Nadbiskup Nemet predvodio Vazmeno bdjenje u beogradskoj katedrali
Beogradski nadbiskup i metropolit mons. dr. Ladislav Nemet predvodio je obrede Vazmenog bdjenja u svetoj noći Velike subote, 30. marta, u beogradskoj katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije u zajedništvu sa apostolskim nuncijem u Republici Srbiji nadbiskupom mons. Santom Roccom Gangemijem, savetnikom Nuncijature mons. Simonom Bolivarom Sanchezom Carrionom i katedralnim župnikom i rektorom Marijanuma vlč. Mihaelom Sokolom.
Vazmeno bdjenje započelo je Službom svetla, u kojoj je nadbiskup nakon blagoslova ognja zapalio Uskrsnu sveću, svetlo Kristovo. Uskrsna sveća je zatim u procesiji uneta u katedralu, u potpuni mrak, simbolični prikaz Isusove pobede nad smrću, kojom je uneo večno svetlo u ljudski život. Nakon tri radosna poklika Svetlo Kristovo! – Bogu hvala!, iz potpunog mraka noći, vernici su sa upaljenim svećama ušli u svetlo novoga jutra, Isusovog uskrsnuća. Usledio je svečani hvalospev uskrsnoj sveći – Exultet, koji je otpevao bogoslov beogradske nadbiskupije Marko Koprčina, nakon čega je usledila Služba reči.
Nadbiskup Nemet svoju propoved započeo je citiranjem reči svetog pape Ivana XXIII, koje je izrekao na otvaranju Drugog vatikanskog sabora ”Neki u sadašnjim okolnostima ljudskog društva vide samo propast i pustoš, govore da se naše vreme, u poređenju s prošlim, sve više pogoršava i da se ljudi zato tako vladaju – kao da iz istorije, koja je učiteljica života, nemaju šta da nauče i kao da su u vreme prethodnih sabora hrišćansko učenje, moralnost i prava sloboda Crkve u svemu samo cvetali i napredovali. Nama se, međutim, čini da nikako ne smemo da se složimo s tim prorocima nesreće, koji uvek zlokobno proriču kao da preti propast sveta.”
Ovaj sveti papa koji je inače još kao nadbiskup, nuncije u Sofiji, pre Drugog svetskog rata, više puta pohodio Beograd, boravio je u prostorijama nedaleko od katedrale koje mi danas nazivamo kompleksom Marijanum. Sam Pastoralni centar koji je oformljen u Beogradskoj nadbiskupiji, nosi ime upravo po svetom Ivanu XXIII, papi Ivanu Dobrome kako su ga ljudi nazivali, a u dvorištu katedralne crkve nalazi se i njegov kip.
Osvrnuvši se na trenutne aktuelne situacije u svetu nadbiskup je istakao da su reči pape i danas itekako relevantne “kada je Papa izrekao ove reči, hladni rat je bio u svom najgorem izdanju, situacija je i danas slična: čak i ako ne možemo da govorimo o hladnom ratu kakav je bio šezdesetih godina prošlog veka, na Zemlji i dalje besne mnogi ratovi.” Podsetivši sve prisutne vernike na krvave sukobe koji idalje besne u svetu, nadbiskup je razmišljao i o ulozi katolika u svemu tome, tačnije “ šta bi u takvoj situaciji Katolička Crkva, šta bismo mi katolici mogli da učinimo?”
Govorivši nadalje o dubini vere koja čoveku daje snagu da istraje na životnom putu i koja utiče na to da uprkos ovakvim događajima, čovek, stvoren na sliku i priliku Božiju ostane dosledan svom kršćanskom pozivu i ne sledi primer zlom zahvaćenih misli i umova, nadbiskup kao osnovni i najvažniji zadatak svakog kršćanina u borbi protiv ovih pošasti ističe“ naveštavanje radosne vesti o uskrsu; zato što je uskrs promenilo budućnost svekolikog stvorenog sveta, a u njemu i čoveka. Nije ljudska slabost ta koji ima poslednju reč, nisu to ni greh ni prevara, nego Božji večni život.”
“Mi živimo u istorijskom razdoblju koje stoji pod znakom večnog uskrsa. Isusovo uskrs je događaj koji svojom snagom ne prestaje da zrači i na nas i na naše društvo. Ono nas podstiče da se borimo protiv nasilja u našem društvu, protiv korupcije i onih društvenih prilika koje naše najbolje, školovane ljude masovno teraju da napuste Srbiju. Ako tako nastavimo, Srbija će za 30 godina biti jadna, siromašna i po stanovništvu upola manja zemlja nego danas. I onda će kod nas sigurno pobediti smrt, a ne Uskrs”, istakao je.
Zaključivši svoju propoved čestitkama upućenim vernicima koji Uskrs slave po gregorijanskom kalendaru ali i onima koji će Uskrs slaviti nešto kasnije po julijanskom kalendaru, poručivši “svim katolicima i nekatolicima, svim ljudima koji traže dobro, pa tako i sebi, želim da uskrsli Hrist ojača u nama svaku inicijativu koja naš život čini lepšim i boljim i tako nas približava večnom životu uskrslog Učitelja.”
Nakon propovedi usledila je Krsna služba, treći deo Vazmenog bdijenja, tokom kojeg je nadbiskup Nemet blagoslovio vodu te su obnovljena krsna obećanja.
Na kraju Vazmenog bdijenja, nadbiskup je pozdravio sve prisutne predstavnike Srpske Pravoslavne Crkve, među kojima, vikarnog vladiku Petar, koji je došao u ime Njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija kao i predstavnike državnih organa vlasti, ministarku pravde Maju Popović, koja je došla u ime Predsednika Republike Srbije, direktora Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Vladimira Roganovića i Gavrila Grbana. Nadbiskup se ovom prilikom zahvalio i RTS-u koji je prenosio slavlje.
Marija Antonela Kanelić
