Papina katiheza na opštoj audijenciji u sredu, 23. marta 2016.

Apel Svetog Oca

“Kad bih mogao više trpeti za tebe, učinio bih to”

Draga braćo i sestre, dobar dan!
Naše razmišljanje o Božijem milosrđu uvodi nas danas u Vazmeno trodnevlje. Mi ćemo proživeti Veliki četvrtak, petak i subotu kao snažne trenutke koji nam omogućuju sve više ponirati u veliku tajnu naše vere: uskrsnuće našeg Gospoda Isusa Hrista. U ta tri dana sve govori o milosti, jer pokazuje dokle je Bog spreman ići u svojoj ljubavi. Slušaćemo izveštaje o poslednjim danima Isusovog života. Jevanđelist Jovan nam daje ključ za razumijevanje dubokog značenja: “budući da je ljubio svoje, one u svetu, do kraja ih je ljubio” (Iv 13, 1). Božija ljubav nema granica. Kao što je često ponavljao sveti Augustin, to je ljubav koja ide “do kraja bez kraja i konca”. Bog se zaista sav prinosi za svakog od nas i ne štedi se ni u čemu. Tajna kojoj se klanjamo u ovoj Velikoj nedelji je velika priča ljubavi koja ne poznaje prepreke. Isusova Muka traje sve do svršetka sveta, jer je to istorija saučešća s patnjom celog čovečanstva i stalna prisutnost u događajima osobnog života svakog od nas. Ukratko, Vazmeno trodnevlje je spomen jedne ljubavne drame koja nam daje sigurnost da nikada nećemo biti napušteni u iskušenjima života.
Na Veliki četvrtak Isus ustanovljuje euharistiju, anticipirajući na pashalnoj gozbi svoju žrtvu na Golgoti. Da bi učenicima pomogao shvatiti ljubav koja ga nadahnjuje, pere im noge, pružajući još jednom lični primer kako oni sami moraju činiti. Evharistija je ljubav koja postaje služenje. To je uzvišena prisutnost Hrista koji žele nahraniti svakog čoveka, posebno najslabije, kako bi ih osposobio da mu budu svedoci usred nevolja sveta. I ne samo to. Dajući nam sebe samog za hranu, Isus potvrđuje da moramo naučiti lomiti s drugim tu hranu da to postane istinsko zajedništvo života s onima u potrebi. On se daje nama i traži od nas da ostanemo u njemu i činimo isto tako.
Veliki petak je vrhunac ljubavi. Isusova smrt na krstu, koji se na krstu predaje Ocu da donese spasenje celome svetu, izražava ljubav darovanu do kraja, bez kraja. Ljubav koja želi sve zagrliti, bez izuzetka. Ljubav koja se proteže na sva vremena i sva mesta: nepresušno vrelo spasenja s kojeg svaki od nas, grešnika, može crpeti. Ako nam je Bog pokazao svoju najvišu ljubav u Isusovoj smrti, onda i mi, preporođeni Duhom Svetim, možemo i moramo ljubiti jedni druge.
I, na koncu, Velika subota je dan Božijeg ćutanja. To mora biti dan tišine i moramo učiniti sve da za nas to bude stvarno dan tišine, kao što je bio u ono vreme: dan Božijeg ćutanja. Isus položen u grob deli sa čitavim čovečanstvom tragediju smrti. To je tišina koja govori i izražava ljubav kao solidarnost s onima koji su večno napušteni, do kojih Sin Božji dopire ispunjavajući prazninu koju samo beskrajno milosrđe Boga Oca može ispuniti. Bog ćuti, ali iz ljubavi. Na taj dan ljubav – ta tiha ljubav – postaje očekivanje života u uskrsnuću. Razmišljajmo, na Veliku subotu: biće nam dobro razmišljati o ćutnji Bogorodice, “Vernice”, koji je u tišini čekala uskrsnuće. Bogorodica, za nas, mora biti slika te Velike subote. Mnogo razmišljajmo o tome kako je Bogorodica proživela tu Veliku subotu; u očekivanju. To je ljubav koja ne sumnja, već se uzda u Gospodinju reč, da se pokaže i zablista na dan Uskrsa.
Sve to je veliko tajna ljubavi i milosrđa. Naše reči su siromašne i nisu dovoljne da do kraja izraze tu tajnu. U tome na može pomoći iskustvo jedne devojke, koja nije mnogo poznata, a koja je napisala uzvišene stranice o Hristovoj ljubavi. Njeno ime je Julijana od Norwicha; ta nepismena devojka je imala viđenja Isusove Muke i koja je potom, postavši samotnicom, opisala, jednostavnim, ali dubokim i snažnim rečima smisao milosrdne ljubavi. Govorila je ovako: “Tada me dobri Gospod upita: “Jesi li srećna što sam trpeo za tebe?” Ja rekoh: “Dà, dragi Gospode, silno sam ti zahvalna; dà, dobri Gospode, blagoslovlen bio”. Tada Isus, naš dobri Gospod, reče: “Ako si ti srećna, i ja sam! Podneti muku za tebe za mene je radost, sreća, večna radost; i kad bih mogao više trpeti učinio bih to””. To je naš Isus, koji svakome od nas kaže: “kad bih mogao više trpeti za tebe, učinio bih to”.
Kako su lepe te reči! Omogućuju nam stvarno da shvatimo neizmernu i beskrajnu ljubav kojom Gospod ljubi svakog od nas. Pustimo da nas zahvati to njegovo milosrđe koje nam dolazi u susret; i u ovim danima, dok su nam oči uprte u Gospodovu muku i smrt, primimo u naša srca veličinu njegove ljubavi i činimo to poput Bogorodice na Veliku subotu, u tišini, u iščekivanju uskrsnuća.

Apel Svetog Oca
S tugom u srcu pratio sam tužne vesti o terorističkim napadima koji su se juče dogodili u Briselu, koji su prouzrokovali brojne žrtve i ranjene. Garantujem svoju molitvu i blizinu dragom belgijskom narodu, svim članovima porodicama žrtava i svim ranjenima. Ponovno apelujm na sve ljude dobre bolje da se ujedine u jednoglasnoj osudi tih okrutnih užasa koji donose samo smrt, teror ili užas. Sve molim da istraju u molitvi i mole Gospoda, u ovoj Velikoj nedelji, da uteši ožalošćena srca i obrati srca tih osoba zaslepljenih okrutnim fundamentalizmom, po zagovoru Device Marije. Molimo: “Zdravo Marijo…”. Sada se, u tišini, pomolimo za mrtve, za ranjene, za članove njihovih obitelji i za celi belgijski narod.

(kta/ika/kmc)