Nadbiskup Nemet predvodio misu povodom Dana državnosti Republike Srbije

Beogradski nadbiskup i metropolit mons. dr Ladislav Nemet SVD, predvodio je 11. februara misu povodom Dana državnosti Republike Srbije u beogradskoj katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije. U koncelebraciji su bili župnik i rektor Marijanuma vlč. Mihael Sokol i vojni kapelan vlč. Goran Avramov.

Misnom slavlju prisustvovali su predstavnici sestrinske Pravoslavne Crkve; vikarni episkop Toplički Petar u ime Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog g.g. Porfirija, predstavnici vojske Republike Srbije kao i predstavnik Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Gavrilo Grban. Misno slavlje animirao je hor “Ars vocalis”.

Na samom početku euharistijskog slavlja nadbiskup Nemet pozdravio je sve prisutne, istakavši da ovaj dan u Katoličkoj Crkvi ima poseban značaj jer je povezan sa uspomenom Blažene Djevice Marije iz Lurda, dana kada se Crkva posebno seća bolesnih i nemoćnih. “Bez molitve ni oni koji nas vode ne mogu dostojno i sa poštenjem raditi svoj posao”, ovim rečima nadbiskup Nemet istakao je da je sa druge strane povod ovog okupljanja, ovog svečanog misnog slavlja zahvala ali ujedno i molitva za Republiku Srbiju, u susret predstojećem Danu državnosti.

U prigodnoj propovedi koju je ovom prilikom izrekao nadbiskup Nemet je govorio o istoriji srpskog naroda kao i o samom Danu državnosti. “Ovaj praznik priziva u našu pamet znameniti dan Sretenja 1804. godine kada su se ugledni knezovi sastali u Orašcu radi dogovora oko ustanka. Cilj dogovora a isto tako i ustanka koji je usledio, bio je oslobođenje od tuđeg jarma, od svih nepravdi i nasilja koje je narod vekovima trpeo od okupatora. Bilo bi pogrešno misliti da je cilj ustanka bio samo oslobođenje od tlačitelja”, rekao je nadbiskup Nemet.

“Nova tema našeg aktuelnog života u Srbiji koja bi trebala biti detaljno ispitana je nasilje u našem društvu. Vidimo nasilje u našim porodicama, u našim školama,nasilje na našim ulicama, fudbalskim utakmicama, a ne vidimo, barem se meni tako čini, a nadam se da grešim, jasnije korake ka kontroli toga nasilja”, rekao je nadbiskup Nemet i prisetio se nemilog događaja koji je obeležio prethodnu godinu, a to je ubistvo koje se dogodilo u jednoj obrazovnoj ustanovi, osnovnoj školi u Beogradu, istakavši negativan uticaj društvenih mreža i svih elektronskih medija na kojima se sadržaji govora mržnje, veličanja oružja i prikaza nasilja kao normalnog načina vladanja, sve više šire. “Veće angažovanje institucija koje bi trebalo da ide ruku pod ruku sa povećanim autoritetom ustanova u Srbiji”, naglasio je nadbiskup Nemet kao osnovni mehanizam sprečavanja nasilja u školama, jer danas autortiteti profesora kao i roditelja sve više gube na značaju.

“Dijalog između svih aktera našeg društva je neophodno potreban kako bi smo napravili korak unapred u rešavanju ovakvih problema”, rekao je nadbiskup Nemet.

Još neke od tema kojih se dotakao nadbiskup Nemet u svojoj propovedi bile su odlazak mladih iz svoje zemlje, zatim situacija u kojoj sela Srbije sve više prazna, broj stanovnika koji drastično pada…

“Svi, dragi u Kristu, moramo nešto raditi, ne samo političari ili kao što su bili revolucionari. Mi smo pozvani da ozdravimo one rane i bolesti društva koje nas razbijaju, koje dovode do toga da se mnogi ljudi ne osećaju uključenim u normalan život ovoga društva, što na kraju dovodi do toga da se povlače u letargiju, beznađe ili pak napuštaju našu državu. Na nama je da odlučimo kako ćemo raditi na tome da naša država bude mesto nade, radosti i zadovoljstva za sve”, ovim rečima i porukom nadbiskup Nemet zaključio je svoju propoved.

Dan državnosti Srbije je državni praznik koji se obeležava 15. i 16. februara, a ustanovljen je u znak sećanja na dan kada je na saboru u Orašcu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak, kao dan sećanja na početk Srpske revolucije, a slavi se i kao Dan ustavnosti Srbije u znak sećanja na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine donet i zakletvom potvrđen prvi Ustav Kneževine Srbije — Sretenjski ustav. Ovaj datum je najvažniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.

 

Marija Antonela Kanelić