HomeSv. Josip, Kragujevac

ŽUPA SV. JOSIPA, KRAGUJEVAC

U ovom mestu bio je organizovan pastoralni centar već u drugoj polovini XIX veka, kada se Srbija oslobodila i počela da razvija svoju industriju, u koju su se u velikom broju uključivali stručnjaci katolici iz inostranstva. Posle dugih kolebanja, tamošnji katolici dobili su svog sveštenika, ali nikada nisu uspeli da dođu do svoje crkve. Od samog početka gurali su se u kapelici – sobici u privatnoj (unajmljenoj) kući. I dan-danas, iako se već toliko pregovaralo o zidanju novog pastoralnog centra i odgovarajuće crkve (koja bi trebalo da bude u skladu sa savremenim urbanističkim propisima i potrebama današnjih vernika), katolici u Kragujevcu imaju samo skromnu kapelu u kući župskog stana. Sve je vrlo skromno, neugledno, u blizini velikih novih stambenih zgrada. Bili su već napravljeni i planovi za novogradnju, ali od svega – barem do sada – nema ništa!

Sigurnije podatke o pastoralnom centru u Kragujevcu imamo iz 1885. godine, od kada službeno počinju da se vode matične knjige. Prvi svetski rat uništio je ono što je ranije s mukom stvarano, pa je posle rata trebalo početi sve iz početka. Neko vreme je o katolicima u unutrašnjosti Srbije (izvan Beograda) vodio računa apostolski administrator Srbije Ferdinand Hrdi [Hrdy], ali se od 1923. g. kao dušebrižnik u Kragujevcu pominje Ivan Vinodolac. Zato se prilikom osnivanja Beogradske nadbiskupije navodilo da Nadbiskupija ima tri župe: Beograd, Niš i Kragujevac — iako nijedna nije bila pravno osnovana župa. Do toga je došlo tek 1927. g., kada su prema kanonskim propisima pravno postavljeni prvi župnici.

Za vreme Drugog svetskog rata bilo je u Kragujevcu i okolini mnogo katoličkih izbeglica, naročito Slovenaca, ali oni su se posle rata vratili u Sloveniju. Tokom čitavog svog veka župa zaista proživljava stalno doseljavanje i iseljavanje. Zato se nikada ne zna tačan (čak ni približan) broj vernika. Župa ima opsežnu dijasporu.
Prvi stalni sveštenik u Kragujevcu bio je barnabita o. Čezare Tondini de Kvarengi [Cesare Tondini de Quarenghi], kojeg je 1883. g. na molbu biskupa Štrosmajera [Strossmayer] u Srbiju uputila Sveta stolica, budući da je odlično vladao ruskim jezikom. Da bi upotpunio znanje srpskog jezika, došao je »na školovanje« biskupu Štrosmajeru u Đakovo, gde je za pola godine zaista dobro naučio jezik i preuzeo brigu za katolike u unutrašnjosti Srbije (izvan Beograda). Nastanio se u Kragujevcu, jer je u tamošnjim fabrikama tada bilo zaposleno preko 600 katoličkih stručnjaka i radnika, uz mnoge koji su živeli u drugim mestima. Kao svom delegatu biskup mu je dao velika ovlašćenja (»vicem gerens«). Tondini je imao skromnu kapelu u privatnoj kući, a ni on ni njegovi naslednici nisu tamo uspeli da sagrade crkvu – i takvo stanje traje sve do današnjih dana, iako je pre nekoliko godina već bio postignut sporazum o građevinskoj lokaciji. Za francuske radnike došao je neko vreme na ispomoć o. Marbo [Marbeau], o kojem nemamo tačnijih podataka. O. Tondini je opsluživao i katolike u Nišu (njih oko 200 stalno nastanjenih), za koje je podigao kapelu (blagoslovljena 30. XI 1884. g.) i osnovnu školu (8. II 1885. g.), a morao je osim toga da se brine za oko 1000 radnika angažovanih na izgradnji pruge prema Sofiji i u raznim rudnicima. Kada je brigu za katolike u Nišu i Istočnoj Srbiji predao o. Čoku [Czock], mogao je više da se posveti raštrkanim katolicima na gradnji pruge prema Skoplju. Međutim, uskoro je bio prinuđen da napusti Srbiju (9. VII 1885. g.) i zamenio ga je Antun Vj. Edinger.

Vlč. Stjepan Vinojčić, župnik

tel.: 034 333 864

Misa radnim danom: 18h

Nedeljom i praznicima: 9h

Misa radnim danom (Kraljevo i Kruševac): po potrebi u 18h (17h zimi)

Nedeljom i praznicima: Kraljevo (12h), Kruševac (17h)