Svečana završnica Prve sinode Beogradske nadbiskupije

»Samo kroz dijalog možemo istinski rasti i kao ljudi i kao vjernici«

Na dan 24. oktobra 2020. godine, svečanom svetom misom u Katedralnoj crkvi Uznesenja Blažene Djevice Marije u Beogradu zvanično je završen šestogodišnji hod Beogradske nadbiskupije na putu Prve sinode. Svečano euharistijsko slavlje predvodio je beogradski nadbiskup i metropolit mons. Stanislav Hočevar, uz koncelebraciju mons. dr Ladislava Nemeta, zrenjaninskog biskupa i predsednika MBK-a Sv. Ćirila i Metoda, preč. Mirka Štefkovića, generalnog sekretara MBK-a, koji je ujedno i izaslanik subotičkih biskupa, izaslanika sremskog biskupa mons. Đure Gašparovića i vladike Eparhije Sv. Nikolaja iz Ruskog Krstura ‒ preč. Joze Duspare i preč. Vladislava Varge ‒ generalnog vikara Zrenjaninske biskupije vlč. Roberta Paščika, direktora Caritasa Srbije preč. Ivice Damjanovića, vlč. Ivice Radaka, koji je voditelj Međubiskupijskog suda u Novom Sadu i predsednik Pravne komisije Prve sinode Beogradske nadbiskupije, kao i brojnih svećenika iz cele Srbije.

Svečano euharistijsko slavlje svojim prisustvom uveličali su i apostolski nuncije u Republici Srbiji mons. Lučano Surijani, izaslanik Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja vladika Stefan Šarić, vikarni episkop patrijarha Irineja, predstavnici Islamske zajednice u Srbiji kao i predstavnik Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama gospodin Gavrilo Grban.

 »Neka Sinoda probudi naša srca!«

Na početku svečanog euharistijskog slavlja vlč. Mihael Sokol, član Generalnog tajništva Sinode, župnik Katedralne crkve Uznesenja Blažene Djevice Marije i nadbiskupov sekretar, pozdravljajući prisutne i upućujući poneku reč o samoj Sinodi kao i o njenoj završnici, istakao je da je Sinoda »Poučila da nikako ne pomažu beskorisna ogovaranja, glasine, površno zaključivanje ili predrasude. Ona nas je naučila hrabrosti za govor, ali i tome kako toj hrabrosti za govor treba odgovarati poniznost slušanja.« Takođe je podsetio na zadatak Sinode koja je »znak Crkve koja doista sluša, koja dopušta da joj instance onih koje susreće postavljaju pitanja, i koja nema uvijek spreman, unaprijed pripremljeni odgovor«.

»Isplovi na pučinu!«

U svojoj homiliji preuzvišeni otac nadbiskup je ‒ uporedivši sliku iz Evanđelja, prizor učenika pokraj Genezaretskog jezera, koji su, iako je bilo jutro osećali umor jer nisu iskusili »zoru novoga dana, zoru iščekivanja, zoru sunčanog dana prožetog nadom«, sa slikom univerzalne ljudske stvarnosti ‒ rekao da smo »mi, to jest naša partikularna Crkva nakon ponovnog rađanja godine 1924. prolazili ponajprije strašan Drugi svjetski rat, zatim vrijeme teških poslijeratnih događanja, uspostavu komunizma, potom transformaciju naše šire društvene zajednice, tolike turbulencije devedesetih godina 20. stoljeća, sa strašnim bombardiranjem te izvanrednim stanjem na početku 21. stoljeća.« Ali i pored tolikih nedaća i nemilih događaja, kao pred apostolima u Evanđelju ‒ sasvim neočekivano pojavljuje se On, »Gospodar vremena, Onaj koji je Put, Istina i Život«. Preuzvišeni je istakao poruku koja je u ta davna vremena od Njega došla apostolima, a danas dolazi i ljudima ovoga vremena: »Isplovite na pučinu! Bacite mreže za lov!« Ljudi su pokolebani u ovom današnjem svetu kad se sve stavlja pred čoveka, daje mu se na raspolaganje, ali on bi trebalo da se obrati i bude poslušan Božjoj reči; ljudsko srce ne bi trebalo da se koleba na Njegove reči, nego da po njima postupa, onako kako je i apostol Petar bio poslušan Božjoj reči kada je, kako poručuje Evanđelje, doživeo obraćenje i izrekao: »Ali na Tvoju riječ, Učitelju, bacit ću mreže.« Takvo obraćenje potrebno je i ovoj zajednici, ovde i sada!

Zaključivši svoju homiliju rečima »Slavili smo, dakle, Sinodu da ne bismo zaludu bacali mreže naših djelatnosti! Da ne bismo postupali samo po zamisli naših subjektivnih, individualističkih i sebičnih programa! Sinoda nas je pozvala da budemo nutarnje slobodni i potpuno predani vjetru Duha Svetoga i dinamici Božje milosti! Da bismo tako stvarno postali ’Božja obitelj’!«

»Mariji, Pomoćnici kršćana, povjeravam svakoga od vas…«

Na kraju svečanog euharistijskog slavlja prisutnima se obratio apostolski nuncije u Republici Srbiji mons. Lučano Surijani, poručivši da jedan deo puta jeste priveden kraju, deo koji je imao za cilj da dovede do ponovnog otkrivanja punoće Istine, »Istine koja je Isus Krist«, ali da sada počinje »novi hod, zajedno s Isusom, Putem i Istinom. Od Proslave ‒ sad na dela! Svi ste pozvani da pretvorite u život ono što ste duboko promislili razmišljanjem i molitvom, i to ćete učiniti u Crkvi, s Crkvom i za Crkvu.«

»Svi zajedno težimo istom cilju«

Reči pozdrava i nekoliko reči o samoj Sinodi prisutnima je uputio i zrenjaninski biskup i predsednik MBK-a Sv. Ćirila i Metoda mons. dr Ladislav Nemet, kako u svoje tako i u ime Međunarodne biskupske konferencije Sv. Ćirila i Metoda. Istakao je da je prigodno slaviti završetak sinodalnog procesa svečanim euharistijskim slavljem, jer »od prvih vekova Euharistija, grčko  eucharistein, znači zahvaljivati se Bogu s radošću«. Podsetio je prisutne da prvenstveno treba da budu zahvalni Nebeskom Ocu, čije su u stvari i delo, jer »nam je po krštenju dao tu mogućnost da postanemo delovi Kristovog Tela, da budemo jedna zajednica na više od 50.000 km², a da svi zajedno težimo istom cilju«. Zazvao je »Božji blagoslov u ovom trenutku« i poželeo »obilje snage, duboku veru, jaku nadu, savršenu milost, da stignete do tog cilja koji je Bog zamislio za vas i za ovu mesnu Crkvu«.

Posle misnog slavlja učesnici Sinode imali su priliku da čuju neke od najvažnijih zaključaka i prime njihove sažetke, a najavljeno je da će knjiga, tačnije dokument sa sveobuhvatnim i podrobnim zaključcima Prve sinode Beogradske nadbiskupije, biti objavljena početkom iduće godine. Sažetke Prve sinode Beogradske nadbiskupije učesnicima Sinode svečano je uručio beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar.

Na samom kraju čitavog događaja prisutni su imali priliku da prime blagoslov i čuju pozdravne reči izaslanika Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja, vladike Stefana Šarića, vikarnog episkopa patrijarha Irineja.

Posle toga usledio je zajednički ručak na platou ispred Katedralne crkve.

Marija Antonela Kanelić