Nadbiskup Nemet predvodio misno slavlje na prvu nedelju došašća u župi svetog Petra u Beogradu
Beogradski nadbiskup i metropolit mons. dr. Ladislav Nemet SVD, predvodio je misno slavlje na prvu nedelju došašća, 3. decembra u crkvi svetog Petra u Beogradu, a koncelebrirali su p. Marijan Steiner, superior Rezidencije isusovaca u Beogradu i p. Smiljan Milićević, župnik župe svetog Petra. Ovom prilikom nadbiskup Nemet nastavio je svoj pastoralni pohod župa Beogradske nadbiskupije.
Na početku misnog slavlja župnik p. Smiljan uputio je pozdrave beogradskom nadbiskupu. A kao znak dobrodošlice u ovu župu, vernici su nadbiskupu predali cveće.
Nadbiskup Nemet se potom zahvalio na gostoprimstvu i srdačnoj dobrodošlici kako župnika tako i samih vernika.
Nadbiskup Nemet je u prigodnoj propovedi prevashodno istakao jednu reč – „ bdijte“ rekavši da „u svetlu te kratke reči, zapovesti Isusove, možemo da razumemo šta nam današnja čitanja, današnja Reč Božija poručuje, Reč koja ostaje zauvek“. Osvrnuvši se i na dva čitanja koja ova nedelja došašća stavlja na razmatranje vernicima, propovednik se dotakao i poruke prvog čitanja iz Knjige proroka Izaije koji Gospodina naziva Ocem. „Zamislite koje ispovedanje vere i koja dubina čoveka koji je to napisao, koji je Boga doživeo kao vlastitog Oca. U Starom Zavetu , retko se spominje Bog kao Otac, mnogo češće se spominje kao Gospodar, Kralj, Sudac“, rekao je nadbiskup Nemet te istakao da lični odnos sa Bogom, kao Ocem je ono što ovo vreme došašća, iščekivanja radosne vesti spasenja, čini posebnim, a svaki čovek u dubini svoga bića treba da izgradi sasvim novi odnos sa Bogom kao Ocem, u čije ruke će prepustiti celoga sebe.
„Kada čovek želi da sam gradi sve i zameni Boga ili ga sasvim zaboravi,onda čovek postaje opasnost za samoga sebe. Nema goreg nego kada čovek bez obzira na Boga želi sve sam da radi“, rekao je nadbiskup podsećajući sve prisutne vernike na trenutnu situaciju u svetu i ratove koji i dalje uništavaju ljudsko dostojanstvo i bratsku ljubav i zajedništvo i koji stvaraju mržnju i žeđ za preuzimanjem moći i kontrole.
Crkva – kao kuća vernika, sledeća je misao vodilja o kojoj je nadbiskup Nemet razmišljao u svojoj propovedi. „Isus je Gospodar koji ide na put i ostavlja kuću svojim ukućanima. Ti ukućani su različiti. Koja je to kuća? To je naša Crkva. Isus je Gospodar te kuće i On je ostavio nama svoju kuću koju je stvorio na temeljima apostola, i dao nam mogućnost da živimo u toj kući. Mi možemo da vodimo Crkvu ovako ili onako, dobro ili loše i to se ne odnosi samo na biskupe već na svakog ko je kršten, na sve osobe“, istakao je nadbiskup osvrćući se na Sinodu kojoj je prisustvovao u Rimu.
Nadbiskup Nemet je zaključio propoved porukom: „dragi u Kristu, svi imamo nešto da učinimo, svi možemo nešto da učinimo, pokušajmo u ovo vreme došašća više pažnje posvetiti našim bližnjima slušajući ih i ići im u susret. I da na taj način stvorimo naš život lepšim, bogatijim Bogu bližim.“
Na kraju misnog slavlja, pozdrav i zahvalu za zajedništvo na prvu nedelju došašća, nadbiskupu je uputio i superior p. Steiner.
Vera Pešić
