ŽUPA UZVIŠENJA SVETOG KRIŽA, Niš
Istorija Katoličke crkve u Nišu vuče korene od najranijih hrišćanskih vremena. Evo nekoliko najznačajnijih momenata: u Nišu je rođen rimski car Konstantin Veliki, koji je 313. godine izdao čuveni Milanski edikt o slobodi hrišćanske vere, a u Remizijani, današnjoj Beloj Palanci, nedaleko od Niša, biskup Niceta ispevao je Te Deum laudeamus, himnu koja se i danas peva po celom katoličkom svetu. Ima tragova da je katolička župa ovde postojala u XVII stoleću. Odmah po okončanju turske vladavine tu su došli ljudi iz cele Evrope – iz Austrije, Češke, Slovačke i drugih krajeva – koji su radili na organizaciji života. Niš je postao prvi grad u Srbiji gde je bila uspostavljena katolička misija, katolička župa. Pre nego u Beogradu, u Nišu je krajem XIX veka osnovana katolička župa. Katolička naselja pominju se u ovom kraju još od srednjeg veka. U tursko doba često su se za malobrojne katoličke doseljenike u Nišu brinuli i skopski biskupi. Poznati kosovski misionar i mučenik Antun Maroević posetio je u prvoj polovini XIX stoleća niške katolike. Katolici u Nišu i drugim mestima bili su većinom radnici zaposleni na izgradnji pruge Beograd–Solun i Niš–Carigrad, koju je trebalo graditi po odredbama Berlinskog kongresa 1878. godine. Tu su bili i rudari, kao i mnogi stručni radnici zaposleni u rudnicima i industrijskim preduzećima, tada već stalno nastanjeni. 7. oktobra 1884. g. unajmljena je jedna privatna kuća u blizini gostioniceMarger – u nju je privremeno smeštena kapela i to su, uz po jednog stalnog sveštenika u Nišu koji se brinuo za sve katolike s teritorije tadašnje pretkumanovske Srbije, temelji današnje župe Niš. Te godine u Nišu je, kao prvi sveštenik, tri meseca boravio Čezare Tondini de Kvarengi [Tondini de Quarenghi], misionar-barnabita sa sedištem u Kragujevcu, koji je 30. oktobra blagoslovio novopodignutu kapelicu.
Istorijat niške župe povezan je s imenom p. Vilibalda Čoka [Willibald Czock], misionara iz reda benediktinaca, koji je vodio katoličku misiju u Nišu i uopšte u Srbiji od 1884. do 1903. godine. Čok je organizovao župnu zajednicu (koja je obuhvatala celu južnu i istočnu Srbiju) i te 1887. godine pristupio gradnji crkve Srca Isusova i župnog stana. Dve godine kasnije otvorio je i katoličku školu u kojoj je bio gotovo jedini učitelj, ali je srpska vlada posle tri godine rada zatvara. Uz to, ustrajno je obilazio i katolike raštrkane po raznim rudnicima, gradilištima… kojih je, kako se računa, bilo oko 3000. Čok se zalagao za samostalnost Crkve od političkih vlasti, ponajviše od tutorstva austrijskog konzula u Nišu. Ali i zbog sukoba sa svojim biskupom J. J. Štrosmajerom [Strossmayer] morao je 1897. g. da napusti Niš. Nasledio ga je Julije Biljan, koji tu ostaje do 1918. g. Čok se, doduše, ponovo vraća 1901. g., ali nije preuzeo župu. Tu i umire 1903. Posle njega slede Hubert Karthaus, tokom dve godine, a od 1920. do 1927. Ferdinand Hrdi [Hrdy], rodom iz Češke, koji je u Niš došao kao istarski izbeglica. Kako je 1921. g. imenovan i za apostolskog administratora, u tom svojstvu organizovao je župu u Kragujevcu i osnovao župu u Boru. U samom Nišu proširio je i 1925. g. renovirao staru crkvu posvećenu Presvetom Srcu Isusovu, ukrasivši je tornjem s tri zvona. Predajući uskoro dužnost apostolskog administratora beogradskom nadbiskupu Rodiću, napušta Niš i 1927. g. odlazi u Češku. Godine 1927. župa je bila poverena bosanskim franjevcima. U mesecu maju došao je u župu fra Srećko Perić koji tu ostaje do 25. III 1937. godine. Tokom tog vremena na teritoriji niške župe osnivaju se nove župe, ali ne gubi se broj vernika jer dolaze novi iz čitave ondašnje Evrope (Mađari, Poljaci, Austrijanci i drugi). Fra Srećka je zamenio u redovnom smenjivanju fra Julijan Jurković, koji u Nišu ostaje do 29. avgusta 1940. godine. Tada, nažalost, franjevci napuštaju Niš i Srbiju. Franjevci su se zadržali jedino u Beogradu, u samostanu Sv. Ante na Crvenom krstu. Uz stalne pomagače, ondašnjem župniku često su potpomagali profesori Franjevačke klasične gimnazije u Visokom i Franjevačke teologije u Sarajevu. Niška župa danas ima jednu filijalu sa svojom kapelom Blažene Djevice Marije Kraljice – prostor kupljen 1967. g. i pretvoren u kapelicu. Mise se održavaju svake nedelje; iako je po osnivanju to bila franjevačka župa, vodili su je i salezijanci, odnosno dijecezanski sveštenici. Godine 1940. imenovan je novi župnik u Nišu dr Milorad Avramović. Ordinarij mu je u pomoć poslao kapelana Đuru Nemeta [Nemeth], sveštenika Banatske administrature. Dekretom Nadbiskupskog ordinarijata br. 42/41 od 13. januara 1941. godine bio je postavljen za upravitelja župe u Nišu, a dekretom od 13. maja 1941. br. 43/41 za dekana Niškog dekanata Viktor Zakrajšek, dotadašnji konzultor Skopske biskupije i sveštenik Ljubljanske biskupije. Odmah narednog dana (14. januara 1941) preuzeo je upravu župe u prisustvu izaslanika Ordinarijata vlč. Sandrija Ivota, sekretara Ordinarijata. Događanja u župi za vreme Drugog svetskog rata vrlo su turbolentna. Sve to je otežalo pastoralni rad. Vernici su se raspršili svuda po svetu. Mnogi su se vratili u svoje matične zemlje. Mnogi su i poginuli. Župnik i kapelan su takođe imali mnogo problema s kasnijom vlasti, s komunistima, jer nisu bili pripadnici tamošnjeg naroda, a i zbog toga što su za vreme rata nemački vojnici redovno dolazili u crkvu na sv. misu. Župska hronika krije u sebi mnoga zanimljiva i neverovatna događanja. Teritorija niške župe je velika: Niš, Vranje, Caribrog, Svrljig, Soko Banja, Aleksinac, Prokuplje, Kuršumlija. Na ovom području živelo je tih godina više od 5000 katolika, prispelih sa svih strana, uz to pristalica različitih nacionalnosti, različitih zvanja, kao što su inženjeri, radnici, vojni činovnici. Jedni su dolazili a drugi odlazili! Godine Gospodnje 1983, na molbu o. nadbiskupa mons. Alojzija Turka, Franjevačka provincija Bosna Srebrena iz Sarajeva preuzima brigu za župu Niš. U pismu od 12. avgusta 1983. godine otac nadbiskup između ostalog piše ocu provincijalu u Sarajevo: »Hitno je potrebno pronaći dvojicu sveštenika, sposobne i apostolski gorljive, s ekumenskim dimenzijama, za našu najvažniju župu u unutrašnjosti, u Nišu… Molim Vas, mnogopoštovani oče provincijale, da… priskočite u pomoć, barem za koju godinu (najmanje dve ili tri!)!« Definitorij Provincije na sastanku u Sarajevu od 5. do 7. oktobra 1983. godine odlučuje da Franjevačka provincija Bosna Srebrena, na traženje beogradskog nadbiskupa, preuzme župu u Nišu i predlaže fra Iliju Piplicu za župnika. Župa je preuzeta »ad experimentum« do daljeg. Tako su franjevci posle 43 godine ponovo prisutni u Nišu. U župi su delovale i časne sestre franjevke Slovenačke provincije, koje su došle 1935. g. na poziv župnika Srećka Perića, u vreme beogradskog nadbiskupa Rafaela Rodića. Do 1947. g. imale su dečiji vrtić, a od samog početka radile su u bolnici, kao i u samoj župi. U novije vreme otišle su i sestre Svetog Križa, koje su boravile u Knez Selu i radile u tamošnjem sanatorijumu. Fra Ilija Piplica bio je župnik sve do 13. septembra 1991. godine, kada zbog bolesti napušta župu. Pastoralno vođstvo župe ponovno je predato brizi Beogradske nadbiskupije. Za novog župnika imenovan je vlč. Antun Pečar koji prvi put slavi sv. misu 16. septembra 1991. godine u župskoj crkvi Presvetog Srca Isusova.
