14.03.2016. Objavljeni Papski godišnjak 2016. i Annuarium statisticum ecclesiale 2014

Papski godišnjak (Annuario Pontificio) 2016 i Annuarium Statisticum Ecclesiae 2014, koje je priredio Središnji ured za crkvenu statistiku ovih dana su ugledali svetlo dana.
Iz podataka koji su onde doneseni mogu se uočiti neke novosti vezane uz život Katoličke crkve u svetu u razdoblju od 15. februara 2015. do 31. decembra 2015. godine. Tokom tog razdoblja jedna eparhija je uzdignuta u metropoliju, osnovana su tri nova biskupska sedišta, 3 eparhije, 2 apostolska egzarhata, a jedan apostolski egzarhat je uzdignut u eparhiju.

Statistički podaci Annuarium Statisticum-a, koji se odnose na 2014. godinu, pružaju sažetu analizu glavnih trendova u Katoličkoj crkvi na celom svetu.

U proteklih devet godina, broj krštenih katolika u svetu rastao je bržim tempom (14,1%) u odnosu na rast svetske populacije u istom razdoblju (10,8%). Ukupni broj katolika povećao se s milijardu i 115 miliona, koliko ih je bilo 2005., na oko milijardu i 272 miliona u 2014. godini. Što se tiče geografske raspodele ona je vrlo šarolika. Premda, prema podacima iz 2014., na Starom kontinentu živi gotovo 23% od ukupnog broja katolika u svetu, Evropa beleži najmanji porast broja katolika, nešto manji od 2%. Katolici u Evropi čine oko 40% ukupnog stanovništva. Broj krštenih katolika u Okeaniji raste slabijim ritmom od porasta broja stanovnika, dok je na američkom i azijskom kontinentu trend obrnut. Afrički kontinent nedvosmisleno beleži najveći rast: broj krštenih (oko 215 miliona u 2014.) raste više nego dvostruko brže od ritma kojim njihov broj raste u azijskim zemljama i daleko brže od rasta ukupnog broja stanovnika afričkog kontinenta. Usprkos blagom padu broja katolika na svooj teritoriji u 2014. godini, Amerika i dalje ostaje kontinent na kojem živi gotovo polovina krštenih.

Od 2005. do 2014. broj biskupâ u svetu je porastao za 8,2%, s 4 841 na 5 237. Najveći je rast zabeležen u Aziji (+14,3%) i Africi (+12,9%). Broj krštenih vernika po biskupu je ostao nepromenjen i najveća koncentracija je zabeležena u Americi i Evropi.

U pogledu statističkih podataka o sveštenicima, dijecezanskim i redovničkim, njihov ukupni broj se povećao za 9 381, odnosno s 406 411, koliko ih je bilo 2005., na 415 792 u 2014. No dok se u Africi i Aziji beleži značajan rast broja sveštenika (+32,6% u Africi i +27,1% u Aziji), njihov broj se u Evropi smanjio za 8% a u Okeaniji za 1,7%. Ali premda se broj sveštenika, ukupno gledajući, povećao, podaci pokazuju da broj dijecezanskih sveštenika beleže značajan rast, a redovničkih oštar pad.

Krajem 2014. u svetu je bilo 44 566 stalnih đakona, zavetovanih redovnika nesveštenika 54 559 a zavetovanih redovnica gotovo 683 000. Broj stalnih đakona beleži snažan rast u navedenom razdoblju: njihov broj se sa oko 33 000 u 2005. popeo na preko 45 000 u 2014. Najveći porast broja stalnih đakona beleže Evropa i Amerika. U svetu, prema podacima iz 2014. godine, na 100 sveštenika dolazi 10,7% stalnih đakona, najmanje, 0,48%, u Aziji a najviše, 23,5, u Americi. U Evropi je taj koeficijent oko 8, dok u Africi 1,1 đakon dolazi na 100 sveštenika.

Ukupan broj zavetovanih redovnika nesveštenika u svetu beleži u spomenutom razdoblju neznatan pad s time što Amerika, Evropa i Okeanija beleže pad dok je u Aziji i Africi trend obnut, njihov broj se povećao, i to u Aziji za čak 30,1%.

Od ukupno 682 729 zavetovanih redovnica, njih oko 38% živi u Evropi, sledi Amerika sa 177 000 redovnica i Azija sa 170 000. Broj zavetovanih redovnica se od 2005. do 2014 smanjio za 10,2%. I ovde podaci variraju: dok se u Americi, Evropi i Okeaniji beleži njihov pad između 18 i 20%, u Africi i Aziji broj redovnica je u značajnom porastu, u Africi čak za 20%.

Ukupni broj bogoslova, dijecezanskih i redovničkih, u svetu se povećao od 2005. do 2014. sa 114 439 na 116 939. Zanimljivo je da broj svešteničkih kandidata od 2005. do 2011. beleži stalni rast, a zatim od 2011. do 2014. određeni pad. To u brojkama izgleda ovako: njihov broj se u prvom razdoblju povećao sa 114 439 na 120 616 da bi se u drugom razdoblju smanjio na 116 939. Broj bogoslova se od 2011. do 2014. smanjio na svim kontinentima osim u Africi gde se njihov broj povećao za 3,8%. Kada se pak posmatra celokupno razdoblje, od 2005. do 2014., teritorijalne razlike ovde dolaze do posebno velikog izražaja. Dok se u Africi, Aziji i Okeaniji beleži snažni razvoj (s ritmovima rasta od 21% u Africi, 14,6% u Aziji i 7,2% u Okeaniji) Evropa beleži pad od 17,5% a Amerika (posebno zbog negativnih trendova na jugu kontinenta) pad od 7,9%. Zanimljiv je podatak o broju bogoslova na 100 sveštenika kao pokazatelj moguće generacijske zamenjivosti u stvarnoj pastoralnoj službi. I u tome prednjače Afrika i Azija s 66 odnosno 54 kandidata, dok u Evropi na 100 sveštenika dolazi 10 kandidata što potvrđuje daljnju stagnaciju svešteničkih zvanja na našem kontinentu. U sredini su Amerika i Okeanija s 28 odnosno 22 sveštenička kandidata na 100 sveštenika u 2014. godini. U proseku na 100 sveštenika dolazi 28,12 bogoslova. (kta/ika/kmc)