Pozdravni govor apostolskog nuncija u Republici Srbiji mons. Santa Gangemija na kraju euharistijskog slavlja ustoličenja mons. Nemeta u tron beogradskih nadbiskupa, Beograd, 10. 12. 2022.

Preuzvišeni, preosvećeni, Vaša Svetosti Patrijarhu, preuzvišeni mons. Stanislave i mons. Ladislave.

Od danas ste umirovljeni nadbiskup ove Crkve, a ujedno evo imamo i novoga nadbiskupa koji hodočasti zajedno teritorijom Beogradske nadbiskupije. Subraćo u biskupstvu, svećeništvu, redovnici i redovnice, bogoslovi, braćo i sestre u Hristu, civilne vlasti, predstavnici drugih crkava i verskih zajednica, svi dragi u Hristu.

Nekoliko dana od mog dolaska u ovaj deo Evrope još sam uvek pomalo izgubljen i dezorijentisan od te promene, nalazim se u situaciji da sudelujem u jednom vrlo važnom Crkvenom događaju koji označava jedan pre i jedan posle, koji označava kraj i početak, koji zapravo nameće jednu ravnotežu i obavezuje na planiranje. I za mene je ovo vreme kada moram planirati ali danas zajedno s Vama ovo je trenutak zahvaljivanja.

Zahvalno gledamo na vreme dugačkog i intenzivnog rada nadbiskupa Stanislava Hočevara, dvadeset dve godine kao pastira ove Crkve, godine koje je proživeo sa očinskim osećajima, sa vrlo marljivom rukom kojom je vodio ovo stado i dopustio je da njega vodi sam Gospodin. On je izabrao da upravo tako pase ovo stado stavljajući svoju službu u Kristove ruke kako bi osnažen Bogom u istom vremenu doživeo i svoju ljudsku slabost, ali poduprt Božijom milošću opraštao i delio oproštenje, sokolio i bio osokoljen. Na taj način se vrlo divno pokazuje osećaj dobrog Samaritanca koji je sipao, koji je nalio ulje na ranu i iskazao milosrđe i vino je kao znak hrabrosti, kao znak ojačanja. Zato zahvaljujemo mons. Stanislavu.

Danas je takođe i trenutak da podignemo, da zapevamo himnu zahvalnosti za novoga pastira vaših duša, jer Gospodin ne ostavlja svoj narod nikada bez pastira. Nego nam daruje dostojne, adekvatne radnike u svom vinogradu kao što je sada provideo i dao je ovoj lokalnoj Crkvi u Beogradu, svog legitimnog pastira u osobi mons. Ladislava Nemeta. Vi ga poznajete, njegovo lice vam nije novo, znate za njegovu pastoralnu zauzetost koja ga pokreće i entuzijazam sa kojim on radi. Od danas te vrline koje ste promatrali iz daleka, sada ćete ih gledati izbliza.

Znak njegove jurizdikcije u ovom delu, u ovoj biskupiji je divno označen i izražen na početku ovog slavlja predajom pastirskog štapa Bakuluma. I to se dogodilo na početku ove svete mise pod pogledom svetoga Petra koji je predstavljen ovde po svom poslaniku – apostolskom nunciju – kako bi se zapravo tim znakom dalo do izražaja da je njegova služba sa Petrom, i pod Petrom, odnosno poslušan Petru. Duboki smisao biskupskog pastirskog štapa je divno iznesen u jednom latinskom stihu. Evo prevoda tog teksta: kreni, tražiti koji su izgubljeni, ujedini one koji su podeljeni kako bi oni stigli do cilja. Drugim rečima: podupri, ohrabri, osokoli one koji su izgubili volju, one koji su umorni, koji su bolesni. One koji deluju da će se izgubiti ili su se već izgubili, konačno one koje je život ranio. Ohrabri, stimuliši one koji su usporili svoj korak, one koji misle da mogu doći do cilja sledeći možda nekakve stramputice i skraćene puteve.

Preuzvišeni, to je moja želja za Vas. Mislim evo i smem to i reći, da je to osećaj svih nas ovde prisutnih da upravo Vi, kako smo to u ovoj svetoj liturgiji molili, možete zaista vršiti svoju službu tako.

Jasno mi je da ovo nije baš najadekvatnija prilika, ali koristim je kako bih izrazio svoje najdublje i verske osećaje poštovanja prema Njegovoj svetosti Patrijarhu. Svakako, ovo je samo preludij onoga što ću službeno želeti da uskoro učinim tražeći da Vas mogu posetiti i da to mogu učiniti na ispravan način zajedno sa mojim osobnim pozdravom da Vam prenesem izrazito poštovanje i bratsku ljuba pape Franje.

Na kraju preuzvišeni nadbiskupe Nemete: u Vaše ruke ću položiti svoje akreditivno pismo kao predsednika Međunarodne Biskupske Konferencije. To pismo je potpisao kardinal Pietro Parolin, državni tajnik Svete Stolice.