Božić 2017.: Nadbiskup Hočevar održao konferenciju za novinare
Povodom Božićnih praznika beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar je u petak 22. decembra u prostorijama ordinarijata Nadbiskupije održao konferenciju za novinare. Nadbiskup Hočevar je pročitao Božićnu poslanicu i informisao novinare gde će za vreme Božića i Nove godine služiti svetu misu. Na kraju se na kratko zadržao u razgovoru s novinarima.
U nastavku sledi Božićna poslanica u celosti:
ZA NJIH NIJE BILO MESTA…
Predraga braćo i sestre,
dragi svi vi slušaoci i gledaoci naših medija,
poštovani svi prijatelji Svete noći!
Neopisiva Tajna Božića, koji je ujedno i nenadmašiv istorijski događaj rođenja Bogo-Čoveka Isusa iz Nazareta, i koji svekoliku istoriju deli na ono „pre Hrista“ i „posle Hrista“, izvor je beskonačnih nadahnuća, razmišljanja, stavova i odluka. Još više to vredi za ovo naše vreme, s uvek novim, s uvek sve silnijim izazovima života. Božji Sin se upravo zato i otelovio i postao čovek da bi rasvetlio ovaj naš život i dao mu pravu vrednost i pravi smer razvoja!
Zato sve vas, braćo i sestre, u ovim danima božićnog slavlja pozdravljam s posebnom pažnjom i ljubavlju.
Posmatrajući događanja našeg vremena ne mogu da se oduprem snazi one poruke svetih jevanđelja, koja kazuju kako za događaj Isusovog rođenja nije bilo mesta u svratištima (up. Lk 2, 7). Jednostavno rečeno, to je izgledalo ovako: gospodari brojnih konaka, gostionica i kuća u Vitlejemu, uvidevši da je Marija iz Nazareta trudna i da je neposredno pred porođajem, svi do jednog su joj kazali: Tebe ne primamo!
Tako je za nju ostalo samo jedno mesto, mesto pod širokim nebom, mesto na vitlejemskim poljanama. Tamo su pastiri – ti prezreni žitelji onog vremena – napasali ovce i na tim poljanama zajedno sa svojim ovcama i noćili. Njima – pastirima – prezrenim i odbačenim u tadašnjem društvu, pridružio se u toj zaista Svetoj noći i Onaj koji je hteo da postane „greh“ za čitavo čovečanstvo, da bi to isto čovečanstvo ponovo moglo da bude primljeno od Nebeskog Oca.
Ta činjenica, predraga braćo i sestre, da Bogo-Čovek Isus ne može da se rodi u našim ljudskim prebivalištima, stvarni je početak, odnosno opomena pred najdramatičnijim događanjima u istoriji čovečanstva.
Ali zapitajmo se jesu li ona zaista tako dramatična. Ne želim li možda ja da im u ovim svečanim prazničnim danima pridodam nekakvu „prazničnu“ dramatičnost da bi naše emocije postale jače i dublje?
Treba odmah reći: mi ljudi, koji smo zbog istočnog greha i naših ličnih grehova uvek sumnjičavi, želimo odmah, već u prvom trenutku nadolazeće spoznaje, da odbacimo sve ono što bi moglo da nas uzdrma u našem stavu ili ga bilo kako poremeti. Pokušajmo zato, braćo i sestre, da uvidimo samo neke najuočljivije istine ovog događaja. Isus iz Nazareta, koji upravo ima da se rodi, nije, dakle, samo jedan od nas! Nije samo jedan od tolike ugrožene dece – kako nekada, tako i danas! Isus iz Nazareta je Večni Božji Sin, kojeg Sveto pismo i Crkva sasvim utemeljeno nazivaju i „Prvorođenim“ i „Jedinorođenim“.
Zašto Ga tako nazivamo? Ne samo zato, predraga braćo i sestre, što je On Večna Očeva Reč, koju Otac iz čitave večnosti izgovara u najsavršenijoj unutrašnjoj sreći i Ljubavi! Po toj istoj Reči stvoreno je, naime, baš sve, sve što je stvoreno! Predivno kaže Sveti Jovan, jevanđelista i najvoljeniji Isusov apostol: U Njemu – dakle u Bogo-Čoveku, u Isusu iz Nazareta – sve stoji! Samo u Njemu sve, što god postoji, ima svoje bivstvo, svoje postojanje, svoju uspravnost, svoju moć i svoju snagu! Samo zato je ovaj svet – ali pre svega mi ljudi, uprkos tolikim našim glupostima – uvek tako postojan, jak i otporan! U istoriji čovečanstva – tako izričito tvrde sveta pisma – nema i neće biti drugog IMENA po kojem, u kojem i za koje bismo bili stvoreni! Da nema „drugog Imena“ nadalje znači da nema drugog merila svega postojećeg i neće biti nikakvog drugog Spasitelja svega što postoji. On, samo i jedino On, naš je Spasitelj, naš Otkupitelj i stub našeg života.
