BRATSTVO ISUSOVIH MALIH SESTARA U BEOGRADU
Isusove male sestre su 2018., posle 50 godina napustile Beograd.
Bratstvo Isusovih malih sestara u Beogradu službeno je osnovano krajem 1969. godine, kada je tadašnji o. nadbiskup Gabrijel Bukatko služio prvu Sv. misu u kapelici. Redovničku kongregaciju Isusovih malih sestara utemeljila je 1939. godine mala sestra Magdalena (1898–1989). Ona se nadahnjivala na duhovnosti malog brata Karla – Šarla de Fukoa [Charlesa de Foucauld] (1858–1916) – preobraćenika koji je bio zahvaćen Božjim milosrđem, zadivljen Isusom, Sinom Božjim, Prijateljem ljudi koji je sebe učinio jednim od nas, deleći naš najobičniji ljudski život. Male sestre žele da slede Isusa u tom svakodnevnom životu i dele Radosnu vest, Kraljevstvo nebesko sa svima koji ih okružuju, posebno tamo gde postoji najveća potreba za Njegovom ljubavlju. Nastoje da žive u intimnom, kontemplativnom prijateljevanju s Isusom u betlehemskim jaslicama u Nazaretu, u Euharistiji, u prisnom ophođenju s narodom, tražeći i otkrivajući Hristovo lice u svakom ljudskom biću.
Mala sestra Magdalena imala je u srcu veliku čežnju za sveopštom ljubavlju i jedinstvom. Osnovala je bratstvo Isusovih malih sestara u Beogradu sa željom otvaranja prema Pravoslavnoj crkvi, sa željom dubljeg uzajamnog upoznavanja i približavanja. Trenutno u beogradskom bratstvu žive tri male sestre. Dve su radile u bolnici, jedna kao laborantkinja a druga kao medicinska sestra, i sada su u penziji. Tokom godina izgrađena su mnogobrojna prijateljstva u susedstvu, na poslu, u raznim prilikama… Prijateljstvo neguju u svakodnevici, u jednostavnim susretima, prilikom porodičnih slava, slavljenja Božića i Uskrsa, u posetama crkvama i manastirima.
Već je prošlo 40 godina i u našem osnovnom načelu ništa se nije promenilo: uz stalnu molitvu i jednostavna druženja, dosegnuti do poštovanja svake osobe; u svim oblicima želimo da izrazimo nežnost našeg Gospoda. Uspeli smo da ustrajemo kroz sve vreme rata i time je naš osećaj pripadnosti postao veći. Dušu naroda održao je njegov verski temelj i mnogi su poželeli da ponovo otkriju svoje duboko ukorenjeno gostoprimstvo i ljubaznost.
Evo nekoliko priča iz svakodnevnog života koje nas uvek iznova raduju:
Naša četrdesetogodišnja susetka pozvala nas je na svoje krštenje i venčanje u pravoslavnoj crkvi, rečima: »Zato što ste vi moja familija, a ovo je porodično okupljanje.«
Radost osmeha, reči dobrodošlice, kad god smo na liturgiji, u kancelariji, u pravoslavnoj crkvi…
Radost kada grupa mladih pravoslavaca peva na velikim svečanostima u katoličkoj crkvi…
Radost kada dočekujemo susede i naše prijatelje u našoj zajednici, bilo za Božić ili Uskrs, a takođe kada smo od njih pozvani da im uzvratimo posetu…
Kada je jedan posetilac napuštao kuću malih sestara, uzviknuo je: »Ovo je raj!« Čuvši njegovu primedbu, mala sestra Martina zamislila se da li ova osoba stvarno to misli i neprestano je sebi postavljala pitanje šta je raj u njenom svakodnevnom životu.
Da li je to sudelovanje na misama, molitve psalama u zajednici, ili slavljenje Boga u tišini u svetim tajnama, pažljivo osluškujući želju Njegovog srca? Da, ti trenuci svakako su bili glavni događaj tokom svih ovih dana.
Da li su to dnevne posete našeg suseda koji nema nikoga na svetu osim malih sestara i svakog dana dolazi zbog pružene ljubavi i nežnosti i poneke šoljice kafe i razgovora?
Da li je to divljenje ikoni Boga na licima starijih osoba u kući u kojoj radim, uz prepoznavanje njihove lepote i dostojanstva?
Tako je i u susretima s mojom koleginicom koja u ranim jutarnjim satima dolazi kući po završetku duge smene, uvek spremna da radi prekovremeno i da se ne buni, jer muž joj ima multipleks sklerozu i ona svojom platom izdržava porodicu.
Da, to je odblesak raja, ali mi još nismo tamo, na putu smo… I nastavljamo put crpeći snagu ljubavi zato što znamo da je Kraljevstvo Božje među nama.
Sva ova svakidašnjica i svaka pojedina osoba u srcu je malih sestara, pogotovo za vreme sata klanjanja pred Presvetim, koje je deo njihovog poslanja i koje svakodnevno žive u zajedništvu sa svim ljudima. U svetlu Betlehemskog Detešceta, u svetlu Evanđelja žele da budu znak nade i Božje nežnosti u današnjem svetu… jer »…Bog je tako ljubio svijet te je dao svoga Sina Jedinorođenca« (Iv 3, 16).
Adrese Isusovih malih sestara koje deluju drugde u svetu:
www.kleineschwesternjesu.net
www.carlosdefoucauld.org
www.petitessoeursjesus.cef.fr
www.jezuskistestverei.hu/index2.html
www.piccolesorelledigesu.it
www.male-siostry-jezusa.org
www.portal.ecclesia.pt/ecclesiaout/irmazinhasdejesus/index.html
www.petitessoeursdejesus.org
www.male-sestry-jezisovy.cz
www.jesuscaritas.info/jcd/fr/lsj