»Bogorodica, svojom svetošću i čistotom, može da stvara i proniče zajedništvo…«

Po već uhodanoj tradiciji, svake godine, 19. oktobra vernici grada Beograda hodočaste u Župu Svetog Petra da bi pozdravili i u zajedništvu s nadbiskupom i svećenicima grada Beograda proslavili Dan Gospe Beogradske, čija ikona krasi prezbiterijum pomenute crkve. Ove godine vernike grada Beograda ni pandemija koronavirusa nije mogla da omete u želji da se, slobodno recimo, u lepom broju okupe oko svoje zaštitnice i Majke.

Svečano euharistijsko slavlje u 18 sati predvodio je nadbiskup i metropolit beogradski mons. Stanislav Hočevar, uz koncelebraciju svećenika grada Beograda. Pater Marijan Štajner je na početku svečanog misnog slavlja pozdravio sve prisutne, upućujući reči pozdrava i zahvalnosti za predvođenje euharistijskog slavlja najpre ocu nadbiskupu, zatim svim prisutnim svećenicima, a posebno prisutnim vernicima.

»Ona je najčistiji plod otkupljenja!«

»Ostavimo sad svaki strah i zaboravimo ne samo na koronavirus, nego i na sve druge probleme koje nosimo sa sobom«, tim rečima, mogli bismo reći i pozivom, preuzvišeni je započeo svoju homiliju i dodao podsticaj da ćemo samo ako se oslobodimo teskobe i neizvesnosti, zagledani u »najčistiji plod otkupljenja«, moći da se »ispunimo novim poverenjem, novom snagom i novom ljubavlju«.

Nadbiskup je istakao da je žalosno »da mi kršćani svoju veru smatramo samo nekakvom ideologijom, ili pak skupom zabrana i zapovesti«. Ali verovati u Boga označava nešto sasvim drugačije ‒ znači »susretati se s neopisivom lepotom milosti, dobrote«.

»Sinoda – Crkva je zajednica«

Naglasivši ujedno i značaj sinode koja nije predviđena samo da bismo razgovarali, nego da bismo »upravo svi mi otkrivali tu nestvorenu lepotu Božju koja se obistinjavala u Bogorodici i tolikim drugim svecima. Procvat kršćanstva sa sobom je nosio i mnogo drugih posledica. Istorija dokazuje da je tamo gde su ljudi više živeli iz milosti, rasla i kulturna lepota.« Dokaz za to je izgradnja velikih bazilika: »Koliko ljudi je zajedno s kraljevima i carevima ćutke izgrađivalo znamenja kojima se i dan-danas divimo.« Danas, međutim, više »nismo svedoci, što bi značilo u sebi i oko sebe izgrađivati plodove te Božanske lepote«. Osvrnuvši se na Dela apostolska, a i uopšteno na Božju reč koja nam naglašava prirodu prve zajednice, preuzvišeni je uputio nekoliko pitanja i potakao nas na dublje razmišljanje: »Poznajemo li mi danas na isti način imena apostola, naših svećenika i biskupa? Možemo li reći i za nas, kao za prvu kršćansku zajednicu, da se tako svakog dana okupljamo u dvorani Poslednje večere na Euharistiju? A najvažnije, jesmo li i mi u molitvi tako povezani i objedinjeni kao prva apostolska zajednica?« Treba da osetimo da ne možemo da živimo sami, nego u zajedništvu ‒ »uvek zajedno«, jer jedino tako možemo duhovno da rastemo i napredujemo, ali taj duhovni rast ne možemo da ostvarimo ako ne kažemo jedno veliko NE! ogovaranju, da bismo jedni drugima mogli da govorimo ono što izgrađuje našu misao, zajedništvo i budućnost. »Bez tog zajedništva, koje je uvek prožeto molitvenom atmosferom, mi ne možemo da budemo Crkva.«

Marija Antonela Kanelić

Fotografija: Hadži Marko Vujičić