14.03.2016. Jednostavnost je odlika Božjeg delovanja

Bog je uvek blizak čoveku, njegovim svakodnevnim potrebama, to je pak bilo Marijino tridesetogodišnje iskustvo u Nazaretu, „bez buke“ i bez „isticanja“ – rekao je otac Ermes Ronchi koji je u poslednjem razmatranju duhovnih vežbi govorio o Najavi (Blagoj vesti).

Prizor „izvanrednog“ događaja – dolazak anđela Mariji u Nazaretu – odvija se u vrlo jednostavnom kontekstu, jer jednostavnost je Božija odlika. Na poslednjem razmatranju otac Ronchi vodio je Papu i članove Rimske kurije kroz jevanđeoski izveštaj Najave, bez svedoka, daleko od blještavila i hramovnihh uzbuđenja. Prva se najava jevanđeoske milosti dogodila u jednostavnosti skromne kuće, odnosno, u mestu gde se svako oseća onim što jeste. Bog te baš tu posećuje i dotiče – kazao je voditelj duhovnih vežbi dodajući:

Sveta Terezija Avilska je u ‘Knjizi temelja’ napisala svojim redovnicama: Sestre, setite se da Bog ide u kuhinju. Kako? Stvoritelj svemira se kreće u samostanskoj kuhinji. Bog u kuhinji, znači nositi Boga u bliski prostor (…) Ako ne osećaš Boga u najjednostavnijim stvarima, onda još ne poznaješ Boga života – istakao je otac Ronchi.

U Mariju gledamo kako bismo povezali najdramatičniji raspor svoje vere: „Boga religije“ koji se „odvojio od Boga života“. Žena iz Nazareta, kao domaćica, pred nas stavlja veliki izazov: prelazak iz duhovnosti koja se temelji na logici izvanrednog u mistiku svakodnevnog. U svakodnevici prevladava osećaj radosti, a prve su reči Najave: „Raduj se, Marijo! Božije približavanje „donosi obećanje sreće“ – rekao je otac Ermes dodajući:

Marija nas podseća da je vera radosno pouzdanje. Marija je poput proricanja sreće za naš život, kao blagoslov utešne nade, koji silazi na naše životne probleme, na podnošene samoće, na poricanje nežnosti, na nasilje koje nam preti, ali koje neće pobediti, jer lepota je jača od zmaja nasilja, veli Knjiga otkrivenja. Anđeo garantuje da je radost u verovanju, da je vera ugodna – kazao je otac Ronchi.

Marija veruje u ljubav. U Jevanđelju čitamo kako je Anđeo poslan devici, obećanoj zaručnici čoveka koji se zove Josip. Prema Luki, Anđeo najavljuje Mariji, a prema Mateju, Josipu. Upoređujući oba izveštaja vidimo da je najava upućena paru: zaručniku i zaručnici zajedno, pravedniku i djevici. Bog dakle djeluje u našim odnosima, govori u obiteljima, u našim kućama, u našim radostima i žalostima. On ne krade prostor obitelji, ne razvaljuje, ne ranjava, već traži mnoštveno ‘da’, kreativno, jer spaja dva srca, snove i vrlo strpljivi rad – istakao je voditelj duhovnih vežbi.

Kako će to biti? – pita Marija. Zbunjenost i propitivanje označavaju ljudsko stanje pred Bogom: Otajstvo prihvaćam, ali istovremeno posežem za svojom umnošću. Istražujem puteve, ali u krajnjoj liniji prihvatam one koji me nadilaze. Nigde nije rečeno da je čvrsta vera bolja, glavno je da je istinska (…), da u svojoj malenosti traži Boga.

Veliku mi nadu uliva sve češće propitivanje Božijeg puka, to što se ne zadovoljava unapred spremljenim odgovorima … ljudi žele shvatiti, produbljivati, žele ovladati verom. Kad je ćutanje pred sveštenikom svedočilo veću veru? Nikada. Osvrćući se pak na Marijino materinstvo, rekao je da bez Marijinog tela Jevanđelje gubi telo. Svi hrišćani su pozvani da budu majke Božije, jer Bog uvek treba dolaziti na svet – zaključio otac Ermes Ronchi. (kta/rv/kmc)