Naučni skup o Francu Grivcu i Francu Perku u Ljubljani

Simpozijum koji je obeležio jubilarne datume dva velika imena, desetogodišnjicu smrti beogradskog nadbiskupa profesora dr Franca Perka i 140 godina od rođenja profesora dr Franca Grivca bio je otvoren 20. februara 2018. godine na Teološkom fakultetu u Ljubljani. Poštovanje prema profesorima koji su ostavili za sobom duh svojih vremena do danas, potvrdio se u svečanoj sali u kojoj su, pored sada aktivnih profesora, bili profesori u penziji, studenti Teološkog fakulteta i posetioci koji su tokom života podeleli barem trenutak ili deo vremena sa ova dva velika uma, dva velika čoveka. Zainteresovani studenti i raspoloženi stariji posetioci videlo se, došli su da čuju još koju novu reč o Grivcu i Perku a njihovo dobro raspoloženje napravilo je i pozitivnu atmosferu.

Simpozijum je otvorio dekan profesor dr Robert Petkovšek pozdravivši sve prisutne koji su do početka simpozijuma popunili salu na fakultetu. Izlaganja su počela prvo o profesoru Francu Grivcu koji je bio profesor i beogradskom nadbiskupu profesoru dr Francu Perku. Predavanja o profesoru Grivcu su bila u duhu teološkog pristupa njegovom životu i radu i vrlo zanimljivim izlaganjima o teološkim i eklisiološkom proučavanju slovenske pismenosti. Ono što se moglo čuti jeste viđenje međureligijskih odnosa koji su bili aktuelni u duhu Prvog vatikanskog, ali pre Drugog vatikanskog sabora i novog pristupa ekumenskim odnosima.

Nakon kratke pauze svi smo se vratili u salu jer je počeo drugi deo ovog skupa, posvećen beogradskom nadbiskupu i metropolitu profesoru Francu Perku. Izlaganja su dala jednu raskošnu sliku njegovog života, počev od studiranja, profesorskog rada na Teološkom fakultetu u Ljubljani, o njegovim objavljenim radovima do nadbiskupske i metropolitske pozicije u Srbiji. Govorio je o njegovim pisanim radovima teolog Marko Mohor Stegnar i svi smo mogli lepo i jasno sagledati koliko je bio potreban i obiman njegov rad i kako se menjalo sa promenom obaveza.

Zadovoljstvo je bilo čuti jedno iskreno, emotivno i respektivno izlaganje nadbiskupa monsinjora Stanislava Hočevara, reklo bi se iz srca koji je govorio o nadbiskupu i metropolitu Perku, o njegovom doprinosu katoličkoj verskoj zajednici u Srbiji u vremenima, najtežim koje nam je doneo XX vek. ”Bio je izuzetno darovit i psihološko intuitivan. Teološki i intelektualno se bogatio od velikih profesora kao što je to bio i profesor dr Franc Grivec, na neki način se kalio u vojsci Jugoslavije. Bio je čovek teoloških pogleda i kao član Međunarodne teološke komisije, odgovorno i iskreno se posvetio teologiji dijaloga i teologiji ekumenizma.”

Doktor Rafko Valenčič nadbiskupov prijatelj je svojim izlaganjem prošao kroz studije i sve važne momente mladog Perka. ”Perko je bio vrlo raznovrstan u mnogim teološkim učenjima. Ponekad je morao pored svojih predmeta zbog manjka stručnih predavača držati predavanja filozofskih predmeta i istoriju crkve.” Ekumensko delovanje Perka je bila tema profesora Vinka Škafarja. On nam je dao celovitu i zanimljivu sliku od prvih godina Perkove aktivnosti, od ‘960-ih godina pa sve do smrti i naglasio, ”kada je postao član ekumenske komisije u Jugoslaviji, to je bio početak povezivanja Teološkog fakulteta u Ljubljani sa Bogoslovskim fakultetom u Beogradu. Postavši nadbiskup, prisustvao je prve godine na proslavi Svetog Save i tom prilikom patrijarh German mu je uručio diplomu. Voleo je da putuje u Rusiju, voleo je rusku teologiju i rusku muziku. Tri puta je ekumenski putovao. Prva dva puta kao profesor, treći kao beogradski nadbiskup.”

Prihvatila sam poziv i predlog da predstavim nadbiskupa Perka kroz štampane medije, od njegovog naimenovanja za beogradskog nadbiskupa do poslednjeg intervjua koji je dao. Bilo mi je neizmerno zadovoljstvo čitati i pripremati se za ovaj skup. Upoznati nadbiskupa iz perspektive medija, znači mnogo toga naučiti. Nadbiskup Perko je bio vrlo intrigantna ličnost u srpskim medijima, počev od njegovog dolaska u Beograd, a naročito tokom devedesetih godina XX veka, koje su bile možda najveće iskušenje za jednog verskog predstavnika, katolika. Ovaj kratki pregled nadbiskupovih izjava, njegovih stavova i intervjua daju dodatni ton njegovom izuzetnom duhu i snazi da izdrži udare vremena koji su ga nekako sudbinski vratili u Beograd.

Profesor Štrukelj, koji je preuzeo mesto profesora Perka nakon njegovog odlaska u Beograd je pozdravivši prisutne, pustio u eter jedan ekskluzivni audio snimak nadbiskupa Perka koji je sačuvao njegove divne misli i poruke mira i ljubavi u veri. Nakon osvrta na Perkovu profesorsku zaostavštinu profesor Štrukelj je dao jednostvanu i jaku definiciju Perkovog života, ”Nadbiskup Perko je po svom biću čovek dijaloga, čovek jednosti i hrišćanskog bratstva. Izuzetno gledanje ne samo na teologiju već i na istoriju i filozofiju. Odlikovao se sa iskrenom istinskom ljubavlju s poštovanjem prema sagovorniku, s poštenjem i dobrotom. Zauzimao se za slobodu mišljenja i slobodu veroistpovesti, za narodno pomirenje i međunarodni suživot.”

Govoreći o Perku između novog i starog pristupa eklisiologiji profesor Marjan Turnšek je Perkovu delatnost video kao ”most između starog i novog pristupa u razvijanju učenja o crkvi u smislu vizije koja se razvijala između Prvog vatikanskog i Drugog vatikanskog koncila i koja izražava krajnju strukturu enciklike Lumen gentium.” Značaj i značenje ‘mosta’ za profesora Turnšeka označava da se Perko odredio za apologetički i dogmatički metod u delanju. Kako je objasnio profesor Turnšek, ‘’obe metode, po rečima profesora Perka moraju biti prožete ekumenskim duhom.’’

Nakon svih izlagača, prisutni u svečanoj sali su se rado javljali da kažu o nadbiskupu Perku još neku zanimljivu priču, još neku njegovu duhovitu opasku u nezaboravljenim događajima iz života koji se pamte i osećalo se, kao i na početku simpozijuma dobro raspoloženje svih prisutnih na ovom nezaboravnom naučnom skupu.

Maja Kaninska, PhD Teološki fakultet Ljubljana

(kmc)