Bogomajko, nado naša

Proslava blagdana Uznesenja Blažene Djevice Marije u Beogradu

Kao i svake godine, vernici Beogradske nadbiskupije svečano su proslavili blagdan Uznesenja na nebo naše nebeske majke i majke Crkve. Ovogodišnje slavlje pod geslom »Bogomajko, nado naša« započelo je u ponedeljak 14. 8. 2017. na dan Svetog Maksimilijana Kolbea, obeležavanjem godišnjice posvete beogradske katedralne crkve. Taj svečani dan uveličan je i time što su tokom celog dana vernici bili u prilici da učestvuju u jutarnjoj sv. misi u čast Presvetoj Euharistiji, u klanjanju pred Oltarskim Sakramentom, u ličnoj i zajedničkoj molitvi, Angelusu i časoslovu. Uoči same večernje sv. mise, koja je započela u 18 sati, posle klanjanja pred Presvetim vernici su molili krunicu i litanije.  Večernju svetu misu pod geslom »Ovdje su vrata nebeska i Kuća Božja« predvodio je beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar, uz koncelebraciju don Aleksandra Ninkovića, don Aleksandra Kovačevića, fra Leopolda Rohmesa i p. Lojze Letonje. »Nadam se da je naša nebeska Majka zadovoljna nama, svojom decom«, uvodne su reči homilije sa večernje svete mise. U njoj nas je otac nadbiskup podsetio na važnost Marijinog svetilišta, naše katedralne crkve Beogradske nabiskupije, koja s pravom treba da nosi ime Marijanum, kao mesto okupljanja oko majke svih nas i majke Crkve, »Majke čije srce puno ljubavi nadilazi svako drugo majčinsko srce«, rekao je preuzvišeni. Zatim je mons. Hočevar naglasio važnost klanjanja pred Presvetim za, kako je rekao, »današnjeg čoveka koji često zaboravlja sebe i živi u virtuelnoj stvarnosti«, koja ‒ što dobro znamo ‒ čoveka odvaja od njegovog Tvorca kao jedinog koji u svojoj Ljubavi i tišini donosi mir i odnosi strahove užurbanog i bučnog sveta. Preuzvišeni nas je podsetio na Božju prisutnost u našem životu, što je, s grehom, čovečanstvo zaboravilo, odbacujući Boga, tražeći u sebi samom utehu za sve što ga muči, ne otvarajući svoje srce bližnjem, ali ni Bogu. Jer niko ne može sam po sebi, u svojoj oholosti i samoljublju, bez iskustva Božje prisutnosti postići ništa. Nadbiskup je zatim govorio o svetim sakramentima koji nam u punoći pružaju mogućnost da osetimo snagu Božjeg milosrđa, da prođemo kroz vrata nebeska koja je Otac nebeski ostavio otvorenim za nas, svoju decu. Bez Njega, bez srca ispunjenih ljubavlju, oslanjajući se samo na sebe i svoju sebičnu volju, naši životi neće imati svrhu, a mi sami bićemo svedoci rasturanja porodica, mržnje, pa čak i nasilja ‒ svega toga kao posledice ljudske samoživosti i odbacivanja ljubavi Onoga koji nas je u svojoj bezgraničnoj Ljubavi i prizvao u život. Svoju homiliju nadbiskup je završio podsećajući prisutne na važnost zajednice, jer samo ako smo otvoreni jedni prema drugima, možemo da budemo otvoreni i prema Bogu koji nas neizmerno voli.  Posle svete mise vernici su predvođeni ocem nadbiskupom išli u procesiji s kipom Bogorodice, uz molitvu iz naših srca »Spomeni se Crkve svoje Beogradske, o, Presveta Bogorodice«.
Sam dan svetkovine Uznesenja Blažene Djevice Marije 15. 8. 2017. započeo je svečanom jutarnjom, posle koje su vernici imali priliku za sakrament svete ispovesti, zatim je usledila zajednička molitva krunice, pevanje litanija, da bi nakon toga započela jutarnja svečana koncelbracija koju je predvodio mons. Stanislav Hočevar, nadbiskup i metropolit beogradski, uz sudelovanje sekretara Nuncijature mons. Filipa Kolnega i ostalih svećenika.  »I otvori se hram Božji na nebu, i ukaza se veliko znamenje: Žena odevena suncem…«, uvodne su reči nadbiskupa iz homilije tokom prve svečane mise svetkovine Uznesenja Blažene Djevice Marije. Preuzvišeni nas je podsetio da ukoliko naša srca nisu ispunjena »pravim miomirisom hrišćanske ljubavi« i ako mi ne zračimo tom ljubavlju, onda, kako je pojasnio, naša »vera nije odgovorna pred Bogom«. Izražavajući zadovoljstvo zbog velikog broja prisutnih vernika, preuzvišeni je rekao da »ovo svetilište, ove zgrade, služe tom unapređenju hrišćanske duhovnosti, hrišćanske kulture«, ali da ne možemo ostati na tome. Rečima »Bogorodica očekuje da napredujemo u mudrosti i znanju, a pre svega u milosti«, preuzvišeni nas je podsetio da živimo u vremenu apostolata laika, kad je na nama da preuzmemo brigu za ovaj svet, da svojim znanjima obogaćenim duhovnošću i marijanskom ljubavlju, srca ispunjenog verom u uskrslog Gospodina, možemo da budemo »so i kvasac zemlje«. Pred nama je, dakle, veliki zadatak u koji treba da uđemo gledajući u Mariju, majku Crkve i svih nas. Jer samo ako smo kao ona i živimo veru kao Blažena Djevica, koja je »škrinja zavjetna«, onda živimo uz očuvanje dostojanstva čoveka i sakramentalnosti porodice kao zajednice koja rađa nove ljude i možemo reći da smo zaista deca Božja. Tek ako smo spremni da delamo po volji Božoj, bićemo začetnici nečeg novog. A jesmo li spremni da živimo na takav način, da upoznamo Božju volju, da svoje živote darujemo drugima, nesebično i u Ljubavi, uklanjajući iz svojih srca svekoliku tamu i maglu tuge i beznađa, sve okove sebičnosti i uticaje vremena koje nas tera da zaboravljamo ono trajno i verno, ono večno, da se klanjamo ispraznom i prolaznom? Hoćemo li se obući suncem kao naša Majka? Staviti pod noge prolaznost, spremni da gledajući nju, Majku Crkve, budemo ispunjeni novom radošću, novom snagom i novim htenjem? Posle svečane koncelbracije a pre svečanog blagoslova, po zagovoru Sv. Oca izmoljeno je Apostolsko verovanje za potpuni oprost, blagoslovljene su ruže i otpevana svečana zahvalna pesma.  Nakon mise okupljeni su imali priliku za druženje i razgovor uz agape.  Pored te prve svečane koncelebracije, na dan proslave Uznesenja Blažene Djevice Marije u 18 sati služena je druga svečana misa koju je predvodio generalni vikar Beogradske nadbiskupije, župnik konkatedralne Crkve Krista Kralja don Aleksandar Kovačević. Pre svete mise u 17 sati vernici su imali priliku za svetu ispovest i molitvu krunice. U homiliji nakon pozdrava don Aleksandar Kovačević je govorio o površnosti ljudskog pogleda na svet kojim se ne sagledava dublji smisao i ne razumeva ono što su Božji darovi. Nastavljajući u tom tonu dao nam je primer one čije uznesenje smo slavili: »Bog ni tebe ni mene ne poziva da budemo prosečni, nego sveti«, što je moguće samo ako kao Marija sarađujemo s Bogom da bismo uz Njegovu milost bili »uspešni ljudi i uspešni hrišćani«. Podsetio je na poniznost i neznatnost Blažene Djevice Marije koja se, iako je rodila Spasitelja sveta, nigde nije nametala i nije se, kako bi to danas bilo moderno, isticala svojom posebnošću, nametala svoju volju. Po njegovom mišljenju, »danas nepopularne« vrline su ono što Bog želi od nas ‒ da ne budemo veliki u očima ljudi po ljudskim merilima, da ne idemo putevima ljudskim, nego Njegovim putevima, da svoju volju iskrivljenu površnošću ne stavljamo iznad Božje. Zato i slavimo Blaženu Djevicu Mariju, jer ona nam je uzor ispravnog puta za sve, primer kako treba da živimo ako budemo išli njenim tragom, stupajući Božijim putem u jednostavnosti, bez samoisticanja, tako čestog u današnje vreme kad smo sa svih strana pritisnuti sebičnošću kao idealom i ohološću kao vrlinom. Jer ne smemo nikad zaboraviti da ako nismo u suglasju sa samim sobom, s bližnjima i s Bogom ‒ nismo prihvatili istinu i ne živimo je, jer »Bog se oholima protivi, a poniznima daruje milost.«

(M.A.K./kmc)