Koja je svrha papinske diplomatije? Misli jednog nadbiskupa
Osvrt novozaređenog nadbiskupa i vatikanskog diplomate Peter Wellsa, u razgovoru za Catholic News Agency
Koji je krajnji cilj papinske diplomatije? Šta znači biti papinski diplomat? U konačnici se radi o jednome: Isusu Krist. To je to“ – tako je nadbiskup Peter Wells, novi apostolski nunciji u Južnoj Africi, Bocvani, Lesotu i Namibiji, opisao svoje shvaćanje diplomatske službe pri Svetoj Stolici.
U razgovoru za Catholic News Agency, mons. Wells je istaknuo da kao poslanik Svete Stolice uvek treba tražiti učinkovite načine da pokaže kako se nalazi u određenoj državi ne bi li „brige, nadanja i patnje mesnog stanovništva prenio Kristovu namesniku“. Apostolski nunciji se razlikuju od svetovnih diplomata zato što – kako je rekao – ne predstavljaju političke, gospodarske ili diplomatske nazore svoje vlade, nego su tamo kako bi slušali potrebe naroda. Donose glas biskupa Papi, a i Papin glas biskupima.
Rekao je kako mu je odbojno kad ljudi o sveštenicima koji rade u Vatikanu, poput onih u diplomaciji, govore kao da su birokrati ili upravitelji. „Nismo. Mi smo sveštenici. Mi smo prije svega služitelji“ – kazao je mons. Wells. Jedna od stvari koje je kolegama u Državnome tajništvu uvek naglašavao jest da „onog trenutka kad se počneš osećati kao birokrat trebaš izaći. Trebaš se vratiti na župu“.
Za biskupa ga je zaredio papa Franjo 19. marta. Rekao je da je to za njega bio „izvanredan trenutak“, „ispunjen milošću i zahvalnošću, velikom poniznošću, osećajem divljenja, ali i pravom smirenošću“. Otkako radi u Vatikanskoj diplomaciji, od 2002. godine, služio je pod sv. Ivanom Pavlom II., Benediktom XVI. i sada Franjom.
Kod Ivana Pavla II. ga je zadivilo koliko je bio aktivan u okvirima ograničenja teškog zdravstvenog stanja. Za Benedikta XVI., s kojim je često putovao, rekao je da je „neverovatno ponizna osoba“. Nije bio bojažljiv, nego ponizan i izvanredno pun poštovanja. I zbog tog poštovanja, možda zato što je bio profesor, hteo je dati drugim osobama da izraze svoje ideje, svoja gledišta, a onda bi on nešto rekao – prisetio se nadbiskup.
Papa Franjo je, s druge strane „od prvoga dana bio vrtlog“ – dodao je u šali. Kazao je da su njegove tri dosadašnje godine pontifikata bile vrlo oživljujuće i divno vreme – osobito s obzirom na njegovu sposobnost da neposredno dodirne srca svih ljudi.
Osvrnuvši se na diplomatski doprinos Papa pod kojima je služio, napomenuo je da je Ivan Pavao II. bio „izvanredan“, doprinijevši eliminiranju komunizma u Europi. Jedan od najvažnijih doprinosa Pape emeritusa je pak njegovo naglašavanje važnosti odnosa između vere i razuma te toga da verske zajednice trebaju imati glas u javnosti. Istaknuo je također Franjin doprinos u normalizaciji odnosa SAD-a i Kube te njegovo skretanju pažnje na globalnu selilačku krizu. (kta/rv/kmc)
