Kardinal Müller: protestantska reformacija nije povod za slavlje
U novoj knjizi-intervjuu „Izvešće o nadi“, kardinal Müller se osvrnuo i na druga aktualna pitanja i teološke rasprave
Pročelnik Zbora za nauk vere, kardinal Gerhard Ludwig Müller rekao je da, „strogo govoreći, katolici nemaju razloga slaviti“ godišnjicu početka protestantske reformacije. U novoj knjizi-intervjuu „Izvešće o nadi“, objavljenoj na španskom jeziku, kardinal Müller napominje da je 31. oktobra 1517. – datum koji se smatra početkom reformacije koja će dovesti do raskola u zapadnom hrišćanstvu – katolicima nije povod za slavlje.
Luther u svojih 95 teza izvorno nije predlagao odvajanje od Crkve, ali su one u konačnici dovele do njegove ekskomunikacije 1521. godine. U novoj knjizi – prenosi Catholic Herald – kardinal Müller ističe da „ako smo uvereni da je božansko otkrivenje celovito i neizmenjeno sačuvano u Pismima i Tradiciji, u doktrinama vere, u sakramentima, u hijerarhijskoj konstituciji Crkve po božanskome pravu, utemeljenoj na sakramentu svetoga reda, onda ne možemo prihvatiti da postoji dovoljan razlog za odvaanje od Crkve“.
Protestanti imaju drukčiju perspektivu – napomenuo je. Oni smatraju reformaciju ponovnim otkrivanjem evanđelja jer su zaključili da su neki crkveni poglavari bili ne samo moralno iskvareni, nego i da su iskvarili samu evanđeosku poruku. Kako bi opravdali svoje odvajanje od Crkve, optužili su Papu da je antikrist – objasnio je kardinal.
Kazao je da su najveće prepreke ekumenizmu relativizam i „nekritičko usvajanje modernih ideologija“. „Protestantizacija Katoličke Crkve na temelju sekularnog gledišta bez odnosa prema transcendenciji ne samo da nas ne može pomiriti s protestantima, nego nam ne može ni omogućiti susret s otajstvom Hrista“, koji nam pruža „nadnaravno otkrivenje kojem svi dugujemo potpunu poslušnost uma i volje“.
Rekao je kako katolička načela ekumenizma – izložena i razvijena na Drugom vatikanskom saboru – smatra „u celosti valjanima“. S druge strane je uveren kako je dokument Zbora za nauk vere Dominus Iesus, „neshvaćen od mnogih i nepravedno odbačen od drugih, bez sumnje magna carta protiv hristološkog i ekleziološkog relativizma ovoga vremena velike zbunjenosti“.
U novoj knjizi, kardinal Müller se osvrnuo i na druga aktualna pitanja i teološke rasprave. Rekao je da „upravo oni koji ne iskazuju bilo kakvo poštovanje prema crkvenom nauku, sada koriste izolirani izričaj Svetoga Oca ‘Tko sam ja da sudim?’, izvađen izvan konteksta, kako bi predstavili iskrivljene ideje o seksualnoj moralnosti.“ Naglasio je kako je iz Svetoga pisma jasno da su homoseksualni čini u sebi teško neuredni, napominjući istovremeno kako se osobama koje osećaju homoseksualne sklonosti duguje poštovanje i suosećanje te da su one pozvane na čistoću i hrišćansko savršenstvo.
„Crkva je uvijek govorila: ‘Ovo je istinito, ovo je lažno’ i nito ne može na subjektivistički način tumačiti Božje zapovijedi, blaženstva, savete, prema vlastitim kriterijima, interesima ili čak potrebama, kao da je Bog samo pozadina za njegov vlastiti autoritet. Odnos između lične savesti i Boga je konkretan i stvaran, prosvetljen crkvenim učiteljstvom; Crkva ima pravo i obvezu proglasiti doktrinu lažnom upravo zato što takva doktrina odvodi obične ljude od puta prema Bogu“ – potvrdio je kardinal Müller.
Naglasio je da pristupanje euharistijskoj pričesti pretpostavlja život u milosti i zajedništvo s crkvenim telom, kao i život usklađen s tim telom. Pristupati pričesti izvan potrebnog stanja milosti i bez prethodnog sakramenta pomirenja, kao da nam se gresi privatno opraštaju samom pričešću – istaknuo je kardinal – podrazumijeva „lažno poimanje Boga“ te je to „iskušavanje Boga“. Osim toga, to povlači i „lažno poimanje čoveka“ te podcenjuje ono što Bog u njemu može ostvariti.
Takođe je napomenuo da je nemogućnost ređenja žena „nezabludivo definirana doktrina koju naučava redovito i opšte učiteljstvo“. Rekao je da sveštenički celibat, „tako osporavan u nekim današnjim crkvenim krugovima“, ima korene u evanđeljima te da poseduje „intrinzičan odnos sa svešteničkom službom“. Crkva – objasnio je – celibat „ne smatra samo izvanjskom disciplinom“. Svešteništvo je „intimno povezano s celibatom“, a Latinska Crkva „ne oseća da ima ovlasti promeniti tu doktrinu arbitrarnom odlukom koja bi prekinula postupni vekovni razvoj kanonskih regulacija, počevši od trenutka kad je ta unutarnja veza prepoznata“.
„Ne možemo jednostrano prekinuti s čitavim nizom papinskih i saborskih izjava ni sa stalnim prianjanjem Katoličke Crkve uz sliku sveštenika u celibatu“ – napomenuo je pročelnik Zbora za nauk vere, dodajući kako su prethodne krize celibata u Latinskoj Crkvi uvek „pokazale i osnažile dobro nauka o celibatu“. (kta/rv/kmc)
