Budimo kao kap ulja koja se probija kroz sve prepreke i isceljuje
U treći dan Velike nedelje, kada se naša Crkva seća stradanja Godspoda našeg Isusa Hrista, u crkvi Krista Kralja služena je Sveta Misa, u sklopu koje je obavljen čin osvećenja (posvećenja) ulja. Svečano evharistijsko slavlje predvodio je Preuzvišeni nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar, uz sasluživanje sveštenstva čitave nadbiskupije, kao i sekretara Nuncijature mons. Januša Blahovjaka. Posebna radost za sve predstavljalo je prisustvo apostolskog nuncija Preuzvišenog Lućana Surijanija.
Sam čin osvećenja ulja, predstavlja povezanost Starog i Novog Zaveta. U Starom zavetu uljem su se pomazivali carevi. U Novom Zavetu pomazanje se pre svega odnosi na sveštenstvo, po uzoru na velikog pomazanika Hrista (Hristos i znači Pomazanik). Ulje kao dar Svetoga Duha i danas u Crkvi ima nepromenjeno značenje, jačanja i isceljenja. Zato su danas osvećena ulja za krizmu, katekumene i bolesničko pomazanje, koja će tokom čitave godine biti upotrebljavana po svim župama.
U svojoj nadahnutoj omiliji nadbiskup je očinski poučio sveštenstvo i verni narod rekavši:
Svake godine me posebno gane dan osvećenja ulja, nužno pomislim na sve koji će postati katekumeni, koji će biti kršteni, krizmani, zaređeni… Setimo se samo pomazanja cara Davida. Pred našim očima se susreću istorija i budućnost. Mi koji smo obdareni svetim redom primili smo konkretno i lično poslanje pronošenja blagovesti. Mi nismo blagovesnici samo kada smo pred oltarom, već smo blagovesnici i danju i noću, u svojim svakodnevnim aktivnostima. Mi smo par excellence blagovesnici i nosioci blage vesti. U ovim vremenima opšte krize, uz koju ide i kriza selidbe naše braće sa istoka, posebno moramo otkriti snagom Duha Svetoga šta znači biti blagovesnik. Danas na dan osvećenja ulja sazivamo Svemogućeg Boga Stvoritelja kako bi sve čime nas je on u svojoj ljubavi okružio, pomoglo da naš odnos prema svemu, ali posebno prema svakom ljudskom biću, bude poput ulja koje isceljuje, blaži, prožima, uklanja tvrdoću, i uklanja svaku surovost. Biti blagovesnik znači davati drugima, sve ono što je dobro i što budi nadu. Na ovaj dan posebno želim da pozovem braću sveštenike, da kuća blagovesništva uvek bude otvorena za sve, za njihove strahove i nade! To što nazivamo novom evangelizacijom, ne sme postati floskula za pokrivanje očiju. Mi imamo zadatak, da nam svaka osoba, po rečima svetog Franje Selaškog, postane tako važna kao čitava nadbiskupija. Pomolimo se danas Bogu, da se snagom Duha Svetoga, kao kap ulja probijamo kroz sve prepreke do svakog pojedinca, kako bi ga pomazali uljem spasenja. Jedino tako ćemo se radovati i dobiti venac slave u danima u kojima nam dolazi najveća pashalna radost.
