… „Dies natalis“, dan koji će za mene označiti početak života koji nema kraja…
Kjara je čitav svoj život posvetila Bogu, živeći za druge. Za sve druge. I kada je 14. marta 2008 započela život koji nema kraja, po celoj planeti, ljudi različitih nacija i kultura, vera i uverenja, zaustavili su se u mislima, molitvama, pojedinačno ili zajedno da izraze ljubav i zahvalnost Kjari. Bila je to zaista slika onog „Da svi budu jedno“.
U 2016.godini u fokusu je tema mira. Celi svoj život Kjara Lubik je posvetila traženju puteva dijaloga i mira na različitim nivoima, za što je dobila i mnogobrojna međunarodna priznanja, uključujući nagradu UNESKO za Edukaciju o miru (1996.). Njenom duhovnošću inspirisane su stotine akcija koje na svim geografskim širinama žele da doprinesu obogaćenju planete humanošću, solidarnošću, brige o životnoj sredini.
Povodom ove godišnjice, u Beogradu je bila 13. marta služena Sv. Misa u crkvi svetih Ćirila i Metodija koju je predvodio beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar uz koncelebraciju apostolskog nuncija u Republici Srbiji mons. Lučana Suriania koji je držao propoved.
Govoreći o Kjarinoj harizmi, njegova ekscelencija je podvukao njeno svedoćenje života u zajedništvu a na koje su pozvani svi ljudi. Da bi i drugi mogli biti u zajedništvu treba im u svoj poniznosti napraviti mesta u zajednici, jer ljubav je poniznost i služenje.
… “Pre svega, u njene zasluge spada da je ponovo otkrila i da je svedočila svojim životom i životom članova Marijinog Dela, lepotu postajanja svetim zajedno, lepotu koju je ona nazivala kolektivnom duhovnošću… Dakle, videti u svakome moguće kandidate za jedinstvo sa Bogom i za jedinstvo među nama. Radi se o tome da se otvori širom srce, sruše sve brane i da se u srce postavi sveopšte bratstvo: ja živim za sve opšte bratstvo!…Dakle, u korenu ljubavi prema bližnjem stoji poniznost, što znači pružati se ka prvenstvu evanđeoskom, stavljajući se u službu svih. Voleti, dakle, znači služiti! U tome nam je Isus dao primer…Hrišćanstvo je ozbiljna stvar; ono nije sastavljeno od malo patine, malo saosećajnosti, malo ljubavi, pomalo milostinje… Ono što Isus traži od nas nije tek osećaj služenja, već konkretno služenje: svojim mišićima, svojim nogama, svojom glavom… i dodaje, da bi se dobro služilo potrebno je „učiniti se jedno“ sa onim drugim, danas bi se reklo„živeti drugog“, dakle, ne živeti više povučen u samog sebe, već se truditi da se prodre u drugog”.
Posle Mise usledio je kratak program u kome se podsetilo na sve dosadašnje godišnjice, a za tim je bio prikazan kratak video o životu i delu Kjare Lubik.
Nina Vjazovjetskaja, fokolarina iz Moskve koja sada živi u fokolaru u Beogradu pričala je svoje iskustvo iz privatne bolnice gde radi kao lekarka. Za nju rad u bolnici nije samo lečenje tela već i duša kao i međuljudskih odnosa. Drugim rečima, dati najdragoceniju stvar, Boga u sebi onima, koji su možda čak i u materijalno u zavidnom položaju ali siromašni Bogom. Sa druge strane, takođe graditi zajedništvo među svima, pacijentima i lekarima kako bi svi osetili samo jednu Ljubav.
Dr. Joakim Striber je prikazao Power Point, Dijalog i Identitet: šta je dijalog, šta je njegova suština i kakav je njegov sadržaj, kako se gradi dijalog i kakvo značenje ima identitet za dijalog. Svaki argument iz prezentacije bio je propračen poznatim umetničkim delima prikazanih na slajdovima. Na taj način, data je reč i stvaraocima tih dela a koji su govorili o argumentima vezanih za dijalog. Mnogima se ovaj način prezentovanja duhovne sadržine učinio novim i privlačnim.
Program se nastavio uz posluženje i – naravno, spontani dijalog između prisutnih…
(J. S./kmc)
