Molitveni ispraćaj Episkopa jegarskog Jeronima

Prenosimo izveštaj sa sajta Srpske pravoslavne crkve o ispraćaju pokojnog Episkopa jegarskog Jeronima. Na ispraćaju su učestvovali i apostolski nuncije u Srbiji mons. Lučano Surijani i beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar.

Svetoarhangelski manastir u Kovilju je 29. novembra tekuće godine bio mesto sabranja episkopstva, sveštenstva i monaštva, ne samo Srpske Pravoslavne Crkve već i drugih pomesnih Pravoslavnih Crkava, rodbine, prijatelja, poštovalaca Episkopa jegarskog Jeronima, kao i vernog naroda iz svih krajeva Bačke.

Sabranje vernih bilo je tužnim povodom, ali ipak sa nadom, kako je istakao Arhiepiskop ohridski g. Jovan, jer smo sigurni i znamo da je vladika Jeronim u Carstvu Nebeskom. Svetom zaupokojena Liturgijom načalstvovao je Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski g. Jovan, uz sasluženje gospode mitropolitu eritrejskog Kirila i zagrebačko-ljubljanskog Porfirija, preosvećeni gospode Episkopa budimskog Lukijana, banatskog Nikanora, bačkog Irineja, britansko-skandinavskog Dositeja, vranjskog Pahomija, šumadijskog Jovana, bihaćko-petrovačkog Atanasija, dalmatinskog Fotija, bregalničkog Marka, kruševačkog Davida , austrijsko-švajcarskog Andreja, frankfurtskog i sve Nemačke Sergija, timočkog Ilariona, topličkog Arsenija i penzionisanog niškog Jovana. Na opelu vladici Jeronimu činodejstvovali su osim pomenutih i preosvećeni gospoda Episkopi žički Justin i valjevski Milutin.

Pred oltarom Svetoarhangelskog manastira, na život, delo i ljubav koju je vladika Jeronim pokazivao prema svima i svakom, podsetio je u liturgijskoj besedi arhiepiskop Jovan: – Mi smo se sabrali danas ovde da vladiku Jeronima ispratimo na put Vaskrsenja. Smrt je potpuno neprirodna, ne samo zato što vladika mlad ide ka Gospodu, već zato što se smrt pokazuje kao naš poslednji neprijatelj, kazao je Blaženjejši Arhiepiskop, ocenjujući da episkop Jeronim od nas odlazi prerano, ali da je takva volja Božja. Niko se sa tim ne može pomiriti, pogotovo ne oni koji su ga poznavali. Međutim, mi sa verom i nadom primamo volju Božju da je najbolja i to nam daje nadu, naglasio je Arhiepiskop, koji je podsetio i da je vladika Jeronim mnogo truda i žrtvovanja ulagao u svoje obrazovanje, da je želeo mnogo da nauči, pružajući veliki doprinos crkvi Hristovoj i vernom narodu, pokazavši na taj način kako se živi i šta znači davati blagodat.

Posle opela reči nade i ohrabrenja uputio je Mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. Porfirije. – Biološka Smrt nije strašna po sebi kao razdvajanje duše od tela, nego je ona strašna zbog toga što odvaja i razdvaja ljude koje se vole, kad ljudi koji su spojeni ljubavlju raziđu se na neko vreme sa nestrpljenjem iščekuju kada će se ponovo susresti. A evo, ti odlaziš od nas u naručje Božje i susrešćemo se tek onda kada Gospod nas pozove. Zbog toga smo tužni, ali isto tako tužni smo što odlaziš pre nas i što te do tada nećemo videti, ali smo radosni što znamo da si ti radostan danas. Odjedan put tebi postaje jasnije nego nama da su sve trice i kučine, razne naše razmirice, nesporazumi, sitne ambicije, ponekad i teške reči, da su sve to trice i kučine, i da je jedno jedino važno, a to je Gospod naš, pred kojim ti danas stojiš i za kojim si čeznuo, rekao je mitropolit Porfirije (audio Radio Beseda).

Duhovni otac, arhipastir i učitelj, Episkop bački g. Irinej je zahvalio svima koji su se okupili u Kovilju, kako bi u nezalaznu radost Carstva Nebeskog ispratili vladiku Jeronima. Vladika Irinej je rekao: – recimo duhovnim i dubokim, bogoslovskim, kojima nam se obratio Njegovo Blaženstvo Arhiepiskop ohridski ne treba ništa dodavati, niti se može oduzimati. Vladika Porfirije kao član ove duhovne zajednice i kao sabrat blažene uspomene vladike Jeronima koji ovde pred nama leži a pred Gospodom stoji, takođe je ponovio osnovne, suštinske istine naše vere sa kojima ispraćamo sa ovoga sveta jedni druge, a i sa kojima ćemo sami biti ispraćeni. Meni preostaje samo da izrazim svoju zahvalnost, najpre Gospodu jedinome čovekoljupcu, za sve pa i za to što te je prizvao k sebi. Po našoj logici, kako je već rečeno, rano, prerano, ali po Božjoj logici, nama za sada nejasnoj, možda će jednog dana u Njegovom Carstvu biti jasnije, razgovetnije, u pravi čas. On zna zašto. Hvala i tebi za sve poverenje koje si prema meni ubogom ukazivao. Ja sam se trudio koliko mogu da ti pomognem na tvom duhovnom putu. Da li i koliko sam u tome uspeo ne mogu znati. To će jedino Gospod reći u onaj dan, poslednji dan. Hvala bratu i saslužitelj mom, episkopu Jeronimu koji mi je mnogo pomagao u pastirskoj službi i pružao neizmernu podršku (audio Radio Beseda).

Sahrani su prisustvovali direktor Uprave za saradnju s Crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojević, Njegova Ekselencija Lučijano Surijani, apostolski nuncije u Srbiji, Njegova Preuzvišenost Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar, fra Leopold Rohmes, Reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije Sead Nasufović, Muftija vojvođanski Muhamed Zilkić, kao i mnogi drugi predstavnici verskog, kulturnog i javnog života.

Posle opela i ophoda oko hrama Svetog arhangela Mihaila, telo episkopa Jeronima sa ljubavlju i poštovanjem pogrebeno je na manastirskom groblju.

Večan ti spomen, dostojni blaženstva nezaboravni vladiko Jeronimove!

(spc/kmc)