14.03.2016. Treća godina pontifikata pape Franje

„Božije je ime milosrđe“ – naglašava papa Franja, ali je milosrđe i ključna reč njegovog pontifikata, koji će ove nedelje, 13. marta 2016. obležiti tri godine. Milosrđe je u Papinom geslu, milosrđu je posvetio svoj prvi Angelus, ali je ono i jedna od najčešćih reči u jutarnjim omilijama u Domu sv. Marte, a Božijem milosrđu je posvetio i Izvanrednu svetu godinu.

Sveti Otac je poželeo da Jubilej milosrđa ne bude samo događaj u Rimu, nego da se može doživeti i u čitavoj Crkvi. Kao znak toga, Prva Sveta vrata otvorio je ne na Bazilici sv. Petra, nego na katedrali u Banguiju, u ratom-izmučenoj Srednjoafričkoj Republici. I diplomatija pape Franje može se nazvati „diplomatijom milosrđa“, koja insistira na rešavanju sukoba, ostvarivanju mira, susretima kao i pružanju ruke, što se pokazalo u posredovanju oko zatopljenja odnosa između Kube i SAD-a.

Izvanredan događaj ove godine bio je i susret s ruskim patrijarhom Kirilom, pre apostolskog pohoda Meksiku. Događaj je Papa opisao ovim rečima: „Osetio sam se kao pred bratom, a i on mi je rekao to isto. Dva biskupa koji razgovaraju o stanju svojih Crkava i o stanju u svetu, o ratovima, o pravoslavlju, o skorom svepravoslavnom saboru… Zaista sam osetio unutarnju radost koja je bila od Gospoda“.

Upadljive su razlike u Papinim gestama: blagost i nežnost u zagrljaju najpotrebitijih, tvrdoća i odlučnost u osuđivanju zla. Posebno su snažne njegove reči o „trgovcima rata“ i o izrabljivačima najslabijih radi vlastitih interesa: „Ima jedna Gospodnja reč: ‘Prokleti!’ Zato što je rekao: ‘Blaženi mirotvorci!’ Oni koji podstiču rat, koji stvaraju ratove su prokleti, oni su delikventni“.

Treća godina pontifikata bila je takođe godina enciklike Laudato si’, u kojoj ističe hitnu potrebu brige za „naš zajednički dom“. Protivno redukcionističkim interpretacijama, ne radi se samo o „zelenom“ dokumentu, zato što naglašava da je zaštita životne sredine povezana sa odbranom ljudskog dostojanstva u „celovitoj ekologiji“. „Naš zajednički dom se razara i to šteti svima, posebno najsiromašnijima. Pozivam stoga na odgovornost, temeljem poslanja koje je Bog dao čoveku u stvorenom: kultivisati i štititi vrt u koji ga je postavio“ – rekao je Papa na jednoj od opših audijencija.

Nije nedostajalo ni kritika na račun Svetog Oca gde mu se čak prilepljivao naziv „komunistički Papa“. Osvrćući se na to, istakao je da je ljubav prema siromasima u središtu Jevanđelja i da to nije izum komunizma. Moje učenje o svemu tome je u socijalnom nauku Crkve. A ako je potrebno, mogu i recitirati verovanje – rekao je ironično na novinskoj konferenciji u avionu na putu prema Sjedinjenim Državama.

Više puta je papa Franja dao glas onima koji se ne čuju, pozivajući na pomoć izbeglicama koje beže od ratova i nasilja, podstičući izgradnju mostova, a ne zidova. U Vatikanu je kao primer ugostio dve izbegličke porodice. Takođe je mnogo puta istakao problem nezaposlenosti mladih, kao i trgovinu ljudima.

Više puta je osudio „opaki krug“ koji stvara „kultura odbacivanja“, prema kojoj su stari i nerođeni nedostojni prihvatanja i života. Pobačaj – upozorio je – nije manje zlo. To je zločin. To znači izbaciti jednog da bi se spasio drugi. To je ono što čini mafija… To je intrinzično zlo“. Snažne reči je imao i za korupciju: „Ako zatvaramo vrata seliocima, ako ljudima oduzimamo posao i dostojanstvo, kako se to zove? Zove se korupcija! Zove se korupcija i svi mi možemo biti iskvareni… korupcija smrdi, kao što smrdi i iskvareno društvo“ – rekao je Papa u napuljskom predgrađu Scampia.

S druge strane, ne boji se priznati kako korupcija postoji i u Vatikanu, kao što je učinio govoreći sa mladima u Keniji. Na tom polju, nastavlja sa većem 9 kardinala rad na reformi Kurije kako bi ju učinio uvek sve više sredstvom u službi opšte Crkve. Nakon ustanovljenja Sekretarijata za ekonomiju kao i nove kancelarije za komunikaciju, nastavlja se rad na dokumentu o upravi Kurije koji će zameniti Pastor Bonus. Reformu ne zaustavljaju ni curenja poverljivih informacija koja su u medijima postala poznata kao „Vatileaks 2“.

Želim vas uveriti da me ta tužna činjenica neće odvratiti od rada na reformi koju provodim sa svojim saradnicima i uz podršku svih vas. Crkva se obnavlja molitvom i svakodnevnom svetošću svih krštenih. Stoga vam zahvaljujem i molim vas da nastavite moliti za Papu i za Crkvu, ne dopuštajući da se uznemirite, nego ustrajući s poverenjem i nadom – rekao je Sveti Otac u jednom od svojih podnevnih nagovora.

No više od reforme vatikanskih struktura, papa Franja želi reformu srca, kako bi moglo prihvatiti Božije milosrđe. A ta reforma počinje kad se osetimo grešnicima. „Ako se ne držiš grešnikom, loše si počeo. Molimo za milost da naše srce ne otvrdne, da bude otvoreno Božijem milosrđu i milosti vernosti“ – istakao je Papa na jednoj od misa u Domu sv. Marte. (kta/rv/kmc)