka, župnika i gvardijana samostana svetog Ante, preč. Ivana Poleta, kancelara Nadbiskupije, vlč. Mihaela Sokola, župnika katedralne župe Uznesenja Blažene Djevice Marije, fra Benedika Vujice, ekonoma i vikara samostana sv. Antuna u Beogradu i vlč. Aleksandra Kovačevića, župnika u Beški i Maradiku.
“Verujem draga braćo i sestre da vam je svima itekako dobro poznat život ovog omiljenog sveca celoga sveta, svetog Antuna, odnosno Fernanda iz Lisabona kako mu je bilo krsno ime, rođenog u bogatoj plemićkoj porodici i dobro školovanog, uglednog porekla. Naravno da su roditelji za njega planirali da nastavi porodičnu lozu i tradiciju kao poznati i bogati plemić u glavnom gradu Portugala. Mladog Fernanda vukla je zapravo Reč Božija i Božiji poziv koji je osećao u srcu, tražio je mir, nije ga zanimala ni slava, ni bogatstvo ni sjaj sveta”, istakao je propovednik na početku svog razmišljanja o životu svetog Antuna.
“Antun je, ja bih rekao svetac neuslišanih molitava, svetac upravo neostvarenih želja. On je upravo zato danas izvorna inspiracija mnogima, jer je u svojoj poniznosti i volji Božijoj znao prihvatati sve iz ruke Božije, i onda kada ne ide onako kako sam ja planirao, i onda kada se moj život ne odvija po mom zacrtanom planu. Mogu odabrati da budem nesretan zbog toga a mogu upravo u tome izjalovljenju svojih planova, neuslišanju prividno svojih molitava, videti milost Božiju, videti zapravo koliko je moja vera snažna, jaka i živa, ne koliko verujem u Boga, nego koliko verujem Bogu, koliko imam poverenja u Njega. Možda nije ovo bio moj prvobitni plan, možda nisam ni sanjao da ću se naći gde sam se našao danas, ali ako verujem, da li je ipak veća ljubav Njegova od svih mojih planova i želja, onda znam da Bog s razlogom vodi moj život, upravlja moje staze prema sebi, prema drugima, prema bližnjima. Jer niko od nas sebi ne živi i sebi ne umire, kako kaže i Sveto pismo”, rekao je preč. Lasić, govoreći upravo o sukobu vlastitih želja i planova koje Bog ima za svakog čoveka, uzimajući za primer i želje koje su Fernandovi roditelji imali za njega, ali se on ipak odlučno okrenuo pozivu koji je osećao i postao sveti Antun koga ljudi širom sveta slave i mole za njegov zagovor i pomoć.
Preč. Lasić je zaključio svoju propoved rečima majke Terezije “potrudi se da niko nakon susreta sa tobom ne ode bez osmeha na licu, da niko nakon što te sretne ne ode gori kada te sretne nego što je k tebi došao”, te pozvao sve da budu pravi misionari i pravi Kristovi učenici.
Na kraju misnog slavlja, fra Ilija je pozdravio sve prisutne sveštenike i vernike, zahvalio predsedatelju ovog misnog slavlja, a na poseban način pozdravio je visokoprepodobnog prof. dr Kleopu, arhimandrita Srpske pravoslavne crkve, koji se ove godine svojom prisutnošću uključio i u pobožnost 13. utoraka u čast ovom svecu.
Zbog vremenskih uslova nije bilo tradicionalne procesije oko crkve sa kipom sv. Antuna, ali sveštenici i vernici su se okupili ispred kipa sv. Ante koji se nalazi u Crkvi te izmolili litanije i molitvu u čast svecu celoga sveta, kako mnogi nazivaju svetog Antuna.
Marija Antonela Kanelić
