PočetnaPokret fokolara

Pokret Fokolara

Pokret fokolara rasprostranjen je na svih pet kontinenata, poput malenog naroda raznih rasa, kultura i jezika. Ljudi najrazličitijih struka i društvenog položaja, hrišćanskih tradicija, različitih religija i uverenja nastoje da budu seme solidarnijeg i u većoj meri ujedinjenog sveta.

Ovaj Pokret jedinstva i sveopšteg bratstva započinje u vrtlogu mržnje i nasilja Drugog svetskog rata. Godine 1943. u Trentu Kjara Lubik sa svojim prvim prijateljicama iznova otkriva Evanđelje. Zajedno ga žive u svojoj svakodnevici, započevši delovanje u najsiromašnijim četvrtima grada. Tako njihov lični i zajednički život zadobija kvalitativan skok. Ta prva grupica ubrzo postaje Pokret koji se širi prvo po Italiji, zatim po Evropi i celom svetu.
Započinje nova struja duhovnosti utemeljena na evanđeoskoj ljubavi, iz koje niče pokret duhovne i socijalne obnove: duhovnost jedinstva, s izrazitim obeležjem zajedništva.

Iz nje izrasta i novi stil života. Nadahnjujući se na hrišćanskim načelima – ne zanemarujući, nego, štaviše, ističući paralelne vrednosti drugih vera i kultura – ona odgovara na opšta pitanja o smislu i autentičnosti života i daje svoj doprinos miru i jedinstvu u svetu: ruše se predrasude, a seme istine i ljubavi koje postoji u različitim kulturama prerasta u uzajamno obogaćivanje; otvaraju se novi vidokruzi u raznim društvenim sredinama – u kulturi, politici, ekonomiji, umetnosti…

Življenjem ove duhovnosti u različitim sredinama i kulturama otvorili su se brojni plodni dijalozi: u katoličkom svetu, među pojedincima, grupama, pokretima i organizacijama, doprinoseći ostvarenju jedinstva – među hrišćanima različitih Crkava da bi svi doprineli punom uzajamnom zajedništvu, među vernicima raznih religija kao i osobama drugih uverenja. Zajedno se ide prema onoj punoći istine i sveopštem bratstvu kojem svi težimo. Iako svi žive istu duhovnost, zbog raznlikosti osoba koje ga sačinjavaju – a to su mladi, odrasli, deca, porodice i sveštenici, redovnici i redovnice raznih kongregacija, kao i episkopi – Pokret je podeljen u 27 ogranaka. Malo-pomalo došlo je do konkretnih ostvarenja, na primer, na području kulture to je škola Abba; na području ekonomije projekat ekonomije zajedništva u koji je uključeno više od 700 preduzeća… Podižu se gradići svedočanstva, umnožavaju se dela na socijalnom planu, otvaraju izdavačke kuće, štampaju knjige i časopisi…

Pokret fokolara spada u onaj fenomen procvata crkvenih pokreta koji je papa nazvao »odgovorom Duha Svetoga na dramatične izazove potkraj drugog tisućleća«.
Pokret je Sveta stolica odobrila već 1962. godine, a zbog njegovog stalnog razvoja i rasta ponovo je potvrđen i 1990. Ali poslednje modifikacije i odobrenje opšteg statuta Pokreta fokolara obavljeno je 2007. godine. Usledila su i razna priznanja pravoslavnih Crkava, Anglikanske i Evangelističke crkve, drugih religija, kao i mnogih kulturoloških i međunarodnih tela.

Pokret fokolara u Srbiji

Prve klice te nove duhovnosti našle su plodno tlo na našem području već šezdesetih godina prošlog veka. Ženski fokolar otvara se u Subotici 1976. godine, a 1978. seli se u Beograd. Godine 1977. u Novom Sadu otvara se muški fokolar i deluje do 1985. godine, posle čega se opet seli u Zagreb. Od tada nadalje ova živa ćelija laika u devičanstvu predstavlja srce koje živi i podržava zajednice i pojedince – od Beograda i Vojvodine, sve do Makedonije, Crne Gore i Kosova. Mnogobrojne subote i nedelje članovi Pokreta provode putujući u različite gradove, prevazilazeći razdaljine i granice, da bi potom snažno osetili kako se talas ljubavi koju su dali neizbežno vraća. Godine 1987. prisutnost Marijinog dela u Beogradu obogatio je i sveštenički fokolar; između ostalih, došao je i velečasni Jože Hauptman.

Sveštenici koji žive u duhu Pokreta sreću se svake nedelje da bi u porodičnoj atmosferi razmenili svoja iskustva i pronašli snagu za sve teškoće s kojima su suočeni, kako bi se s oduševljenjem angažovali u izgradnji lokalne Crkve. Neizbežan je i njihov doprinos u svim aspektima Dela. Veliku podršku predstavljao je dolazak porodice Snoj iz Slovenije u Beograd 1989. godine. Supružnici Snoj na poseban način su se brinuli za bračne parove i za kratko vreme u mnogim gradovima spontano su se rodile grupe porodica.

Dok je u Delu za vreme starog političkog sistema u tišini i bez buke pokušavano da se obnovi život u osobama različitih poziva, poslednjih godina svedoci smo kako nam Bog otvara puteve da stupimo u kontakt i s mnogim predstavnicima društvenog života, koji u idejama Pokreta nalaze odgovor na težnje koje nose u srcu, da bismo zajedno širili mrežu zajedništva i dali novo lice sredini u kojoj živimo. U toj nameri organizovano je više velikih skupova, kao, na primer, 2004. godine u beogradskom Centru Sava manifestacija »Zajedno za Evropu«, a 2005. godine u Novom Sadu festival porodica pod nazivom Familyfest, koji je okupio 1300 učesnika!

Posebno iskustvo zajedništva u različitosti predstavlja već tradicionalniMarijapoli Sokograd – zajednički odmor u manastiru Sv. Nikola u Sokogradu.
Kroz šetnje po brdima, razgovore, okrugle stolove, radionice… on postaje mesto dijaloga i uzajamnog upoznavanja za oko 200 učesnika različitih verskih uverenja, nacionalne pripadnosti, svih godina i zvanja.

Poslednja novost je da se u Beograd 2008. »vratio« muški fokolar – koji za sada sačinjavaju trojica fokolarina – i to upravo zbog rasta mnogobrojnih ovdašnjih zajednica, pre svega u Vojvodini.

Zvanični sajt Pokreta fokolara u Srbiji: www.fokolar.rs