Nadbiskup slavio Misu na svetkovinu Uskrsnuća Gospodnjega
Na svetkovinu Uskrsnuća Gospodnjega, u nedjelju, 27. marta 2016 u crkvi sv. Ćirila i Metodija, na Banovom brdu u Beogradu. Euharistijsko slavlje predvodio je nadbiskup i metropolit Stanislav Hočevar uz koncelebraciju župnika ove župe p. Alojzom Letonjom, p. Petrom Taševom, sudcik vikarom don Jovanom Vejinom i vojnim kapelanom vlč. Goranom Avramovom. Misu su direkno prenosili Radio Televizija Srbije, uz komentatora don Aleksandra Kovačevića, kancelara beogradske Nadbiskupije.
Nadbiskup je pozdravio sve prisutne, a posebno predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve vikarnog episkopa gospodina Arsenija, te predsvatnike republičke vlasti, predstavnike Vojske Srbije i svim državnim institucijama, delatnicima kulturnog i državnog života kao i svim nosiocima javne komunikacije i svim gledaocima. Naglasivši da svi želimo Snagu Uskrslog Gospodina, koji nam može preobraziti srca, naše odnose, naše crkvene i društvene zajednice. Tim rečima je nadbiskup sve prisutne uveo u liturgijsko slavlje. Tokom mise pevao je župni hor sv. Ćirila i Metoda, pod ravnanjem gđa. Silve Florjančić a za orguljama je ravnao p. Jurij Devetak.
Nadbiskupovu propoved prenosimo u celosti:
____________________________________________
Prvoga dana,
rano ujutro!
Braćo i sestre!
„Prvoga dana, rano ujutro“! Tako zapisa najmlađi među apostolima-ANIMA CANDIDA- sv. Jovan, Apostol i Jevanđelista!
Ovo je poruka za sva vremena-mnogo važnija, nego i možemo mi zamisliti!
Hrišćanstvo je izabralo- i po volji našega zemljaka Konstantina Velikoga, Nišlije-prvi dan u sedmici, nedelju, kao polazište svega; kao dan nadahnuća, svega zajedništva, dan Duha Svetoga i nade u apsolutnu budućnost. Hristovi vernici-obogaćeni iskustvom Utelovljenja Božjega Sina, Njegovom mukom i Njegovim Uskrsnućem-otkrivaju da je Hrist zaista početnik svih vremena, svake povesti, početak svega stvorenoga i početak svega što je zaista NOVO-Neprolazno. Zato umesto sedmoga dana-subote, odabran je prvi dan sedmice-tj.nedelja, kao dan odnosa, dan preobrazbe, dan slavljenja, dan nadanja.
Hrišćanstvo posveti, dakle, neuporedivoj snazi Uskrsa prvi dan sedmice! Taj dan više ne imenuje po poganskom načinu kao danom Sunca, već po OSOBI: po Gospodinu svega stvorenoga i obnovljenoga. Nedelje se od tada zove DAN GOSPODNJI-DOMINICUM, IME KOJE OZNAČAVA i Uskrsnuće Gospodinje i Euharistiju. Bez dana Gospodnjeg i dara Gospodnjeg-Euharistije, mi ne možemo živeti. Mučenici prvih stoleća su radije prihvatili telesnu smrt nego da su ostali samo telesno živi, a bez Gospodina; bez slavljenja Euharistije.