Kada, dakle, Sveto pismo kaže da za Njega – za Isusa – nije bilo mesta u svratištu, time izriče iznad svega važnu i veliku konstataciju, tako silnu tvrdnju da bismo nad njom svi morali dobro da se zamislimo! Jer mi ljudi, nažalost, ne otkrivamo pravovremeno one najvažnije, najistinitije, najsuštinskije stvarnosti. Motamo se oko tolikih nesuštinskih činjenica, a onu središnju stvarnost – često nesvesno – odbacujemo…
Zar se to ne otkriva i u današnjem svetu?! Pogledajmo samo naš društveni život, pogledajmo celokupne odnose u porodici čovečanstva; naš odnos prema stvorenom svetu! Koliko je samo reklama svuda u svetu… za uživanje, za posedovanje, za vladanje, za buđenje ličnih ambicija. Ko pak nas, braćo i sestre, upućuje na ono suštinsko, na ono središnje, na ono bezuslovno?
Evo zašto se i danas ne govori mnogo o suverenosti ljudskog bića, nego se radije govori o pravima žena da odbace život… Evo zašto se ni danas ne govori o središnjem mestu porodice za opstanak života, nego se radije na sva zvona oglašavaju svi oblici supstituta za porodicu. Čovečanstvo, pogotovo zapadne elite, toliko se bore da nigde u javnosti ne bude pomenut Bog, a potom ti isti ljudi čine sve da bi sami bili sveprisutni u medijima! I tu nije kraj svih naših nevolja, jer ne dajemo onom Prvom i Jedinom prâvo, to jest središnje mesto.
U svim zajednicama i društvima u kojima Bogo-Čovek Isus nema više središnje mesto, tamo – što je posledica – niko i ništa nema svoje pravo mesto ili ulogu. U takvim svetovima današnjeg mentaliteta mogu da budu jednako odbačena tek začeta deca, migranti, izbeglice i svi oni koji nemaju visoki društveni položaj, siromasi, kao i nacionalne i verske manjine, starije i nemoćne osobe! I ne samo to: koliko je danas onih koji bi tako voleli da sklope „normalan‟ brak, ali – zato što je on u javnosti tako strašno obezvređen – toliki mladi ljudi ostaju sami u suzama jer nemaju koga da zagrle u iskrenoj ljubavi i nemaju kome da povere bogatstvo svoje unutrašnjosti. Čak i za „normalan‟ i u Crkvi sklopljeni brak danas ima sve manje mesta…
Predraga braćo i sestre! Naš način i naš duhovni intenzitet slavljenja Božića postaje, dakle, lakmus-papir naše civilizacije. Način slavljenja Božića ukazuje na to kakva će biti naša budućnost! Stoga ćemo učiniti sve, a upravo na to i pozivam sebe i vas, predraga braćo i sestre, da nađemo mesta za Bogo-Čoveka Isusa i u svom razumu i u svom srcu! Da nađemo za Njega mesta u svim našim željama, planovima i odlukama; da nađemo za Njega mesta u našim porodicama, naseljima, društvu i politici. Nije, naime, dovoljno samo rečima ispovedati da se On istorijski rodio: On treba da se rodi sada i ovde – u našim srcima, u našim međusobnim odnosima, u konkretnoj društvenoj pravdi, u pravom pomirenju među našim narodima i državama, u traženju pravog načina upravljanja čitavim čovečanstvom.
Budući da je Tajna Otelovljenja i Rođenja Bogo-Čoveka Isusa stub svakog ljudskog i društvenog života, sigurno ćemo toj Tajni posvetiti dovoljno vremena, dovoljno svojih snaga razuma, duše i tela! Uzećemo dovoljno vremena za razmišljanje, molitvu, slavljenje svetih tajni i međusobne susrete. I kao što se On rodio „za sve“, „za sav narod“ – kako kaže Sveti Luka (Lk 2, 10) – tako nećemo ni mi više deliti ljude na naše i vaše, na ono „mi“ i „oni“. Jer svi želimo da budemo Jedno u Bogo-Čoveku Isusu Hristu.
Po Njemu budimo svi srećni, blagosloveni i puni nade! Da, neka slavljenje Božića bude autentično i čestito, pa tako i srećno i blagosloveno!
S Njime, po Njemu i u Njemu godina 2018. biće zasigurno ugodna, uspešna i u svemu blagoslovena!
Hristos se rodi – vaistinu se rodi!
Primite, dakle, svi blagoslov Božji, blagoslov Oca i Sina i Duha Svetog. Amen
U Beogradu, 22.12.2017.
+ Stanislav Hočevar,
beogradski nadbiskup i metropolit
(kmc)