Papa: Božje ime je milosrđe, koje je veliko i beskonačno kao njegova narav
Bdenje uoči Nedjelje božanskoga milosrđa na Trgu svetoga Petra, 2. aprila 2016.
Vera koja se ne može staviti u Gospodinove rane nije vera! Vera koja ne može biti milosrdna kao što su Gospodinove rane znak milosrđa, nije vera, nego ideja, ideologija – rekao je papa Franjo na bdenju na Trgu svetoga Petra, 2. aprila 2016., uoči Nedelje božanskoga milosrđa.
Božje milosrđe stalno se povećava i Bog se nikada ne umara iskazivati nam milosrđe – kazao je Papa, ističući: Uvek se divimo kad vidimo Boga koji nam dolazi ususret sa svojom ljubavlju. Božje je ime milosrđe, koje je veliko i beskonačno kao njegova narav. Prema Svetome Ocu, milosrđe je prije svega „Božja blizina svojem narodu“, što se očituje u pomoći i zaštiti. To je roditeljska bliskost, poput oca i majke.
Koliko to nežnosti sadrži i koliko to ljubavi izražava – rekao je Papa. Nežnost: reč koja je gotovo zaboravljena, a koja je današnjem svetu – svima nama – potrebna. Bog se smilovao ljudskim slabostima jer je u sili svojega milosrđa postao jedan od nas. U Isusu možemo dodirnuti Očevo milosrđe, a istovremeno smo potaknuti sami postati sredstva milosrđa – objasnio je Sveti Otac.
Može se lako govoriti o milosrđu, međutim najzahtevnije je postati konkretni svedok. A taj put traje čitav život i ne treba na njemu zastajati. Isus nam je rekao da trebamo biti „milosrdni poput Oca“ – podsetio je papa Franjo.
Blizina i nežnost su lica Božjega milosrđa,ali su to i suosjećanje, uteha i praštanje. Milosrđe se ne može sakriti i zadržati samo za sebe; što ga se više primi, to ga se više treba pružati. Milosrđe potiče srce na ljubav, da prepozna „lice Isusa Hrista iznad svega u onima koji su udaljeni, slabi, usamljeni, zbunjeni i marginalizirani“.
Milosrđe ne miruje, nego ide tražiti izgubljenu ovcu, a kad je nađe, očituje zaraznu radost. Kako je međutim žalosno kad čujemo da se ljude izbacuje i pušta da spavaju na ulici. Je li to od Isusa? – upitao je Papa.
Naša vera je utelovljena u Bogu koji je postao telom, koji se učinio grehom, koji je bio izranjavan za nas! Ako ozbiljno želimo verovati, trebamo se približiti i dodirnuti tu ranu, pomilovati ju i pognuti glavu te dopustiti da drugi pomiluju naše rane – kazao je papa Franjo.
Nagovor je zaključio idejom koja je proizašla iz susreta s jednom karitativnom grupom: da u svakoj biskupiji zaživi jedno delo milosrđa. „Kako bi lepo bilo kad bi kao spomen – recimo to tako – spomenik ove Godine milosrđa, u svakoj biskupiji bilo jedno strukturalno delo milosrđa: bolnica, dom za stare, za napuštenu decu, škola tamo gde ih nema, dom za lečenje od ovisnosti… Bilo bi lepo da svaka biskupija promisli: što mogu ostaviti kao živi spomen, kao živo delo milosrđa, kao ranu živoga Isusa za ovu Godinu milosrđa?“ (kta/kmc)
