Mostarsko-duvanjski biskup Palić predvodio misno slavlje u crkvi sv. Antuna u Beogradu
Svečano euharistijsko slavlje na petnaestu nedelju kroz godinu, 16. jula u crkvi sv. Antuna Padovanskog u Beogradu predvodio je mostarsko-duvanjski biskup i trajni apostolski upravitelj trebinjsko-mrkanski mons. Petar Palić uz koncelebraciju fra Ilije Alandžaka domaćeg župnika i gvardijana samostana i fra Benedikta Vujice, ekonoma i vikara samostana sv. Antuna u Beogradu.
Propovednik je ovom prilikom istakao značaj slušanja Božije Reči. U uvodnom delu propovedi mons. Palić govorio je nešto više o značenju same reči kao tvorevine. “Mi ljudi najviše i rekao bih najcelokupnije saopštavamo sebe upravo u reči. Zanimljivo je da i Bog sve saopštava takođe u reči. Početak Svetog Pisma, Knjiga Postanka koja govori o stvaranju, za sve ono što je Bog stvorio – I reče Bog i bi tako. Bog govori sve do onog trenutka dok nije odlučio da On sam postane utelovljena Reč. Za Isusa Krista zato kažemo da je On večna Očeva Reč koju je Bog jednom izgovorio u ovome svetu ali ne zato da ta Reč dođe i da se sve zaboravi nego je Isus večna Očeva Reč koja nas je spasila i otkupila od naših greha i slabosti”, rekao je propovednik istakavši koliko ustvari reč ima jačinu kako u ovozemaljskom životu među ljudima koji njenu jačinu uvek i ne razumeju pa sve do nezamislivih visina Kraljevstva Božijega gde je sve od Reči i nastalo.
Nastavivši svoje razmišljanje o jačini i značenju reči, biskup Palić je naveo primer koji je svim ljudima poznat a to je upravo roditeljstvo i podizanje deteta. Samo vaspitanje sa sobom nosi mnoštvo izgovorenih reči koje nemaju takvu ječinu u trenutku kada su izgovorene ali vremenom kako dete odrasta tako se priseća svih onih saveta i stvari koje u prvi mah nije razumelo ili nije htelo da posluša. Jačina reči dolazi sa vremenom i zato reč ne treba da bude podcenjena i da se uzima zdravo za gotovo već sa određenom jačinom koju ona u sebi nosi.
Kao drugu celinu svoje propovedi biskup Palić je govorio o slušanju Božije Reči koristeći kao primer evanđelje (Mt 13,1-23) koje petnaesta nedelja pred vernike stavlja a to je upravo priča o semenima koje padaju na različitu vrstu tla i samim tim donose različite plododove ili pak ne donose. Seme predstavlja Reč a tlo predstavlja srca vernika. “Nismo svi plodno tlo, i ne uzimamo svi ovu reč. Nama često ova Isusova reč služi da je čujemo u Crkvi a posle ovih vrata živimo život po starom. Mi koji smo čuli Isusa učinimo bar deo svog srca tim plodnim tlom da ova Božija Reč koju smo čuli I koju slušamo na nedeljnim euharistijskim okupljanjima padne na dobro tlo i da onda i mi donesemo rod”, zaključio je propovednik.
Na kraju misnog slavlja fra Ilija zahvalio se mons. Paliću na raspoloženosti i zajedništvu za stolom Euharistije kao i na nadahnutim rečima u propovedi.
Marija Antonela Kanelić
