KARDINAL TURKSON: REDEFINISANJE “NAPRETKA” PREMA “LAUDATO SI”

Predsednik Papskog veća za pravdu i mir održao predavanje na St. Michael’s College pri Torontskom univerzitetu u Kanadi

„Laudato si’: Redefinišimo ‘napredak’“ naslov je predavanja koje je kardinal Peter Turkson, predsednik Papskog veća za pravdu i mir, održao na St. Michael’s College pri Torontskom univerzitetuu u Kanadi. Kardinal je govorio o potrebi revidiranja poimanja napretka u modernim društvima prema enciklici Laudato si’, primenjujući je specifično na problem domorodaca i pitanja svršetka ljudskog života.

Industrijsko doba rezultiralo je napretkom, ali kratkovidno stavljanje poverenja u tehnologiju i finansije dovelo je do prevlasti tehnokratskog mentaliteta – nazora da se sva stvarnost može redukovati na predmete kojima možemo manipulisati za ostvarenje profita, ne obazirući se na etiku. Napredak – istakao je kardinal – treba radije definisati u okvirima očuvanja prirodne okoline za naše potomke kao i uzdržavanja temeljnih društvenih vrednosti.

U Laudato si’, papa Franja opisuje razaranje životne sredine i pokazuje čovekovu odgovornost za stvoreno – nastavio je kardinal. Govori o „mitu beskrajnog materijalnog napretka“ i prihvata poziv sv. Jovana Pavla II. na uravnoteženu procenu napretka. Sveti Otac takođe govori o „celovitoj ekologiji“; želi preusmeriti, a ne saprečiti napredak. Prema rečima sv. Jovana Pavla II., „tehnološki i ekonomski razvoj koji ne ostavlja za sobom bolji svet i integralno viši kvalitet života“ ne može se smatrati napretkom.

Naš svet čine mnogi narodi i različite kulture – primetio je kardinal Turkson. Za domoroce, zemlja je dar od Boga i njihovih predaka. Kad obitavaju na svojoj zemlji, tradicionalno imaju održiv način života, ali  se često uveravaju ili primoravaju da predaju svoju zemlju u ime „napretka“ – kazao je, dodajući: Postoji potreba za dubokim promenama i novim načinom orijentisanja globalne ekonomije. Rekao je da Crkva nije uvek bila na ispravnoj strani u ovim pitanjima, ali je i podsetio da je za to tražila oprost kao i da se nada izlečenju i pronalaženju novih načina brige za naš „zajednički dom“.

U raspravi o brizi pri svršetku ljudskog života, potrebno je tražiti istinu i ne iskrivljavati informacije – naglasio je kardinal Turkson. Takođe je potrebno prepoznati dostojanstvo svakog života. Prema njegovim rečima, gde se mudrost sukobljava s percipiranom autonomijom pojedinca, ta dva koncepta treba sintetizovati, ne odbacujući ni jedan u potpunosti. Rekao je da tehnokratska paradigma, u kojoj ljudi izražavaju odbojnost prema drugim oblicima života, rezultira pogrešnim mišljenjem da čovek ima moć i pravo odlučivati o vrednosti života.

Naša vrednost potiče od onoga što jesmo, a ne od onoga što možemo činiti – naglasio je kardinal, dodajući kako je potrebno doneti odluke koje će braniti ranjive i nezaštićene. Bilo šta osim palijativne brige poriče punoću bogatstva poslednjeg stadijuma života – rekao je, pozivajući zagovaratelje eutanazije da „poštuju punoću i dostojanstvo svakog života“. Takođe je naglasio da katoličke zdravstvene radnike i ustanove ne treba siliti da protiv savesti izdaju vlastiti poziv.

Zaključio je da bi istinski napredak bio složiti se kako je zemlja naša zajednička baština i da njeni plodovi treba da budu na korist čitavom čovečanstvu, u svakom stadijumu života. (kta/kmc)