CRKVA U NIŠU POSVEĆENA UZVIŠENJU SVETOG KRIŽA
Plac za ovu crkvu kupljen je još za vreme Turaka. Sredstva je pribavio prizrenski nadbiskup Bugareli. Turci nisu dozvoljavali izgradnju katoličke crkve u Nišu. Sagrađena je tek po oslobođenju Niša od Turaka, i to posle izgradnje železničke pruge Beograd– Niš 1884. godine, kada je u gradu bilo preko 200 stalno nastanjenih katolika. Dolaskom u Niš 1885. godine drugog katoličkog sveštenika Vilibalda Čoka, izgrađena je prva »katolička crkvica, stan i škola« u varoši. Gotovo četiri decenije kasnije, 1925. godine, crkva je obnovljena i proširena, a uz nju je sagrađen i toranj. Nešto kasnije, 1934. godine, katoličkoj crkvi u Jug-Bogdanovoj ulici dozidan je sprat. Projekat dogradnje izradio je niški arhitekta Julijan Djupon. Godine 1992, za vreme župnikovanja vlč. Antuna Pečara, na sednici župskog veća uz prisustvo beogradskog nadbiskupa Franca Perka dogovoreno je da se gradi nova i veća crkva. Za arhitektu je predložen g. Zoran Marković. I krenulo se u izgradnju. Požrtvovanošću vlč. Antuna, uz razne donacije sa strane izgrađena je crkva i novi župski stan. Franjevci Bosne Srebrene dolaze ponovo 2007. godine. Naime, 21. oktobra 2007. pod sv. misom u 10.00 sati, fra Niko Josić postavljen je za župnika crkve – tada posvećena – Presvetom Srcu Isusovu u Nišu. Uvođenje u župu obavio je sam beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar, uz prisustvo generalnog vikara fra Leopolda Rohmesa [Rochmes] kao izaslanika Franjevačke provincije Bosne Srebrene. Isto tako, za kapelana župe postavljen je i fra Kristijan Montina, koji će svoju službu obavljati do januara 2008. godine. Od sakralnih objekata po filijalama imamo samo jednu kuću u Leskovcu u kojoj je priređen prostor za obavljanje pastorala. Taj duhovni prostor (filijalna kuća) posvećen je Blaženoj Djevici Mariji Kraljici (slavi se 22. avgusta). Pastoral za vernike u Pirotu vrši se jednom mesečno i to u prvatnoj kući porodici Andrea. Župa u Nišu prostorno je velika, zauzima gotovo čitavu južnu Srbiju – od Aleksinca pa do granica s Makedonijom, Kosovom i Bugarskom. Trenutno se pastoralno deluje i u dve filijale: Leskovac i Pirot. Župa broji oko 700 vernika raspršenih na ovom velikom području. Najviše ih je koncentrisano u Nišu. Katolici su na ovom području u manjini jer se župa nalazi na dve pravoslavne eparhije: Niškoj i Vranjskoj! Katoličanstvo ove zajednice najbolje se vidi u nacionalnoj različitosti, u mešovitim brakovima i kulturnim osobenostima. U župi su prisutni Hrvati, Slovenci, Mađari, Poljaci, Albanci, Srbi, Romi, Italijani i drugi. Svako svojim držanjem doprinosi ovom bogatom mozaiku župe.