Tako je dan Gospodnjeg Uskrsnuća počeo stvarati novu povest, novu kulturu i novu civilizaciju. Taj dan Uskrsnuća počeo je potvrđivati nove svedoke, nove apostole, nove mučenike, nove zajednice i nove ustanove. Kao što su učinile žene-Isusove učenice u nedeljnom jutru i kao što su učinili apostoli, tako su i od sada vernici svih vremena ramo ujutro krenuli na put. Na put prema grobu, od kojega je bio kamen odvaljen. Onaj, naime koga smo mi hteli proglasiti mrtvoga, svojom je smrću smrt pobedio. Hristovo Uskrsnuće tako postaje događaj svih događaja, primat među svim primatima, a trčanje vernika prema grobu preobražava svaku povest. Toliko više jer je Hrist Gospodin-Uskrsnuli-osmoga dana dolazio među svoje učenike i stao u sredinu da bi time pokazao da je centar istorije. I ne samo to: apostoli su shvatili, da se Snaga Uskrsnuća nastavlja u Euharistiji i oko Euharistije. Tako Euharistija rađa zajednicu Crkve i Crkva kao zajednica Isusovih karizma, stvara Euharistija. Isus je potvrdio apostolski zbor nedeljom, time da je na isti dan-dan Pedesetnice-poslao svoga Svetoga Duha. U moći istoga Duha, sv. Evanđelist Jovan na Dan Uskrsnuća, na dan nedelje, prelazi u ekstazu i piše povest budućnosti, to jest prorokuje: piše knjigu Otkrivenja, što je i do danas neprevaziđena filozofija istorije Nije dakle ništa neobično da prva hrišćanska zajednica izabire nedelju kao put zajedništva, napredovanja, svedočenja i nade! Time, jasno osigurava, da snaga Uskrsnuća, neprestano deluje među svim Isusovim učenicima! Čujmo šta u Delima Apostolskim neobično tvrdi, Glava Apostolskog Zbora, sv. Petar: „Mi smo svedoci svega što Isus učini u zemlji judejskoj i Jerusalimu….i dade nam da se očituje-ne svemu narodu, nego svedocima od Boga predodređenim-nama, koji smo s njime zajedno jeli i pili“.
Onima dakle, braćo i sestre, koji se redovito-svake nedelje-na dan Uskrsnuća hrane Njegovim Telom i krvlju, Gospodin daje posebnu snagu. Ne samo snagu života, već i snagu svedočenja i snagu propovedanja svim narodima. Ako se Njegovom Presvetim Telom i Krvlju ne hranimo svakoga dana Gospodnjega, gubimo snagu svedočenja i snagu propovedanja. Zar nije upravo ova činjenica pojašnjenje, zašto toliki hrišćani više ne svedoče i više ne propovedaju. Zaboravili su na Uskrsnuće, zaboravili su na Euharistiju, pa stoga više ne otkrivaju lepotu crkvenog zajedništva i ne poznaju više Duha Božjega.
Ko ne priznaje dan Uskrsnuća i dostojno ga ne slavi, oko sebe promoviše zaborav, letargiju, destruktivnost i beznađe….
Zato, danas, sa svom poniznošću Hristovog učenika i apostola pozivam sve: sebe i Vas braćo i sestre, sve vernike i sve ljude dobre volje, sve porodice i sve edukativne ustanove: nemojmo oduzimati ljudima dan Gospodnji! Ponajviše ga ne uzimajmo mladima, koji najviše trebaju snage mudrosti! Pravi duh Eurospske kulture je upravo u tome: Dan Gospodnji, Dan Uskrsnuća, brižljivo čuvajmo za verska slavlja, molitvu i porodicu! Duh hrišćanske civilizacije poziva sve, da se nedeljom bavimo duhovnom edukacijom a ne materijalnim delom. Nijedna pedagoška institucija, kako kolektivno tako i pojedinačno ne bi smela svojim redovitim programom mladima oduzimati mogućnost za duhovnim napredkom! Duhovni napredak je prioritet i odlazak na mesto i događaj Hristova Uskrsnuća je primat svakog primata!
Ne možemo se zvati imenom Isusa Hrista a ne slaviti dan Isusa Hrista. Ne možemo se nazivati hrišćani-pomazanici Gospodnji, ako svake nedelje ne pijemo iz Tajne-Zdenca Hristovog
Samo onaj, koji redovito odlazi na mesto Uskrsnuća, iskustveno otkriva, da je kamen otkotrljan: da smrt, zlo, laž, mržnja nema više poslednju reč. Poslednja reč je iskustvo Onoga koji je PRVI i koji je podneo smrt: Isus Hrist-naš ŽIVOT. Samo Život je jači od svih atentatora!
Današnje slavlje Uskrsa nam govori, da samo Uskrs postavlja čoveka na pravo mesto i da samo slavlje Uskrsa u liturgiji omogućuje ljudskom biću kretanje u pravom smeru, ka pravom cilju-ka večnom cilju!
Neka bude dakle sretan i blagoslovljen Uskrs! On je zaista uskrsnuo; uskrsnut će mo i mi! Amen! Aleluja!
(KMC)
