Nadbiskup Nemet predvodio svečano euharistijsko slavlje na Nedelju Božje Reči u beogradskoj katedrali
Nedelja Božje Reči proslavljena je u nedelju 21. januara 2024. godine u beogradskoj katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije. Svečano misno slavlje predvodio je beogradski nadbiskup i metropolit mons. dr Ladislav Nemet SVD uz koncelebraciju rektora Marijanuma i katedralnog župnika vlč. Mihaela Sokola.
„Danas slavimo jedan poseban dan. Dan koji je posvećen posebno Božjoj Reči ili Bibliji. Reči koju za vreme svake mise slušamo“, rekao je nadbiskup Nemet na početku svoje propovedi.
„Možemo se pitati zašto ovaj novi spomendan, ili blagdan, svetkovina, zašto papa Franjo misli da je važnije da svakako obratimo pažnju još više na Božju Reč. Moramo pogledati malo istorijski unazad kako se to razvilo, zašto je to toliko važno. Znamo da je u srednjem veku, to znači od 1540 do 156, održan Tridentski koncil. I to je bio taj koncil, susret svih biskupa, kršćanskog sveta onoga vremena koji je odlučio da Katolička Crkva ima karakter Euharistijske Crkve. Euharistija je stavljena u sredinu. I to je dovelo do toga da je čak bilo zabranjeno laicima da bez prisustva sveštenika, čitaju Sveto pismo. Nije bilo velike opasnosti od čitanja jer onda većina poznate zemlje nije znala da čita, i kao reakcija Katoličke crkve bila je da se Sveto pismo kao takvo prepustilo protestantima. Martin Luter, kada je krenuo da propoveda svoju novu konfesiju, ona je naglasak stavljala na Božju Reč. Protestanti i danas govore da je dovoljno čitati Sveto pismo i ono će nas dovesti do Boga. Jako puno istine ima u tim rečima ali kada je Katolička crkva, barem vodstvo Katoličke crkve shvatilo – Drugi vatikanski sabor donosi odluku da je Sveto pismo, Reč Božja itekako važno za sve katolike, za sve kršćane. Mislim da je to bila i jedna ideja koja je vodila papu Franju, jer on uvek kaže da radi u duhu Drugog vatikanskog koncila“, nadbiskup se ovom prilikom osvrnuo i na istoriju nastanka same Nedelje Božje Reči koju je papa Franjo ustanovio 2019. godine a kojim Sveti Otac obavezuje da Treća nedjelja kroz godinu bude posvećena slavljenju, razmišljanju i širenju Božje Reči, kako stoji i u apostolskom pismu u obliku motu propria koje obavezuje Crkvu na ovu proslavu u znaku molitve za jedinstvo kršćana s obzirom da se u molitvenoj osmini za jedinstvo i nalazi.
Pričajući o svom iskustvu misionarenja, nadbiskup Nemet naglasio je da je izvan Evrope, Reč Božja mnogo važnija nego Euharistija. „Reč Božiju čitaju skoro svi dok na svetoj misi ne mogu biti baš svi. Malo je sveštenika, malo je zajednica koje bi mogle ispuniti sve ono što mi ovde imamo, da imaju izgrađenu Crkvu, da imaju stalnog sveštenika. Ali uprkos tome, to je bila jedna živa zajednica zahvaljujući baš Svetom pismu. To je ta ogromna snaga Božje Reči koja zna promeniti život čoveka, zna dati smisao životu čak i u najtežim slučajevima a isto tako zna biti i najveći izvor radosti u dobrim trenucima“, propovednik je izneo svoje svedočanstvo kao misionara.
Zaključivši propoved rečima „ Bog nama šalje svoju reč da mi tu reč čitamo i shvatimo; jer nije smisao da nas Bog uništi već obratno, da nam da bogastvo života i da nas kroz život vodi. Zato je tu Reč Božja. Božja Reč je tu, ona je živa i ona radi u nama kao pojedincima ali isto tako i u našim zajednicama.“
Vlč. Mihael se na koncu misnoga slavlja zahvalio beogradskom nadbiskupu na zajedništvu i ujedno podsetio sve prisutne vernike da se Crkva nalazi u molitvenoj osmini za jedinstvo kršćana.
Marija Antonela Kanelić
